Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

 

Ево нас сад на месту где се сусрела Богородица са Сином. Тражећи Га тамо амо она је искрсла из једне споредне улице и наједанпут се нашла лицем у лице са Њим. Једва Га је познала. Зар је она родила То? Ту велику рану у величини човека? Но од те Ране исцели се затровани род човечји. Ништа јој није рекао. Ништа Му није рекла. Али су се душе њихове разумеле и поздравиле. Чедо моје, јецала је душа мајчина, пролеће моје красно, како ишчезе красота твоја!
Најзад, ту смо. Пред крвавом стеном. Пред Голготом. Подне је. Тачно време кад је дигнут на крст. Куцање чекића одјекује у душама нашим. Ту смо стајали до три сата по подне, душе наше у подножју крста Његовог; ах, нека их купа крв Његова! У три сата Он је издахнуо. У том часу природа се узбунила против злочина људског: земља се затресла, стене попуцале, сунце покрило црном марамом лице своје.
Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
МИСИОНАРСКА ПИСМА
30. Писмо
Из Јерусалима на Велики Петак

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 Jeromonah Simeon Данас је пуно болесног народа. Нема дана а да неко не дође у манастир да му се чита молитва за здравље. Не треба да се уздамо у човека. Ја не одбацујем медицину, али што би рекао Свети Василије Велики у своје време: „Ми не одбацујемо лекарску вештину, али се уздамо у Бога“. Значи, ако се човек крсти, миропомаже, причести, шта му Бог да, здравље или нека му је срећан пут у вечни живот. Велика је наша привезаност за овај свет и пошто-пото да се неком продужи опстанак на земљи. Живот има смисла да се продужи ради покајања, ради припреме за вечни живот, иначе зашто би га продужавали? Ако га продужавамо да би овде уживали у времену, ми ћемо тако да изгубимо душу. Ко хоће да ужива у времену, то је његов избор. Наш Свети кнез Лазар је рекао: „Земаљско је царство за малена, а небеско увек и до века“. Дакле, има смисла и човек се лечи управо са таквом намером ради продужења припреме за вечни живот.
Отац Јоило је казао причу да су једног дана у Острошки манастир, док је он био чувар кивота Светог Василија, у колицима доведене две непокретне девојке. Он је читао њима молитву из Требника и миропомазао их уљем из кандила Светог Василија Острошког. Једна је устала, а друга је остала у колицима.

22 новембар 2024