Konfuzna je i opasna. Ne zna se da li je opasnija situacija u svetu, Evropi, na Balkanu ili u Srbiji. U Srbiji su na sceni pobornici režima, koji su savršenom mimikrijom uspeli da se lažno predstave i nastave posao tzv. demokrata u uništavanju Srba, uništavanju ekonomskog, odbrambenog i političkog sistema i, sa druge strane neorganizovani, samozvani zastupnici naroda. I jedni i drugi su prihvatili pogubni parlamentarno-partijski sistem, koji pravno štiti jezuitsko-vavilonske pljačke. 

Postoji samo borba za vlast, a niko ne predlaže promenu sistema. Jasno je da samo autohtoni sistem zasnovan na interesu naroda (građana) može da stabilizuje Srbiju i spasi Srbe. Taj sistem treba da bude u funkciji srbskog nacionalnog bića, srbskog mentaliteta i srbskog genetskog koda. Sve dok se to ne dogodi (a stranom faktoru ta varijanta ne odgovara, jer ne bi mogao dalje da pljačka Srbiju), neće biti izvesnije budućnosti ne samo Srba na Balkanu.

Iako je očevidno da predsednički kandidati imaju dobre namere, to nikad nije dovoljno. Veliki broj kandidata dolazi iz društvene konfuzije. Da je sistem uređen, imali bismo jasne predstave cilja i znali bismo ko je ko među nama. Ovako, niko ne zna ko koliko vredi. Jedino znamo da ljudi koji nas vode ne znaju to da rade.

Jednostavno je da se utvrdi da vlast u Srbiji ne poštuje nauku (na primer teoriju organizacije i teoriju efikasnosti) i da se kadrovi ne biraju prema vrednosti, nego prema podobnosti. Zato je moguće da ministarska mesta zauzimaju ljudi bez odgovarajuće školske spreme i da ih postavljaju okupatori.

Mislio sam da normalan čovek zna ko je okupirao Srbiju, a čak i u TV emisijama nije mi dozvoljeno da kažem šta mislim. To je najbolji dokaz da je okupator uspostavio sistem do dna. Srbiju je okupirala jezuitsko-vavilonska elita, posredstvom instrumenata kao što su administracija Sjedinjenih država, NATO, OEBS, CIA, administracije Velike Britanije i Nemačke, Evropska komisija. Svi navedeni imali su određenu ulogu u porobljavanju Srba i Srbije. Obični ljudi su uočili samo NATO i administracije Sjedinjenih država i Nemačke. Oni su okupatori, a vladaju Srbima i Srbijom posredstvom marionetske vlasti, koju su nametnuli Srbima 5. oktobra 2000. godine. Tzv. srbska vlast radi sve prema direktivama od spolja: postavlja ministre, generale … Zato se i događa u Srbiji da se potapaju manastiri uprkos volji naroda, gradi tuđi grad u Beogradu, ne dozvoljavaju skupovi i ne prate kada narod kaže „Ne Srbija u NATO i ne NATO u Srbiju“.

Tajne agenture su u Srbiji od svog nastanka, manje ili više, u zavisnosti od moći države koja ih upućuje. Za vreme razbijanja SFRJ, SRJ i SCG, prisustvo špijuna u Srbiji je bilo na vrhuncu. Ne treba zaboraviti da su oni raspoređeni u svim profesijama i funkcijama, od novinara do sveštenika. Zvanično su u ambasadama, a na terenu su u skoro svim institucijama sistema, a posebno u NVO, sektama, partijama, humanitarnim organizacijama, mirotvoračkim pokretima… Oni su metastaza odbrambenog sistema. Sve dok Srbe budu zastupali internacionalisti, anacionalisti, nadnacionalisti i antinacionalisti (a to će izgleda biti dugo i ubuduće) ne traba očekivati dobar rad naših takozvanih tajnih službi. Za vreme Tita smo imali probrane ljude u tom sistemu, a rezultat je da su oni prvi poželeli da izmene Srbe i Srbiju prema standardima Zapada. Nisu ništa uradili. Njih su preradili.

