Ееее моја Србијо међ` шљивама
Посејаше отров по твојим њивама,
Децу ти побише, цркве осрамотише
А ти ни да кажеш, доста је више....
Да вам нисмо можда порушили цркве?
Да вас можда нисмо сковали у ланце?
Ми чак и не знамо ђе су ваше међе
Али знамо наше термопилске кланце.
Ми мачеве своје поносно чувамо
Од јунака наших, а не од убица,
Ви сте убијали мајке нашој деци
Сладили се сузи са њихових лица
А ми ћемо опет посејати њиве
Са наших цркава зазвониће звона,
Плач наше деце замениће осмех
С вама ће и даље владати сотона.
Не заборави никад 1999.
Мирко Палевић 24.3.2016.
