Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

 Vakcinacija - rezultati istrazivanja Vakcinacija - rezultati istrazivanja

Rezultati nezavisnog medicinskog istraživanja koje je sproveo i objavio Naučno-istraživački institut medicinske bezbednosti dece (iz SAD) izazvalo je snažan odjek u naučnoj javnosti i među roditeljima i brojna (moralna) pitanja.

Radi se o rezultatima istraživanja obolevanja vakcinisane i nevakcinisane američke dece.

Vakcinisana deca obolevaju od alergija, astme, autizma itd. Ukupno su nabrojali 20 bolesti (ne računajući gojaznost) koja je češća kod vakcinisane dece. Interesantno je da vakcinisana deca češće obolevaju i od psihijatrijskih bolesti, a zabeleženo je da da se lekovi zbog ovih bolesti prepisuju čak i deci uzrasta od pet godina. Ukupno, više od 8,3 miliona američke dece uzrasta do 17 godina koristi već farmaceutske lekove zbog dijagnoza koje su uspostavili psihijatri.

Pored svih ranije poznatih uzroka za obolevanje dece (pesticidi, brza hrana, gazirana pića itd.) Danas je fokus usmeren na vakcine. U SAD deca se vakcinišu za preko 50 doza (14 vakcina) do šest godina starosti i  do 18 godina starosti u dečji organizam se saspe 69 doza 16 farmaceutskih vakcina, koje sadrže moćne imunodeficitne ingredinte.

Do sada su svi bili uvereni da su «vakcine bezopasne i korisne», mada se priznavalo da ima sporednih štetnih efekata, uključujući u nekim slučajevima i smrt. Međutim, do sada nije urađeno ni jedno dugoročno i sistematsko istraživanje uticaja vakcina na zdravlje dece.

Prvo eksperimentalno istraživanje uticaja vakcina na zdravlje dece urađeno je na uzorku od 666 dece u uzrastu od šest do 12 godina starosti u četiri američke savezne države, a rezultati su objavljeni 27. aprila 2017. godine u časopisu “Journalof Translational Sciences“. Tokom istraživanja  poređeno je stanje 261 nevakcinisanog deteta sa 405 delimično ili potpuno vakcinisanih, pri čemu je ocenjivano stanje njihovog zdravlja.

Rezultati su pokazali da vakcinisana deca češće obolevaju od tzv. imuno bolesti, kao što su alergija i bolesti nervnog sistema, uključujući autizam.

Kratak izvod rezultata izgleda ovako:

  • Vakcinisana deca, za četiri puta više su sklona bolestima iz autističkog spektra;
  • Vakcinisana deca 30 puta češće obolevaju od alergija u odnosu na nevakcinisanu decu;
  • Vakcinisana deca 22 puta češće su lečena od alergija u odnosu na nevakcinisane;
  • Vakcinisana deca, za pet puta više su sklona dijagnostikovanju invalidnosti u odnosu na nevakcinisanu;
  • Vakcinisana deca za 340% češće imala su dijagnostifikovan sindromom deficita hiperaktivnosti u odnosu na nevakcinisanu;
  • Vakcinisana deca za 5,9 puta češće imala su upalu pluća u odnosu na nevakcinisanu;
  • Vakcinisanoj deci za 3,8 puta češće je dijagnostifikovana  upala srednjeg uha u odnosu na nevakcinisanu;
  • Vakcinisana deca su za 700 procenata više imala hirurške intervencije za rešavanje upala srednjeg uha, nego nevakcinisana;
  • Vakcinisana deca za 2,4 puta češće imaju dijagnoze hroničkih bolesti u odnosu na nevakcinisanu decu.

 

Problem za dalja istraživanja je što su faktički skoro sva američka deca vakcinisana, a kada taj broj dostigne 95 odsto, neće ni postojati mogućnost praćenja stanja zdravlja poređenjem vakcinisane i nevakcinisane dece, kao ni istraživanja na duži vremenski rok.

---
IZVOR: Centar akademske reči

17 jul 2019