коментари и аналитика:
Милена Цмиљанић
Украјински председник Петро Порошенко већ дуго чека да му закажу састанак са председником САД Доналдом Трампом. Изгубивши стрпљење, одлучио је да скрене пажњу на себе на њему својствен начин – ратом.
Многи повезују ескалацију ситуације у Донбасу са телефонским разговором председника Русије Владимира Путина и председника САД, одржаним 29. јануара. Међутим, то је била само кап у препуној чаши за украјинског председника који је мислио да ипак мало више стоји на лествици приоритета Беле куће. Видевши колику медијску пажњу је привукао разговор два светска лидера, и да у њему једва да је било помена о Украјини, Порошенко је схватио да мора да уради нешто како би скренуо пажњу на себе.
Након телефонског разговора Трампа и Порошенка 17. јануара, украјински председник је саопштио да ће се и лично састати са новоизабраним председником САД у фебруару. Међутим, већ тада су многи украјински експерти са скепсом дочекали овај Порошенков хвалоспев. Сама посета украјинског председника Берлину и разговор са канцеларком Ангелом Меркел имали су за циљ да координирају акције како би се појачале позиције украјинске стране на будућим преговорима у Њујорку.
И баш у том тренутку у подручју доњечког предграђа Авдејевке разбуктале су се борбе. Као и обично, стране оптужују једна другу, број жртава је прилично нејасан, сви дају бројке губитака оне друге стране, док своје прећуткују. У сваком случају, губици су сигурно већи него обично. Нема велике офанзиве, позиције су остале више-мање исте, док је фронт пребачен у медијски простор. У сваком случају, може се очекивати да ће ускоро доћи до стабилизације ситуације, јер ниједна страна нема довољно ресурса да нешто промени. Међутим, то је добро дошло Порошенку да се расплаче на рамену Ангели Меркел, жалећи јој се на безобразне „сепаратисте“ из Донбаса које подстиче лично Путин, док Доналд Трамп не обраћа пажњу на њега. Након тога, театрално је напустио Берлин, јер му „кућа гори“.
У читавој овој причи украјински председник Петро Порошенко личи на напуштену љубавницу коју је до јуче мазила и пазила администрација Барака Обаме, а сад постаје — излишна. Ко ће вршити притисак на ММФ да се одобре кредити?
Tрaмпов тим очигледно нема осмишљену политику према Кијеву, и због тога се чују само уздржани коментари из Беле куће, попут: „Пратимо ситуацију“. То искусно користе и медији блиски Демократској партији, којима је ова ситуација добро дошла да покрену још једну кампању против Трампа. Свима је заједнички закључак да Путин тестира Трампа. Почеле су да се шире гласине да САД „предају“ Украјину Русији, пристајући да она буде у руској сфери утицаја. Одмах се злоупотребљава Трампова изјава да је спреман за сваки договор.
Врло је могуће да би захтеви руске стране за нормализацију односа са САД могли укључивати америчко признање да је Крим део Русије, прекид војне и политичке подршке Украјини, укидање или смањење антируских санкција. Међутим, према другом, вероватнијем сценарију, Москва и Вашингтон би могли да се договоре да замрзну конфликт и одложе решавање овог проблема за неко будуће време. У сваком случају, Трамп ће врло радо пребацити бригу о Украјини на грбачу Европљанима.
А са друге стране, ни Европа више нема ни жеље ни воље да брине о Украјини. Ове године почиње покретање механизма изласка Велике Британије из ЕУ, мигранти, од којих је само Немачка прошле године потрошила 21 милијарду долара и даље су велики и нерешив проблем, јачање екстремне деснице у државама-чланицама Уније, а две највеће државе у ЕУ очекују избори од којих ће много тога зависити. Све то је много важније од „изградње“ демократије у Украјини.
Било како било, ера Петра Порошенка у Украјини се завршава. Узимајући у обзир садашњи ново пада украјинске економије, проблеме са корупцијом и криминалом, мале су шансе да његова партија остане на власти и након парламентарних избора, који ће се одржати ове године. Према последњим анкетама Кијевског међународног института за социологију, Порошенку верује свега 13,7 одсто Украјинаца, док се Јулија Тимошенко враћа на политичку сцену у великом стилу.
За Порошенка, као и за читаву актуелну власт у Кијеву, покровитељство САД је од пресудног значаја. С тим у вези, они су спремни на све. Само, што се тиче војне снаге, са својим слабим борбеним духом, резултати могу бити погубни за државу. Није искључено да би председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко могао бити наредни председник Украјине.
---
Извор: Спутник