Nije važno da li su direktno pojedini političari plaćenici, ili ipak mogu da dokažu da se nikada nisu sreli ni sa kim sa Zapada. Većina političara može dokazati da se nisu sreli sa strancima, a kamoli dobili novac iz inostranstva. Međutim, dovoljno je da izaberu u administraciju ljude koji su ceo život maštali o Zapadu, njihovoj demokratiji, progresu, novcu. Oni misle mozgom Zapada. Učiniće sve da ostvare svoj san. Niko ih ne plaća, a oni rade za Zapad.

Možda ne bih ni razmišljao o „korisnim idiotima“ da nisam svedok prozapadnog zločina o kojem je pisao Miodrag Novaković. Ljudi, poput Nataše Kandić, Sonje Biserko, Vojina Dimitrijevića, Dragoljuba Mićunovića, Jelene Milić, Teofila Pančića, Miljenka Derete, Dušana Janjića, Boška Jakšića, Ljubodraga Stojadinovića i mnogih drugih političkih „stručnjaka“, novinara, ambasadora postavljenih posle tzv. oktobarske revolucije, istinski misle da su u pravu kada nas guraju u čeljusti Evropske unije, koja je zajedno sa Sjedinjenim državama uništila SFRJ, SRJ, SCG i sada uništava Srbiju, te kreće u pohod osvajanja Istoka. Oni veruju da su u pravu. Njih za njihova iskrena shvatanja ne treba plaćati, iako su neki od navedenih dobro plaćeni iz stranih izvora.

Ne znam da li Kosovo i Metohija imaju budućnost. Reč je o izmanipulisanom i politički izmišljenom narodu tamo, koji vode beskrupulozne vođe određene od strane jezuitsko-vavilonske 'elite'. Albanci su nastali iz osvete Austrogarskog carstva prema Srbiji. To političari sa Zapada i istoričari znaju. Šćipetarima kao Damoklov mač nad glavom stoje sve varijante budućih rešenja.

Sadašnji okupatori su prema njima bili toliko zlonamerni da su ih obasuli osiromašenim uranijumom, a ipak se više plaše ruske dominacije, jer znaju da im je tada kraj i lažnom predstavljanju i takozvanom progresu.

Što se Srba na Kosovu i Metohiji tiče, oni su već sada (i sticajem okolnosti) heroji. Morali su postojati i opstajati na užasnom tlu, verujući samo u Boga. Oni istinsku podršku nisu imali ni par vekova unazad.

To pitanje se u normalnim okolnostima ne bi postavljalo. Rusi i Srbi su isti narod. Imaju isti jezik i isto pismo, a nikad kroz istoriju nisu bili jedni naspram drugih. Sada je logično pitanje, jer svi očekuju sukob Istoka i Zapada, a Srbi su na liniji sukoba. Mislim da je jedino mudro sarađivati sa obe strane, koliko god je to moguće, a vojno ne učestvovati. Kada bi se opredelili za Rusiju (gde bratski pripadamo), Zapad bi nas preko NATO dotukao, jer smo opkoljeni njihovim satelitima. Ako bi se opredelili za Zapad, EU i NATO, prvo što bi uradili provereni zločinci instalirali bi raketne silose na srbskom prostoru i rakete usmerili na Rusiju. Tada bi Rusi u samoodbrani u toku napada na nju, prvi put imali pravo da unište bratsku Srbiju. To zapadne administracije najviše žele, jer su sve ratne sukobe u poslednjih 117 godina iskoristili za genocid nad Srbima.

A, situcija na Balkanu se zaoštrava zbog pripreme Zapada za konačni obračun između zapadne i istočne civilizacije. Reč je o prestrojavanju snaga. Istok (pre svega Rusija i Kina) svesno nastoje da poremete koliko mogu uticaj Zapada na tzv. Zapadni Balkan (taj naziv je još jedan bezobrazluk nastao u kuhinjama Instituta za upravljanje krizama) u pripremi za osvajanje Istoka. Širenje EU i NATO se zaustavlja upravo na Balkanu.

Te bi bilo kakve priče o brizi za srpske interese, koji dolaze iz NATO ili EU bile potpuna farsa. Oni ne znaju za srbske interese. Oni znaju samo za svoje interese i žele da ih ucenama, milom, ili silom nametnu. Uostalom, članice Evropske unije (nekadašnje „Stare dame“) vaspitavaju svoju decu vekovima unazad da su Srbi „loši momci“. Svi službenici EU su vaspitani od svojih roditelja, u školi i uz pomoć medija, da Srbe treba uništiti.

