Борба против лажних вести после америчких избора актуелизована и у Европској унији. Стратком Европи треба да обезбеди „истините податке“.

Пo кратком поступку, нови амерички председник Доналд Трамп јавно се обрачунао с медијским тврдњама да Руси имају о њему компромитујуће личне и финансијске податке. То, ипак, није ставило тачку на ову деликатну тему. Наводи које је Трамп окарактерисао као „политички лов на вештице“ објављени су уз извештај о руском хаковању током председничких избора у САД. Бојазан која је и после Трампове реакције остала да виси у ваздуху, била је шлагворт за постављање питања о опасности која прети од сајбер напада и можда још више – од пласирања лажираних извештаја.

Диљем Европске уније, ова епизода дочекана је као повод да се мултипликују напори на заштити од ризика који може и те како скупо да кошта и појединце и институције. Чињеница да се ове године одржавају избори у Немачкој и Француској – а да екстремна десница вртоглавно увећава своју популарност – подигла је на ноге информатичке експерте у овим државама. Политичари не спавају мирно ни у осталим чланицама европске породице.

Брисел је већ најавио да ће ове године ојачати свој кадровски међународни тим експерата за медије и пропаганду (Оперативна група за стратешке комуникације Исток, илити СТРАТКОМ). Спорни „тим“ је формиран 2015. у оквиру Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) и ради на сузбијању растућег утицаја руских медија на европском континенту. Име шефа пројекта је тајна, као и састав тима.

За руског сталног представника при ЕУ Владимира Чижова, међутим, нема дилеме о чему је реч: „Извршни орган ЕУ је оформио идеолошки еквивалент Спецназа (руски елитни командоси) да се бори против измишљене авети“, оцењује Чижов.

ГЛОБАЛНИ РИЗИК

Светски економски форум – који је недавно у Давосу, као и сваке године, окупио своје чланство – признао је да ће лажне вести бити један од пет највећих глобалних ризика у 2017. години. Статистика кључних ризика с којим се свет суочавао током последње деценије показује да су се лажне вести у том контексту појавиле први пут.

Он додаје да је СТРАТКОМ „још један у низу покушаја русофоба да изграде зид отуђења и неповерења између Русије и европских народа“.

Генерални секретар Савета Европе Тхорбјорн Јагланд, у интервјуу за Дојче веле прошле недеље, окарактерисао је лажне вести као екстремну опасност по демократију. Норвешки лабуриста истиче да се политички дијалог у том случају базира на дезинфорамцијама, што отвара простор различитим екстремистичким групама, које не треба молити да искористе ситуацију и (према циљним групама) емитују своје политичке поруке.

Немачки демохришћанин Патрик Зенсбург, који има богато искуство у припремању законских решења, захтева да се креирање лажних вести прогласи за криминал и, сходно томе, утврде казне за починиоце. Према његовом мишљењу, људе који их пласирају треба отпужити и судити им за шпијунажу.

Министар економије и вицеканцелар у влади канцеларке Ангеле Меркел, социјалдемократа Зигмар Габријел упозорава да би лажне вести могле негативно да се одразе на парламентарне изборе у овој земљи, заказане за 24. септембар. Његов страх, како коментарише тамошња штампа, почива управо на наводном уплитању руских хакера у америчке изборе.

Дуња Мијатовић, представник ЕвРопске мисије за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) за слободу медија, казала је недавно да „нико не треба да буде кажњен за аквиности на друштевним мрежама као што су објављивање постова и директних порука, осим ако његово деловање може да се повеже са насилним акцијама, или латентним позивима на насиље“.

– Све што је у вези са друштвеним мрежама требало би да буде регулисано аутоцензуром, едукацијом и писменошћу, а не новим, додатним рестрикцијама – напомиње Мијатовићева у изјави за немачке медије.

Са овим се слаже и Едвард Сноуден, бивши радник америчке Националне агенције за безбедност (НСА) који је једном од званичника „Твитера“ Џоу Дорсеју казао да „стратегија против лажних вести не би смела да се креира око цензуре“.

---

Извор:Србин.инфо