Преживео је зулум Турака, повлачење преко Албаније, немачке казнене експедиције, комунистички обавезни откуп, деведесете, али Европску унију неће. „Српском сељаку се спрема еутаназија“, категоричан је Миладин Шеварлић, доктор агроекономије, нестраначки посланик изабран на листи ДСС Двери, који наглашава да за интервју није тражио ничију сагласност.
Шта вас чека у Скупштини, вероватно најбоље осликава порука унука?
– Рекао ми је да сачувам образ и поверење народа, посебно житеља села и пољопривредника.
Како намеравате да сачувате образ?
– Питање очувања образа свих нас је преиспитивање резултата избора 2016, да се установи шта се дешавало, због легитимитета новог сазива Скупштине и будућих избора. Не сматрам да је гласање Синише Малог знатно утицало на изборе, али не смемо да заборавимо да није било у складу с формом, а без ње губимо и суштину. Невероватно да то гласање, иако су сви видели да гласачка кутија није имала жиг и контролни листић, нико није оспорио, па није ни поништено. Шта тек рећи о великим неслагањима између броја гласачких листића и уписаних резултата у извештајима појединих бирачких одбора на Космету.
Шта бисте поручили старом-новом премијеру?
– Министар пољопривреде мора бити потпредседник Владе Србије, јер поред тога што мора да брине о 628.000 породичних пољопривредних газдинстава, дужан је да се стара и о 45 одсто становништва у руралном подручју, које чини 85 одсто територије земље. Новац намењен инфраструктури мора бити равномерно распоређен, не само на урбана подручја и коридоре него и на села. Колега из Швајцарске ми је рекао да држава све даје онима на брдима, јер кад се они једном одселе, нико се никад горе неће вратити. Имамо више од 2.500 села која су демографски неодржива, за кога их празнимо? Једина смо држава која је за десет година уништила 20 одсто породичних пољопривредних газдинстава, од 2002. до 2012. изгубили смо 150.000, свако пето. Било их је 780.000, а сада их има 628.000. То је 500 села са 300 домаћинстава.
Шта намеравате да урадите у Скупштини?
– Да заступам ставове науке и струке, да представим резултате истраживања колегиница и колега, јер су веома важни, али, нажалост, завршавају само на научним скуповима и у зборницима. Сви који планирају развој морају да знају да у 21. веку развој мора бити заснован на знању.
Како бисте описали српског сељака?
– Од државе запостављен, од потомака напуштен, после финансирања студија деце и кућења на ивици снага, са задругарством које је скоро потпуно уништено, без сарадње са струком, са удружењима, у које политика увек меће своје прсте, суочен с фаворизовањем партијски подобних појединаца.
Крупних велепоседника?
– Крупни агробизнисмени су настали у време приватизације, али имамо други феномен. Од 2004. до данас аграрни буџет је створио транзиционе добитнике. Систем субвенција је направљен под утицајем лобистички јаких удружења из Војводине која су тражила и добила да се дају субвенције за закупљено државно земљиште, чиме су смањили део својих трошкова закупа, а знамо да у другим деловима државне плодне земље нема толико…
То нису тајкуни које сви знају?
– Попис говори да смо између 2002. и 2012. добили око 15.000 газдинстава с поседима изнад 50 до 2.500 хектара, а ниједан није пријавио порез на укупан приход грађана. Сваки од њих је за десетак година имао приход од више десетина милиона динара.
А сељацима је ове године закинуто више од 20 милијарди динара на име субвенција, јер није испоштован законски минимум да добију пет одсто буџета?
– Да, али шта је са више од стотину милијарди закинутим од 2006. до данас, јер се од тада не поштује ова обавеза. Не можете тражити да сељак поштује прописе и стави ротационо светло на трактор, а да држава и посланици не морају да поштују законе. У овој кампањи је било изразито приметно да се ниједна странка није обраћала сељацима, ни становништву на селу, што значи да су дигли руке и од пољопривреде и од села. То је трагедија.
Зашто?
– Да цитирам једног бившег министра пољопривреде: „Професоре, ви сте у заблуди. Нама је циљ да добијемо изборе у Београду и Војводини, ово друго нас не интересује.“ Због тога и после ових избора имамо више од 70 од укупно 169 општина, углавном на руралном подручју, које немају свог посланика! Зато се изборни закон мора мењати тако да се посланици бирају директним изјашњавањем бирача за предложене кандидате у сваком од 250 или мање изборних округа. То желим да се уведе, јер ако оставимо празна подручја, кад-тад ће их неко други населити.
Ко? Ко ће ту земљу обрађивати?
