Времена су турбулентна. У протеклих годину дана редовно смо слушали о неутралисању једне банде екстремиста, па друге. Нова година неће бити изузетак. Претња од екстремизма и тероризма и даље је велика. И поред тога што се не ради само о акцијама терориста који планирају да убијају цивиле, већ и о акцијама разних псеудорелигијских организација, које секташи називају тоталитарним, деструктивним и од којих, ако нањушите, често можете ухватити подле мирис украјинског неонацизма. Наш саговорник је настојатељ Саборног храма Александра Невског, руководилац Информативно-консултантског центра о секташтву, стручњак за област деструктологије, протојереј Александар Новопашин.
- Поздрав, оче Александре! У Саратову сте 2005. године учествовали у раду највеће међународне конференције о веронауци у то време. Окупили су се тад светски познати стручњаци из области савремене сектологије. И овде је, по мом мишљењу, први пут звучало да је тоталитарно секташтво у суштини екстремистички покрет.
– Конференција је носила назив Неопентекостне секте у Русији: претња верског екстремизма. Тада смо убедљиво доказали да неопентекостални покрет заправо има све карактеристике екстремизма. Убрзо након ове по много чему значајне конференције, сектолози су многе деструктивне тоталитарне организације почели називати екстремистичким, јер су та удружења по својој оријентацији на најбољи могући начин одговарала самом појму екстремизма.
– Међутим, прошле су године пре него што су неке тоталитарне секте почеле да се препознају као екстремистичке већ на законодавном нивоу. Прво су забранили Аум Схинрикио. Јеховини сведоци су 2017. коначно и неопозиво ушли на листу екстремистичких организација. Призната као екстремистичка и терористичка идеологија "Колумбајн". А сада, већ ове године, организација „Манијаци: култ убистава” проглашена је екстремистичком и терористичком. Признајем, у почетку сам био изненађен самим именом и чак ми је деловао помало смешно. Мислио сам да је то нека глупа, цинична шала. Испоставило се да није.
– Заиста, 16. јануара 2023. Врховни суд Русије је признао организацију „Манијаци. Култ убистава ”(М.К.У) терориста. Она има још једно "смешно" име - "Младост која се смеје". Уз „осмехе” су млади ниткови од шеснаест година навише тукли бескућнике, наркомане и људе несловенског изгледа. Назвали су то расним чишћењем, а своју идеологију представили као религију убистава. Бруталне репресалије над беспомоћнима, неспособним да се одупру, снимљене су на видео снимку. Одатле је све почело.
- Одакле су уопште дошли?
– Рекао бих тако: „Манијаци: култ убистава“ – они јесу омладинска дивизија украјинских неонациста. Такви какви су јесу својеврсни украјински „Хитлерјугенд”. Неки Јегор Краснов вози тамо. Називају га и организатором, мада како неки малолетници могу да стварају мрежу аутономних ћелија, прво у Украјини, а потом и у десетинама градова у Русији? Не личи баш. Јасно је да иза њега стоје озбиљни људи. На пример, према руском писцу и публицисти Николају Старикову, Краснов (додаћу: његови старији другови су неонацисти) ради за украјинске специјалне службе, које су заузврат – то је одавно чињеница – подређене америчким оне.
Када је Краснов био затворен (овај нови „махновиста”, очигледно, коначно је добио чак и своје украјинске господаре), организација није нестала. Наставила је да глуми, само је обим њених активности постао другачији. У Русији су створене и аутономне ћелије, а све снаге организације биле су усмерене на распиривање етничке мржње, дестабилизацију ситуације, стварање атмосфере страха у друштву, припремање и извођење терористичких аката на територији наше земље.
– Односно, ово је још једна саботажа украјинског режима?