Zato se i dogodilo da Evropska zajednica zajedno sa administracijom Sjedinjenih država izazove rat protiv Srba i iskoriste Hrvate, bosanske muslimane i tzv. Albance kao instrumente u ratu protiv Srba. Pisali su o tome naši preci poput Vladimira Dvornikovića, Jaše Tomića, Ivana Mojića, Miloša Crnjanskog, Jovana Dučića, sv, Vladike Nikolaja Velimirovića, ali sada naši političari ne čitaju i stalno se iščuđuju potezima Evropske unije. Ne želi Srbe niti Evropska unija niti NATO u svom okrilju. Zato ćemo platiti veliku cenu, sve dok tu istinu ne shvate srbski vladari.

I Putina je iznedrilo vreme. Sigurno je da je morao neko da stane na liniju neutoljivoj zapadnoj pohlepi. Ne verujem da mu je drago što će mu život proći u borbi protiv jezuitsko-vavilonske nemani. Ali on jeste neminovnost ovog vremena. Velika je stvar za čovečanstvo što je Putin tako brzo uspeo da oporavi Rusiju, ali prozapadni zločinci se nikad ne mire sa porazom na putu ka grabljenju preostalih planetarnih resursa. Ukoliko uspe da obeshrabri Zapad, onda će se Zapad, tapkajući u mestu, samourušiti - doživeće imploziju. Moraće da prihvati da je više od 2500 godina besmisleno uništavao sve - od ljudi do istorije i kulture, te da to više neće moći.

Sve što se događa u Sjedinjenim državama mi deluje prirodno i predvidljivo. Sjedinjene države su u velikoj krizi. Nestaju u procesima afrikanizacije, islamizacije i latinohispanizacije.

Dolazak Trampa je pokušaj da se sačuvaju države sjedinjene. Teško da će on to moći.

S druge strane, imaju ulogu instrumenta za uspostavljanje takozvanog Novog svetskog poretka. Tu kasne, a njihovi neprijatelji su posle 1999. godine (agresije na SRJ), progledali, osvestili se i ojačali. Tramp licemerno seje lažnu nadu i kupuje vreme. Svest ljudi ne određuje njihovo društveno biće, nego društveno biće određuje njihovu svest. Multimilijarder ne može misliti kao sirotinja. Zato je Tramp licemer. Svi putevi Sjedinjenih država se sužavaju. Sve je očevidnije da sledi odmazda za sva njihova nepočinstva.

Mislim sa su Srbi sebi najveći neprijatelj, ma koliko to čudno zvuči. Da su svesni stvarnosti, ne bi se samootuđivali, samoodricali i samopljuvali. Zatim su to srbski odrodi (Hrvati, Bošnjaci, Arbanasi, pocrnogorčeni Srbi, pomakedončeni Srbi...). Njihovo otuđivanje iz roda preveravanjem u tuđe vere je pogubno za Srbe. Zatim sledi čitava kvantitativna, pozitivistička, jezuitsko-vavilonska, mamonistička, zapadna civilizacija. Oni ne mogu da oproste srbsku sobstvenost. Nažalost, u njihovim rukama je ekonomska, vojna i politička moć. Oni valadaju planetom Zemljom. Oni su 2000. godine Srbiju i okupirali.

Mogu da sudim o vojsci Srbije koju volim i u kojoj sam (gledano arhetipski, jer mislim na JNA, JA, VJ i VSCG) nekada zarađivao za hleb, na osnovu podataka iz sredstava javnog informisanja. Smatram da nije organizovana za odbranu i da je vode neznalice. Vojna moć je inače problematična u društvu koje je na izuzetno niskom ekonomskom nivou. Budući da iza svih potencijalnih agresora stoji NATO, jasno je kakav bi bio odnos snaga u sledećem sukobu.

