Vremena su turbulentna. U proteklih godinu dana redovno smo slušali o neutralisanju jedne bande ekstremista, pa druge. Nova godina neće biti izuzetak. Pretnja od ekstremizma i terorizma i dalje je velika. I pored toga što se ne radi samo o akcijama terorista koji planiraju da ubijaju civile, već i o akcijama raznih pseudoreligijskih organizacija, koje sektaši nazivaju totalitarnim, destruktivnim i od kojih, ako nanjušite, često možete uhvatiti podle miris ukrajinskog neonacizma. Naš sagovornik je nastojatelj Sabornog hrama Aleksandra Nevskog, rukovodilac Informativno-konsultantskog centra o sektaštvu, stručnjak za oblast destruktologije, protojerej Aleksandar Novopašin.

- Pozdrav, oče Aleksandre! U Saratovu ste 2005. godine učestvovali u radu najveće međunarodne konferencije o veronauci u to vreme. Okupili su se tad svetski poznati stručnjaci iz oblasti savremene sektologije. I ovde je, po mom mišljenju, prvi put zvučalo da je totalitarno sektaštvo u suštini ekstremistički pokret.

– Konferencija je nosila naziv Neopentekostne sekte u Rusiji: pretnja verskog ekstremizma. Tada smo ubedljivo dokazali da neopentekostalni pokret zapravo ima sve karakteristike ekstremizma. Ubrzo nakon ove po mnogo čemu značajne konferencije, sektolozi su mnoge destruktivne totalitarne organizacije počeli nazivati ekstremističkim, jer su ta udruženja po svojoj orijentaciji na najbolji mogući način odgovarala samom pojmu ekstremizma.

– Međutim, prošle su godine pre nego što su neke totalitarne sekte počele da se prepoznaju kao ekstremističke već na zakonodavnom nivou. Prvo su zabranili Aum Shinrikio. Jehovini svedoci su 2017. konačno i neopozivo ušli na listu ekstremističkih organizacija. Priznata kao ekstremistička i teroristička ideologija "Kolumbajn". A sada, već ove godine, organizacija „Manijaci: kult ubistava” proglašena je ekstremističkom i terorističkom. Priznajem, u početku sam bio iznenađen samim imenom i čak mi je delovao pomalo smešno. Mislio sam da je to neka glupa, cinična šala. Ispostavilo se da nije.

– Zaista, 16. januara 2023. Vrhovni sud Rusije je priznao organizaciju „Manijaci. Kult ubistava ”(M.K.U) terorista. Ona ima još jedno "smešno" ime - "Mladost koja se smeje". Uz „osmehe” su mladi nitkovi od šesnaest godina naviše tukli beskućnike, narkomane i ljude neslovenskog izgleda. Nazvali su to rasnim čišćenjem, a svoju ideologiju predstavili kao religiju ubistava. Brutalne represalije nad bespomoćnima, nesposobnim da se odupru, snimljene su na video snimku. Odatle je sve počelo.

- Odakle su uopšte došli?

– Rekao bih tako: „Manijaci: kult ubistava“ – oni jesu omladinska divizija ukrajinskih neonacista. Takvi kakvi su jesu svojevrsni ukrajinski „Hitlerjugend”. Neki Jegor Krasnov vozi tamo. Nazivaju ga i organizatorom, mada kako neki maloletnici mogu da stvaraju mrežu autonomnih ćelija, prvo u Ukrajini, a potom i u desetinama gradova u Rusiji? Ne liči baš. Jasno je da iza njega stoje ozbiljni ljudi. Na primer, prema ruskom piscu i publicisti Nikolaju Starikovu, Krasnov (dodaću: njegovi stariji drugovi su neonacisti) radi za ukrajinske specijalne službe, koje su zauzvrat – to je odavno činjenica – podređene američkim one.

Kada je Krasnov bio zatvoren (ovaj novi „mahnovista”, očigledno, konačno je dobio čak i svoje ukrajinske gospodare), organizacija nije nestala. Nastavila je da glumi, samo je obim njenih aktivnosti postao drugačiji. U Rusiji su stvorene i autonomne ćelije, a sve snage organizacije bile su usmerene na raspirivanje etničke mržnje, destabilizaciju situacije, stvaranje atmosfere straha u društvu, pripremanje i izvođenje terorističkih akata na teritoriji naše zemlje.

– Odnosno, ovo je još jedna sabotaža ukrajinskog režima?