– Па, Украјинци се овде манифестују утолико што су они топовско месо. Лоптом владају Американци. Дуги низ година обучавају диверзанте из реда нациста, неопагана и представника других тоталитарних секти у Украјини. Више пута сам рекао да су украјинске специјалне службе, по налогу Сједињених Држава, организовале у Русији „успаване” екстремистичке „верске” ћелије, које данас могу да се активирају у сваком тренутку. Од 2014. године у активном секташком животу Русије тзв. „украјинског фактора“. Реч је о мисионарима са украјинском дозволом боравка. Ово је објективни вектор негативног развоја. Главна тема говора америчких политичких технолога на разним конференцијама у Кијеву или Харкову пред украјинским неопентекосталним мисионарима била је њихова употреба у информационом рату. Стално су се чула уверавања да ће њихова мисионарска проповед на територији Русије промовисати јединство са браћом у Христу која подржавају „евромајданске вредности“ и „мајданску теологију“. Циљ је максимално укључивање Руса у украјинске верске покрете, преформатирање свести Руса итд.
Односно, по наређењу одозго, највероватније ће ти људи изаћи на улице наших градова и организовати нереде који могу имати веома озбиљне последице. Тако је било и на Мајдану. Тамо су већ увежбали своје акције.
Паралелно са секташима, у Русији су се појавили неонацисти – „манијаци“ и други представници других, мањих неонацистичких група. Како се пева у познатој песми: „Различита створења су се ослободила“. Али морам рећи да руске снаге безбедности то ефикасно неутралишу. Од почетка 2022. године у Русији су спречена 123 терористичка злочина, укључујући 64 терористичка напада.
Ово се наводи у материјалима са састанка у Москви Националног антитерористичког комитета (НАЦ) и Федералног оперативног штаба. Председавајући НАЦ-а, директор ФСБ Александар Бортников, истакао је на састанку да је 2022. године број терористичких манифестација значајно повећан. Према његовим речима, „ово је повезано како са обавештајним и субверзивним активностима украјинских специјалних служби, које се спроводе уз подршку западних земаља на челу са Сједињеним Државама, тако и са покушајима присталица међународних терористичких организација да створе тајне ћелије и изврше терористичких злочина“.
– Оче Александре, реците ми, како је украјински неонацизам могао да настане тако брзо, буквално из ничега?
- Буквално из ничега? Хајде да то схватимо. Председник Сверуског полицијског удружења, генерал-потпуковник Јуриј Жданов, направио је добру диспозицију по овом питању и желео бих да укажем на њега. Дакле, 1955. године, на иницијативу Никите Сергејевича Хрушчова, донет је закон, према којем су сви саучесници нациста, укључујући и Бандера, амнестирани. Вратили су се у Украјину, али је мало њих одустало од својих уверења.Ови људи су се сасвим слободно укључили у миран живот Украјине, а неки од њих су заузели кључну позицију у структурама власти, повлачећи за себе „другове по оружју“. Како се ово могло догодити? Испоставља се да је први секретар Централног комитета Комунистичке партије Украјине Пjетро Шелест, како сада кажу, потајно симпатисао украјинске националисте. Више је волео да за шефове административног апарата у традиционално руским регионима Украјине поставља менаџере из Западне Украјине, чије је становништво симпатисало украјинске националисте.
Тада је уље на ватру долио његов наследник Владимир Шчербицки, снажно препоручио да се донесе одлука о забрани отвореног причања о злочинима Бандере током и после рата, посебно о злочинима над Белорусима, пошто су разговори на ову тему „спречили успостављање добросуседских односа“ између Украјине и Белорусије. Али управо је ова одлука допринела јачању екстремних националистичких осећања у Украјини, посебно међу интелигенцијом и омладином.
Први председник Украјине Леонид Кравчук одржавао је везе са украјинским националистима, који су му, према неким изворима, помогли да постане шеф државе.
Леонид Кучма, други председник Украјине, генерално је написао забавну књигу „Украјина није Русија“. 14. марта 2003. године, на састанку са студентима Харковског универзитета, Кучма је рекао: „Ми смо створили Украјину, сада треба да створимо Украјинце“. (Кучма је поновио ове речи на представљању своје књиге „Украјина није Русија“ у Москви (септ. 2003). Итоги, 2003, бр. 36, стр. 8.)
