Чином свечаног отварања у окружном музеју града Браунау на Ину, отпочело је приказивање изложбе о стогодишњици боравка Срба на тим просторима.

Често понављана чињеница, да се првобитни Срби тек потписивањем споразума СФРЈ и Републике Аустрије 1965. године, као гастарбајтери досељавају у Браунау на Ину, који се налази на северозападу Аустрије, представља велику заблуду. Историјски извори јасно потврђују долазак првих Срба, као ратних заробљеника логора „к. у. к. Криегсгефангененлагер“, формираног 1914. године. Логор је у извесним моментима бројао и до 30.000 људи, у највећем броју, руских и италијанских војника а такође и Мађара, Срба и осталих. Права евиденција о заробљеним и преминулим Србима нажалост није утврђена.

100 godina Srba u Braunau

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

 

Ипак, књиге умрлих објављене од стране историчарке Гордана Илић Марковић и аустријског Црног крста (организације која брине о ратним гробљима) јасно оспоравају тврдње појединих историчара, да у Браунау на Ину није било интернираних Срба. Истраживања вођена у склопу реализације музејске поставке „СРБИ У БРАУНАУ - 100 ГОДИНА“ донела су на видело конкретан списак покопаних Срба на војничком гробљу Браунау на Ину – Хазелбах које се налазило у оквиру поменутог логора. Књига умрлих као и изводи српских покојника су један од важнијих експоната поставке.

 

Посебну занимљивост дочарава судбина заробљеника Драгољуба Крајића, рођеног 1898. године у селу Кобиље крај Пожаревца. Драгољуб преживљава логор у коме се обрео 1915/1916. године и враћа у родни крај, где постаје угледни трговац. Крајићеви потомци игром судбине, до данас живе у Браунау и тиме представљају једну од најстаријих српских фамилија у том граду.

Музејску поставку су отворили градоначелник града, Јоханес Вајдбахер и референт за културу, Зоран Шијаковић. Путем видео линка поздравну реч упутио је министар иностраних послова Републике Аустрије, Себастијан Курц.

Отварању је присуствовао велики број јавних личности међу којима и посланик савезног Парламента Републике Аустрије, Давида Штигмилер, сеф одељења за културу министарства спољних послова Реп. Аустрије Николаус Келер, изасланик Премијера Горње Аустрије, посланик покрајинског Парламента Франц Вајнбергер, скоро комплетна општинска Влада као и велики број заинтересованих.

Позиву удружења ДАНИЦА да буду лаудатори одазвали су се угледни универзитетски професори, проф. др др хабил. Волфганг Рорбах, редовни члан Европске академије наука и уметности и проф. унив. мг Гордана Илић Марковић са бечког универзитета.

Музички део креирали су професор Брукнер универзитета, виртуоз на цитри Вилфрид Шарф и оперски певач, члан бечке опере, тенор Ненад Маринковић.

Музејска поставка „СРБИ У БРАУНАУ - 100 ГОДИНА“ има за циљ, да кроз знатан број брижљиво бираних експоната: фотографија, личних и званичних докумената, новинских чланака, интервјуа, аутентичних делова намештаја, личних предмета, видео документација и др., презентује и приближи историју, културу, језик, религију и народно стваралаштво Срба у Браунау и свакако, по први пут направи пресек и анализу њиховог живота и рада у протеклих стотину година. Ово је прва изложба о Србима у Аустрији а највероватније и шире, у толико је значење двојезичке штампане Монографије, која следи а која би требала да употпуни изложбу и документује њене садржаје, важније. Неопходно је напоменути, да би она у том случају била први трајни, писани траг тог облика, о животу Срба у том делу Аустрије. Наводи куратор изложбе и председник удружења ДАНИЦА, Зоран Шијаковић.

Ова поставка између осталог указује и на чињеницу да укупан број Срба у данашњој Аустрији износи по незваничним проценама 250.000. Податак да је Српска Православна Црква, још у време њеног оснивања 1860. године у Бечу, бројала 150.000 верника, говори да је прави број највероватније знатно већи. Тачан број Срба у Браунау, осим чињенице да се они налазе на трећем месту по бројности после Немаца и Турака у Покрајини Горњој Аустрији, којој Браунау припада, није познат. Исто тако, трагови о њиховој култури, народном стваралаштву, упражњавању религије, готово и да не постоје.

Каснији емиграциони таласи након потписивања споразума СФРЈ и Републике Аустрије 60-тих година прошлог века или онај након распада Југославије 90-тих, утичу на знатно повећање броја Срба у Браунау.

Неопходно је истаћи да је Браунау као привредни центар региона, пружао могућност запошљавања и легализације сталног боравка у Аустрији, што је свакако био основни разлог доласка емиграната. Један од значајнијих послодаваца је индустријски гигант, произвођач и прерађивач алуминијима АМАГ (АМАГ - Аустрија Металл АГ) основан 1938. год., који до данас запошљава неколико хиљада радника, међу којима и велики број Срба.

Неоспорна је чињеница да су Срби у Браунау у протеклих 100 година својом марљивошћу допринели развоју града и региона и постали саставни део његовог друштва. Ипак, неговање културе предака, нераздвојне родбинске везе, упражњавање религије, недвосмислено говоре о евидентној, огромној жељи за очувањем сопственог идентитета.

Шијаковић са чланови тима за реализацију изложбе удружења ДАНИЦА: Милена Тодоровић, Завиша Ђорђевић, Вернер Форстер, Емина Јевремовић, Наташа Ристић, најављује скоро гостовање музејске поставке у Србији. Наиме, концепт пројекта као и његови детаљи предочени су Аустријском културном форуму у Београду, при амбасади Републике Аустрије. Том приликом договорена је сарадња и утврђене смернице за реализацију поставке у Србији 2017. године.

Више информација о музејској поставци може се пронаћи на интернет презентацији удружења ДАНИЦА:

 

www.danica-salzburg.at/projekte/srbi-u-braunau.

 

Браунау на Ину, 

 

12. Октобра 2016 год.

 

Удружење

ДАНИЦА - АУСТРИЈА