Što se tiče najavljene nabavke nove opreme, prozirno je da vrste naoružanja i njihov tip određuje bezbednosnu opredeljenost. Svi sistemi koji se spominju su odbrambenog karaktera. To znači da svi potencijalni neprijatelji mogu mirno da se pripremaju za eventualni napad na Srbiju. General Alfred Kraus je u knjizi Uzroci našeg poraza pomenuo da svaka zemlja koja se sprema samo za odbranu treba da bude sigurna da će kad-tad biti napadnuta. Mislim da sada u Ministarstvu za odbranu i u Vojsci nema ko da slobodoumno misli o najboljim retnim rešenjima. Namerno ne kažem odbrambenim.

NATO pakt jeste stalna pretnja miru, svuda u svetu. Pojavljuje se u različitim modalitetima i „uterije mir“. Ali, nije NATO problem. Problem su njegovi naredbodavci. Reč je o pretpostavljenima, o „megakapitalista“. Treba malo više znati o 'Crnom papi' da bi se dobila jasnija slika o 'vladarima iz senke'. NATO je samo oružani instrument za uspostavljanje 'Novog svetskog poretka'. Sve dok postoje jezuiti i megakapitalisti, neće se NATO urušiti. Oni ga usmeravaju i napajaju energijom.

Kao prvo da treba da osnuju „mozak organizacije“ i okupe najumnije ljude koji postoje u Srbiji. Drugo, da organizuju odbranu u svim dimenzijama u kojima je moguće napasti narod i državu. Treće, da bolje sarađuju sa narodom tako što će raditi za njega, a ne za okupatore. To će narod znati da uzvrati svojom privrženošću naporima države. Četvrto, da očiste Srbiju fizički, energetski, duševno i duhovno. Najlakše je početi od čistoće ulica, polja i reka. Možda bi bio dobar i nekakav „nju dil“. Da narod oseti da je Srbija njegova, a da ne 'bleji' i navija za nju. Neka to bude za početak, jer je spisak ideja beskonačan.

Ali, ako ključni mediji u Srbi zabranjuju dijalog, razgovor, naučne rasprave, bilo kakve diskusije, vraćamo se na okupaciju, koju su izvršile jezuitsko-vavilonske elite. Na gotovo svim medijima su uvedene zabrane. Na RTS su mi jednom prilikom rekli da ne govorim o masonima, parlamentarizmu i Hagu. Za mene, u okupiranoj Srbiji, to je normalno, a njihove odluke samo potvrđuju da sam u pravu. Kada budem imao pristup nacionalnim frekvencijama i štampi, to će značiti da smo oslobođeni od okupacije. Do tada će i spomenici u Srbiji svedočiti o našoj neslobodi.

Zanimljivo je da se od 2000. godine (za relativno kratko vreme) mnogo toga promenilo, o nekim od procesa je bilo reči u ovom tekstu. Evropska unija je slabija (emigranti su je doveli u stanje teške bolesti); Sjedinjene države su slabije (ne znaju da li je veći problem spoljna ili unitrašnja slabost i da li je ekonomska, vojna ili politička). Rusija i Kina su ojačale. U Srbiji su 'petooktobarci' u vlasti, otporaši uživaju u izdaji tako što su raspoređeni na funkcije sa kojih mogu da pljačkaju Srbe i Srbiju. Na ključnim mestima su u ambasadama, medijima i u velikim sistemima. Kada pitate nekog novinara (poput Milomira Marića) kako to da je navijao za 'petokotobarce', on kaže da je očekivao preokret na bolje. U stvari, svi ljudi iz sistema strepe od toga da će doći na vlast tipovi istog kova i tražiti njihove lustracije.

Sva je nada u tome da ih zamene pravi Srbi, koji misle ne svoje duše i ne žele nikome zlo, pa i neprijatelju. Nismo primetili dokle smo došli, ili to niko ne želi da prizna.

Prof.dr Svetozar Radišić, (Pukovnik)

Izvor: 
svetozarradisic.com

* Gospodin Svetozar Radišić je pukovnik Vojske Srbije u penziji, bio je portparol Vojske Jugoslavije. Doktor nauka iz oblasti teorije ratovanja, stručnjak za vojne strategije i doktrine, posebno za neoružane oblike agresije. Njegova naučna istraživanja i saznanja su doprinela razvoju teorije ratovanja i ratnih veština. Pukovnik Radišić je jedan od prvih upozoravao, još u godinama rata na prostoru bivše Jugoslavije, na sve ono što se tada i kasnije i dogodilo. Sve do današnjih dana.