Сарађиваo je са екстремним националистима и трећи председник Виктором Јушченко, помогли су му у борби за председника. А ево шта данас каже Виктор Јанукович, следећи председник на листи: „Нисмо се мешали у право становника западних региона да подижу споменике онима које су сматрали својим националним херојима, чак ни по цену увреде историјско памћење становника Југоистока; нисмо прогањали чланове националистичких организација, верујући да ће ценити толеранцију државе; зажмурили смо на многе ствари...” Али да ли он такву политику посебне лојалности према неонацистима препознаје као погрешну? Никако!
„Не мислим“, каже он даље, „да је то била погрешна политика. Државни удар 2014. није био резултат наше „мекоће“. То је било унапред одређено пројектом „Украјина као Антирусија“. Али Јанукович, наравно, није рекао да је укронеонацизам био катализатор за реализацију овог пројекта.
- Изгледа да су се сви компромитовали. А шта је са садашњим председником!.. Иначе, оче Александре, шта мислите о Зеленском? Не као православни свештеник, већ као цивил.
– Друг Бендер је људе попут Зеленског називао жртвама абортуса. У совјетско време, ови ликови су се такође звали - грешка природе. Али ја, као верник, као свештеник, више дајем предност томе да их препознам као циничне, лажљиве, дволичне људе (по дефиницији апостола Павла, људе са спаљеном савешћу), у које несумњиво спадају Зеленски и његови господари лутака – као што су Бајден и неки европски лидери који се поклапају са њим, пумпајући Украјину оружјем, да би речи пророка и Крститеља Господњег Јована биле одговарајуће па их назвати можемо гујама – породом аспидиним, односно децом змија отровница.
-А шта се десило са народом? Рускоговорећим украјинским народом? Како се повео за свим овим?
- Пропаганда, поготово ако ради стално, даноноћно, и усмерена је на све старосне категорије, је страшна сила. Гебелс је, по мом мишљењу, рекао да што је лаж страшнија, то је лакше поверовати у њу. И замислите само себе даноноћно на телевизији, на радију, у штампи, универзитетима, школама, па чак и вртићима како говоре или пишу исто: Руси су убице, варвари, дегенерици, хоће да поробе велику Украјину и униште Украјинце… И повероваће! А ко не верује, натераће га да верује, иначе ће га убити. И људи бирају: или да се сложе са свиме, почну да скачу на лицу места и да вичу „Москаље на вешала“ (у ориг. «москаляку на гиляку» примедба преводиоца) и тако остану на слободи, или да иду у затвор, где могу да буду претучени до смрти. Наравно, осим ако те, наравно, не убију на улици.
Па не смемо заборавити да је у Украјини већ стасала читава генерација која је научена да мрзи све руско, да мрзи Русију, да мрзи руски језик. Ово је дубока рђа која је погодила украјински народ. Васпитање деце у духу неонацизма је важан део образовних и образовних активности у Украјини. У уџбеницима историје – читао сам их – пише да сте згрожени. Сада украјинска деца не знају ништа о руским писцима, песницима, уметницима, чија су дела ушла у светску културу.
Уместо тога, проучавају књиге које величају Бандеру, Шухевича и друге укронацисте, а које би сада требало звати херојима Украјине. Предају песме о украјинским неонацистима који позивају на уништење Московљана, певају песме са учитељима, попут „Наш стари – Бандера“, „А ја нисам Московљанин“. На школским сајмовима продају колаче, мармеладе и пене под називом „Крв московских беба“, „Плаво-жуте звезде на Кремљу“ и тако даље, а приход иде за подршку Оружаним снагама Украјине. Уз одобрење родитеља, школарци учествују у неонацистичким бакљадама. Девојчица виче у камеру: „Исећи ћу Русњу!“, десетогодишњи ученик дечјег кампа „Азовец” рецитује: „Смрт, смрт Московљанима!“ Овде можемо навести као пример Владислава Росљакова, убицу студента четврте године Политехничке школе у Керчу, који је убио 20 људи, а ранио 70. Годину дана пре трагедије у Керчу, 2017. године,био је на обуци у нацистичком логору „Азовец”.