– Pa, Ukrajinci se ovde manifestuju utoliko što su oni topovsko meso. Loptom vladaju Amerikanci. Dugi niz godina obučavaju diverzante iz reda nacista, neopagana i predstavnika drugih totalitarnih sekti u Ukrajini. Više puta sam rekao da su ukrajinske specijalne službe, po nalogu Sjedinjenih Država, organizovale u Rusiji „uspavane” ekstremističke „verske” ćelije, koje danas mogu da se aktiviraju u svakom trenutku. Od 2014. godine u aktivnom sektaškom životu Rusije tzv. „ukrajinskog faktora“. Reč je o misionarima sa ukrajinskom dozvolom boravka. Ovo je objektivni vektor negativnog razvoja. Glavna tema govora američkih političkih tehnologa na raznim konferencijama u Kijevu ili Harkovu pred ukrajinskim neopentekostalnim misionarima bila je njihova upotreba u informacionom ratu. Stalno su se čula uveravanja da će njihova misionarska propoved na teritoriji Rusije promovisati jedinstvo sa braćom u Hristu koja podržavaju „evromajdanske vrednosti“ i „majdansku teologiju“. Cilj je maksimalno uključivanje Rusa u ukrajinske verske pokrete, preformatiranje svesti Rusa itd.

Odnosno, po naređenju odozgo, najverovatnije će ti ljudi izaći na ulice naših gradova i organizovati nerede koji mogu imati veoma ozbiljne posledice. Tako je bilo i na Majdanu. Tamo su već uvežbali svoje akcije.

Paralelno sa sektašima, u Rusiji su se pojavili neonacisti – „manijaci“ i drugi predstavnici drugih, manjih neonacističkih grupa. Kako se peva u poznatoj pesmi: „Različita stvorenja su se oslobodila“. Ali moram reći da ruske snage bezbednosti to efikasno neutrališu. Od početka 2022. godine u Rusiji su sprečena 123 teroristička zločina, uključujući 64 teroristička napada.

Ovo se navodi u materijalima sa sastanka u Moskvi Nacionalnog antiterorističkog komiteta (NAC) i Federalnog operativnog štaba. Predsedavajući NAC-a, direktor FSB Aleksandar Bortnikov, istakao je na sastanku da je 2022. godine broj terorističkih manifestacija značajno povećan. Prema njegovim rečima, „ovo je povezano kako sa obaveštajnim i subverzivnim aktivnostima ukrajinskih specijalnih službi, koje se sprovode uz podršku zapadnih zemalja na čelu sa Sjedinjenim Državama, tako i sa pokušajima pristalica međunarodnih terorističkih organizacija da stvore tajne ćelije i izvrše terorističkih zločina“.

– Oče Aleksandre, recite mi, kako je ukrajinski neonacizam mogao da nastane tako brzo, bukvalno iz ničega?

- Bukvalno iz ničega? Hajde da to shvatimo. Predsednik Sveruskog policijskog udruženja, general-potpukovnik Jurij Ždanov, napravio je dobru dispoziciju po ovom pitanju i želeo bih da ukažem na njega. Dakle, 1955. godine, na inicijativu Nikite Sergejeviča Hruščova, donet je zakon, prema kojem su svi saučesnici nacista, uključujući i Bandera, amnestirani. Vratili su se u Ukrajinu, ali je malo njih odustalo od svojih uverenja.Ovi ljudi su se sasvim slobodno uključili u miran život Ukrajine, a neki od njih su zauzeli ključnu poziciju u strukturama vlasti, povlačeći za sebe „drugove po oružju“. Kako se ovo moglo dogoditi? Ispostavlja se da je prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Ukrajine Pjetro Šelest, kako sada kažu, potajno simpatisao ukrajinske nacionaliste. Više je voleo da za šefove administrativnog aparata u tradicionalno ruskim regionima Ukrajine postavlja menadžere iz Zapadne Ukrajine, čije je stanovništvo simpatisalo ukrajinske nacionaliste.

Tada je ulje na vatru dolio njegov naslednik Vladimir Ščerbicki, snažno preporučio da se donese odluka o zabrani otvorenog pričanja o zločinima Bandere tokom i posle rata, posebno o zločinima nad Belorusima, pošto su razgovori na ovu temu „sprečili uspostavljanje dobrosusedskih odnosa“ između Ukrajine i Belorusije. Ali upravo je ova odluka doprinela jačanju ekstremnih nacionalističkih osećanja u Ukrajini, posebno među inteligencijom i omladinom.

Prvi predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk održavao je veze sa ukrajinskim nacionalistima, koji su mu, prema nekim izvorima, pomogli da postane šef države.

Leonid Kučma, drugi predsednik Ukrajine, generalno je napisao zabavnu knjigu „Ukrajina nije Rusija“. 14. marta 2003. godine, na sastanku sa studentima Harkovskog univerziteta, Kučma je rekao: „Mi smo stvorili Ukrajinu, sada treba da stvorimo Ukrajince“. (Kučma je ponovio ove reči na predstavljanju svoje knjige „Ukrajina nije Rusija“ u Moskvi (sept. 2003). Itogi, 2003, br. 36, str. 8.)

