Ништа није готово је кључна пропагандна флоскула која се ових дана шири у Петровцу на Млави из, по свему судећи центра колико до јуче владајуће странке у Петровцу на Млави. СПС се дакле, по тврдњама пропагандиста ове странке сигурно враћа на власт, односно то што је дошло до ситуације да нису део владајуће коалиције је грешка која ће ускоро бити исправљена. Наравно, како другачије него по директиви из Београда, јер Боже мој, Вучић мора Дачића да узме, односно задржи у власти. И ко њега заправо пита шта, када је морао по скраћеном поступку да оде код Путина, који без Дачића на власти односно у Влади, исту неће можда ни признати. Овакве приче не понижавају само Вучића, него и Србију, можда понајвише и медвеђа су услуга Путину. Али, шта све то мари ако треба остати на власти. Ако су уз директну помоћ Коминтерне дошли на власт, зашто не би уз помоћ сада Москве остали на истим а богами, најављују се и боље позиције. Нема везе ако је седиште „Коминтерне“ сада можда у Бриселу. То је само техничко питање .
У прилог ширењу сумње и неизвесности у опстанак тренутне владајуће коалиције у Петровцу, рекло би се ипак, СНС-а иду и приче о „поузданости“ коалиционог партнера који је остао без странке и практично по свему судећи представља само, самога себе и ужи круг својих пријатеља. Хоће ли СНС као непобитно победник избора од пре два месеца успети да ту власт задржи, или ће опет, морати да је подели а неки мисле и препусти СПС-у, остаје да се види.
Када је пре скоро годину дана угашен Радио Петровац, свидело се некоме или не, једина медијска кућа која је на иоле професионалан начин информисала јавност овога краја - један од најмоћнијих политичара из Петровца, а поводом вапаја радника Радио Петровца да им се обезбеди други посао, лаконски ми је, да не кажем и Пилатовски одговорио, „радио је угасио закон“. Ма није могуће. Бивши радници Радио Петровца су и даље убеђени да су то учинили неки локални моћници који су, на овај или онај начин најпре довели до неодрживости и техничке и кадровске, и материјалне овог локалног медија, а онда на самом крају приче практично отерали неколико потенцијалних купаца у процесу приватизације медија. Сад су широм отворена врата „информисању“ преко локалне мреже партијских активиста који имају задатак да створе атмосферу неизбежности повратка на власт СПС-а. Видећемо, можда им и успе, јер то је вишедеценијски разрађиван и инсталиран механизам одржавања, односно освајања власти. Речју, Коминтерновски.
Тешко је одолети искушењу да се не напише која реч о нaвeдeнoj организацији. Један од њених главних задатака била је политичка и физичка елиминација неистомишљеника. Бољшевици су се најрадикалније и најстрашније обрачунавали са најистакнутијим представницима радничког и социјалистичког покрета, јер су ови свакако најбоље знали какво је зло бољшевизам и у какву „будућност“ води раднички покрет. Како би се провео Димитрије Туцовић, кога СПС тек узгред и протоколарно спомиње, да којим случајем није погинуо херојски као Српски официр у току Колубарске битке, није тешко претпоставити. Уосталом, Тито се гадио и Крцуна, ваљда зато што су овоме како је сам рекао, руке биле крваве до рамена. Шта рећи да је један од оснивача радничког покрета у Србији Живко Топаловић чинио све што је могао и током Другог светског рата да део омладине Србије одврати од бољшевизма. Није успело то ни Драгиши Лапчевићу такође саборцу Туцовића и Топаловића. Али, кога је брига за то у Петровцу на Млави лета 2016, године. Бољшевика више нема, остали су само њихови да ли најбољи, или нагори ученици, тешко је рећи.
мр Новак Марковић