Иначе, у европским земљама велика већина људи размишља на исти начин. Пропаганда усмерена ка Украјинцима квари и Европљане. Покушајте да кажете нешто против, само покушајте да изразите сумњу у вези с тим – да видиш да ли нећеш упасти у невоље. Сви неистомишљеници се одмах ућуткају. За архитекте Новог светског поретка изграђеног на лажима веома је важно да демонизују Русију како би лакше спроводили своју деструктивну политику према нашој земљи и на њој зарадили добре дивиденде. Како кажу, некоме је рат, а некоме мила мајка. А они који то покушавају да ометају сигурно неће бити добро дочекани.
– А како објаснити велики број плаћеника из европских земаља који ратују на страни Украјине?
– Наравно, америчка пропаганда је оставила трага у главама ових људи. Неки од њих заиста мисле да штите слободну Украјину од „глупих руских окупатора“. Али већина се свађа јер воле да се осећају хладно, воле да убијају и буду плаћени за то. Али они не воле када им дође смрт. И много њих умире. Дакле, Русија у периоду Новог светског поретка испуњава племениту мисију, мељући најамне убице и моралне наказе из различитих земаља Украјине, прочишћавајући тако свет од духова жедних људске крви.
– Добро,а шта је са грађанима Русије који се противе политици државе, који се противе Специјалној војној операцији, и шире опаке лажне о нашим војницима или једноставно нечујно беже из земље?
- Ово се зове - "маске су стргнуте". Видели смо њихова лица и сада знамо ко је ко. Боље је и то, него љубазно разговарати са људима, мислити да су ти истомишљеници, кад су спремни, ако се нешто деси, да ти дају змију уместо рибу. Али ово је тако, ситница. Људи који се плаше мобилизације и спремни су да побегну од ње чак и на крај света, не желе да заштите становнике Донбаса и руске земље, јер их ни за шта није брига. Баш ме брига што умиру жене, старци, деца. Све док је њима ништа добро. Али постоји још једна категорија људи. Руски либерали. Они су као шакал Табаки крај тигра Шир-Кана из приче о дечаку Моглију. Достојевски их је мекше називао – лакејима, који траже само некога да му очисте чизме. Увек су на Европу гледали покорно, клањали се европском духу, а зарад Запада увек су прижељкивали смрт Русије. Не преформатирање, односно смрт, колапс, претварање у мале колоније. Фјодор Михајлович је вековима говорио: „Руски либерал је дошао дотле да негира саму Русију, односно мрзи и туче своју мајку. Свака несрећна и без резултата руска чињеница изазива у њему смех и готово одушевљење. Мрзи народне обичаје, руску историју, све. Ако за њега постоји изговор, то је само у томе што не разуме шта ради, а своју мржњу према Русији узима за најплодоноснији либерализам.
- Оче Александре, у свом предновогодишњем интервјуу сумирали сте одлазећу 2022. годину. Шта можемо очекивати у новој години?
Ово је питање које ми је много постављано последњих дана. А ја одговарам да ће нас Господ сигурно чувати. Ако се не одвратимо од Њега. Русија није прошла кроз таква времена, али је милошћу Божијом из тешких ситуација изашла још прекаљенија. И сада треба да схватите да Русија штити своју браћу и сестре, то је чинила од памтивека и чиниће то и даље. Боримо се за праведну ствар, што значи да ћемо победити, јер, по речима светог племића и великог кнеза Александра Невског, Бог није на власти, Бог је у истини.
Разговор водио Дмитриј Кокоулин (извор: http://sektoved.ru/news/10189), превод Марија Иванова