Sarađivao je sa ekstremnim nacionalistima i treći predsednik Viktorom Juščenko, pomogli su mu u borbi za predsednika. A evo šta danas kaže Viktor Janukovič, sledeći predsednik na listi: „Nismo se mešali u pravo stanovnika zapadnih regiona da podižu spomenike onima koje su smatrali svojim nacionalnim herojima, čak ni po cenu uvrede istorijsko pamćenje stanovnika Jugoistoka; nismo proganjali članove nacionalističkih organizacija, verujući da će ceniti toleranciju države; zažmurili smo na mnoge stvari...” Ali da li on takvu politiku posebne lojalnosti prema neonacistima prepoznaje kao pogrešnu? Nikako!

„Ne mislim“, kaže on dalje, „da je to bila pogrešna politika. Državni udar 2014. nije bio rezultat naše „mekoće“. To je bilo unapred određeno projektom „Ukrajina kao Antirusija“. Ali Janukovič, naravno, nije rekao da je ukroneonacizam bio katalizator za realizaciju ovog projekta.

- Izgleda da su se svi kompromitovali. A šta je sa sadašnjim predsednikom!.. Inače, oče Aleksandre, šta mislite o Zelenskom? Ne kao pravoslavni sveštenik, već kao civil.

– Drug Bender je ljude poput Zelenskog nazivao žrtvama abortusa. U sovjetsko vreme, ovi likovi su se takođe zvali - greška prirode. Ali ja, kao vernik, kao sveštenik, više dajem prednost tome da ih prepoznam kao cinične, lažljive, dvolične ljude (po definiciji apostola Pavla, ljude sa spaljenom savešću), u koje nesumnjivo spadaju Zelenski i njegovi gospodari lutaka – kao što su Bajden i neki evropski lideri koji se poklapaju sa njim, pumpajući Ukrajinu oružjem, da bi reči proroka i Krstitelja Gospodnjeg Jovana bile odgovarajuće pa ih nazvati možemo gujama – porodom aspidinim, odnosno decom zmija otrovnica.

-A šta se desilo sa narodom? Ruskogovorećim ukrajinskim narodom? Kako se poveo za svim ovim?

- Propaganda, pogotovo ako radi stalno, danonoćno, i usmerena je na sve starosne kategorije, je strašna sila. Gebels je, po mom mišljenju, rekao da što je laž strašnija, to je lakše poverovati u nju. I zamislite samo sebe danonoćno na televiziji, na radiju, u štampi, univerzitetima, školama, pa čak i vrtićima kako govore ili pišu isto: Rusi su ubice, varvari, degenerici, hoće da porobe veliku Ukrajinu i unište Ukrajince… I poverovaće! A ko ne veruje, nateraće ga da veruje, inače će ga ubiti. I ljudi biraju: ili da se slože sa svime, počnu da skaču na licu mesta i da viču „Moskalje na vešala“ (u orig. «moskalяku na gilяku» primedba prevodioca) i tako ostanu na slobodi, ili da idu u zatvor, gde mogu da budu pretučeni do smrti. Naravno, osim ako te, naravno, ne ubiju na ulici.

Pa ne smemo zaboraviti da je u Ukrajini već stasala čitava generacija koja je naučena da mrzi sve rusko, da mrzi Rusiju, da mrzi ruski jezik. Ovo je duboka rđa koja je pogodila ukrajinski narod. Vaspitanje dece u duhu neonacizma je važan deo obrazovnih i obrazovnih aktivnosti u Ukrajini. U udžbenicima istorije – čitao sam ih – piše da ste zgroženi. Sada ukrajinska deca ne znaju ništa o ruskim piscima, pesnicima, umetnicima, čija su dela ušla u svetsku kulturu.

Umesto toga, proučavaju knjige koje veličaju Banderu, Šuheviča i druge ukronaciste, a koje bi sada trebalo zvati herojima Ukrajine. Predaju pesme o ukrajinskim neonacistima koji pozivaju na uništenje Moskovljana, pevaju pesme sa učiteljima, poput „Naš stari – Bandera“, „A ja nisam Moskovljanin“. Na školskim sajmovima prodaju kolače, marmelade i pene pod nazivom „Krv moskovskih beba“, „Plavo-žute zvezde na Kremlju“ i tako dalje, a prihod ide za podršku Oružanim snagama Ukrajine. Uz odobrenje roditelja, školarci učestvuju u neonacističkim bakljadama. Devojčica viče u kameru: „Iseći ću Rusnju!“, desetogodišnji učenik dečjeg kampa „Azovec” recituje: „Smrt, smrt Moskovljanima!“ Ovde možemo navesti kao primer Vladislava Rosljakova, ubicu studenta četvrte godine Politehničke škole u Kerču, koji je ubio 20 ljudi, a ranio 70. Godinu dana pre tragedije u Kerču, 2017. godine,bio je na obuci u nacističkom logoru „Azovec”.