– Имамо појаву да у селима људи купују 150-200 хектара како би једног дана све рашчистили, укрупнили поседе и направили плантаже. То раде имућнији потомци некадашњих сељака, а има и наших из иностранства.
Мало оптимизма?
– Да, али то иде споро. Морамо се вратити задругама. Потребни су нам регионални центри, 25-30, за откуп, прераду, дораду и пласман.
Ко то треба да изгради?
– Држава је дала 300 милиона евра субвенција за 270 страних инвеститора, па је буџет највећи страни инвеститор, ниједна страна компанија није донела 300 милиона. То поклањамо без икаквог сувласничког права. Те центре би требало по пола да изграде држава и задругари, а да онда, после неког времена, све преузму ови други, као што је то на Западу.
Колико је новца потребно?
– За регионалне центре, али и инфраструктуру у селима, довољно је издвојити око 40 одсто, јер толико има сеоског становништва, од ових 300 милиона евра или 120 милиона годишње, и за неколико година удвостручили бисмо производњу и утростручили извоз.
Српски сељак је преживео много и многе, хоће ли преживети улазак у ЕУ?
– Највећи број сељака неће преживети улазак у ЕУ. Процењујем да ћемо до следећег пописа 2021. или 2022. изгубити не 150.000, већ 200.000 породичних газдинстава. То ће бити еутаназија српског села.
Зашто?
– Превремено смо укинули царине на увоз хране из ЕУ, па наш сељак неће моћи да преживи конкуренцију високосубвенционисаних фармера из ЕУ. Изгубићемо и приступ руском тржишту, где извозимо доста робе, а и то је и подстрек да многи овде граде своје погоне.
Шта чека сељака у наредне четири године?
– Неминовност удруживања или пропадања, повећање нивоа знања и коришћења услуга саветодавних служби, а да би тога било, оне морају да се ојачају: имамо 269 саветника, а 1997. их је било 2,5 пута више. И сад, као, развијамо аграр. Очекује га и промена структуре производње, прелазак на високодоходовну структуру производње – пола хектара малине, пола хектара пластеника, два хектара другог воћа… Али с квалитетнијим садницама и савременом технологијом или органском производњом.
Шта бисте урадили са ПКБ?
Правило је на селу да се њива испред кућног прага не продаје. ПКБ је њива испред кућног прага Србије. Ниједна престоница у Европи нема привилегију да има тако велику и уређену агробизнис компанију као што има Београд, јер са њиве храна може да дође до тањира за пола сата. Трагедија ПКБ је било издвајање „Пекабете“, „Имлека“, „Фрикома“… Осим производње, ПКБ би требало да постане и научноистраживачки центар, у који би требало умрежити пољопривредни и ветеринарски факултет, институте за кукуруз, сточарство… Фама је да је ПКБ у губицима због нерентабилне производње, то су мањкови из времена санкција и бомбардовања. Њихов хектар земље недавно је продат по 700.000 евра, па би се врло брзо на тај начин вратило 60 милиона евра дуга, јер ПКБ има 18.000 хектара.
Да ли је могуће ући у Светску трговинску организацију (СТО) и дозволити ГМО у Србији, а после га забранити?
– Не морамо да урадимо ништа сада. Није услов за улазак у СТО дозвола производње ГМО, јер се та организација бави само прометом, али и тада се може тражити испитивање здравствене безбедности ГМ производа, па се и промет може пролонгирати. Двогодишње истраживање професора Сералинија, вредно 15 милиона евра, показало је да су ГМ производи веома штетни по здравље и репродуктивну способност експерименталних пацова.
Имате искуства као посланик. Били сте најмлађи одборник Скупштине Београда далеке 1967.
– Као студент, кад је Бранко Пешић био градоначелник, заједно с покојним глумцем Љубом Тадићем био сам најмлађи одборник у Просветно-културном већу. Скупштина је била јединствена само на свечаним седницама.
Како се из тог времена сећате чувеног глумца?
– Као добронамерног и антички мудрог човека, који је ретко и кратко говорио, али је и с мало речи много казивао, поштованог српског и југословенског позоришног и филмског доајена…
Шта бисте саветовали пријатељу који на Златибору има доста земље?
– Да краве напаса на пашњацима, да се удружи више њих и ангажује пастира, да узгаја овце јер има тржиште испред прага, да гаји ситно воће, боровнице, малине, купине, шипурак, лековито биље, да се бави сеоским туризмом, да иде на формирање локалне робне марке прехрамбених производа. Имајте у виду да је 80 одсто фармера у Холандији с факултетом.
---
Извор: Курир