Inače, u evropskim zemljama velika većina ljudi razmišlja na isti način. Propaganda usmerena ka Ukrajincima kvari i Evropljane. Pokušajte da kažete nešto protiv, samo pokušajte da izrazite sumnju u vezi s tim – da vidiš da li nećeš upasti u nevolje. Svi neistomišljenici se odmah ućutkaju. Za arhitekte Novog svetskog poretka izgrađenog na lažima veoma je važno da demonizuju Rusiju kako bi lakše sprovodili svoju destruktivnu politiku prema našoj zemlji i na njoj zaradili dobre dividende. Kako kažu, nekome je rat, a nekome mila majka. A oni koji to pokušavaju da ometaju sigurno neće biti dobro dočekani.

– A kako objasniti veliki broj plaćenika iz evropskih zemalja koji ratuju na strani Ukrajine?

– Naravno, američka propaganda je ostavila traga u glavama ovih ljudi. Neki od njih zaista misle da štite slobodnu Ukrajinu od „glupih ruskih okupatora“. Ali većina se svađa jer vole da se osećaju hladno, vole da ubijaju i budu plaćeni za to. Ali oni ne vole kada im dođe smrt. I mnogo njih umire. Dakle, Rusija u periodu Novog svetskog poretka ispunjava plemenitu misiju, meljući najamne ubice i moralne nakaze iz različitih zemalja Ukrajine, pročišćavajući tako svet od duhova žednih ljudske krvi.

– Dobro,a šta je sa građanima Rusije koji se protive politici države, koji se protive Specijalnoj vojnoj operaciji, i šire opake lažne o našim vojnicima ili jednostavno nečujno beže iz zemlje?

- Ovo se zove - "maske su strgnute". Videli smo njihova lica i sada znamo ko je ko. Bolje je i to, nego ljubazno razgovarati sa ljudima, misliti da su ti istomišljenici, kad su spremni, ako se nešto desi, da ti daju zmiju umesto ribu. Ali ovo je tako, sitnica. Ljudi koji se plaše mobilizacije i spremni su da pobegnu od nje čak i na kraj sveta, ne žele da zaštite stanovnike Donbasa i ruske zemlje, jer ih ni za šta nije briga. Baš me briga što umiru žene, starci, deca. Sve dok je njima ništa dobro. Ali postoji još jedna kategorija ljudi. Ruski liberali. Oni su kao šakal Tabaki kraj tigra Šir-Kana iz priče o dečaku Mogliju. Dostojevski ih je mekše nazivao – lakejima, koji traže samo nekoga da mu očiste čizme. Uvek su na Evropu gledali pokorno, klanjali se evropskom duhu, a zarad Zapada uvek su priželjkivali smrt Rusije. Ne preformatiranje, odnosno smrt, kolaps, pretvaranje u male kolonije. Fjodor Mihajlovič je vekovima govorio: „Ruski liberal je došao dotle da negira samu Rusiju, odnosno mrzi i tuče svoju majku. Svaka nesrećna i bez rezultata ruska činjenica izaziva u njemu smeh i gotovo oduševljenje. Mrzi narodne običaje, rusku istoriju, sve. Ako za njega postoji izgovor, to je samo u tome što ne razume šta radi, a svoju mržnju prema Rusiji uzima za najplodonosniji liberalizam.

- Oče Aleksandre, u svom prednovogodišnjem intervjuu sumirali ste odlazeću 2022. godinu. Šta možemo očekivati u novoj godini?

Ovo je pitanje koje mi je mnogo postavljano poslednjih dana. A ja odgovaram da će nas Gospod sigurno čuvati. Ako se ne odvratimo od Njega. Rusija nije prošla kroz takva vremena, ali je milošću Božijom iz teških situacija izašla još prekaljenija. I sada treba da shvatite da Rusija štiti svoju braću i sestre, to je činila od pamtiveka i činiće to i dalje. Borimo se za pravednu stvar, što znači da ćemo pobediti, jer, po rečima svetog plemića i velikog kneza Aleksandra Nevskog, Bog nije na vlasti, Bog je u istini.

Razgovor vodio Dmitrij Kokoulin (izvor: http://sektoved.ru/news/10189), prevod Marija Ivanova