РУШЕЊЕ ДРЕВНОГ ЖРНОВА – Тајна друштва или помодарство краља Александра (ВИДЕО)

РУШЕЊЕ ДРЕВНОГ ЖРНОВА – Тајна друштва или помодарство краља Александра (ВИДЕО)

Краљ Александар масон или помодарСрпску историју затирали су, не само странци, већ и њени...

Скадар као престоница Србије

Скадар као престоница Србије

Скадар престоница СрбијеСрбија је основана 490. године са прстоницом у Скадру, обухватала је...

Подржавам став и мишљење др Владимира Димитријевића - Протојереј – ставрофор др Стојиљко Кајевић

Подржавам став и мишљење др Владимира Димитријевића - Протојереј – ставрофор др Стојиљко Кајевић

Протојереј – ставрофор др Стојиљко КајевићПратим моралну декаденцију, посебно у западном свету....

ПРЕДРАГ МИРКОВИЋ ДАЧА

ПРЕДРАГ МИРКОВИЋ ДАЧА

Predrag Mirkovic Daca Завршио се животни пут Предрага Даче Мирковића. Била је велика част...

Протест у Петровцу на Млави 1 од 5 милиона

Протест у Петровцу на Млави 1 од 5 милиона

#1од5милиона Петровац на МлавиУ Петровцу на Млави, је у суботу 16. фебруара 2019. године одржан...

Патриотизам се не показује само за време рата (Немања Џаковић - Балкан инфо)

Патриотизам се не показује само за време рата (Немања Џаковић - Балкан инфо)

Партиотизам се не показује само за време ратаЈавна исповест младог човека са надпросечним...

Стварност у Србији и лажно месијанство

Стварност у Србији и лажно месијанство

Nezadovoljstvo mladih i odlazakСтварност у Србији није ни мало ружичаста. Напротив, упркос свим...

  • РУШЕЊЕ ДРЕВНОГ ЖРНОВА – Тајна друштва или помодарство краља Александра (ВИДЕО)

    РУШЕЊЕ ДРЕВНОГ ЖРНОВА – Тајна друштва или помодарство краља Александра (ВИДЕО)

    четвртак, 08 август 2019 09:02
  • Скадар као престоница Србије

    Скадар као престоница Србије

    уторак, 06 август 2019 01:50
  • Подржавам став и мишљење др Владимира Димитријевића - Протојереј – ставрофор др Стојиљко Кајевић

    Подржавам став и мишљење др Владимира Димитријевића - Протојереј – ставрофор др Стојиљко Кајевић

    среда, 22 мај 2019 12:33
  • ПРЕДРАГ МИРКОВИЋ ДАЧА

    ПРЕДРАГ МИРКОВИЋ ДАЧА

    понедељак, 18 фебруар 2019 01:45
  • Протест у Петровцу на Млави 1 од 5 милиона

    Протест у Петровцу на Млави 1 од 5 милиона

    субота, 16 фебруар 2019 22:54
  • Патриотизам се не показује само за време рата (Немања Џаковић - Балкан инфо)

    Патриотизам се не показује само за време рата (Немања Џаковић - Балкан инфо)

    петак, 01 фебруар 2019 04:26
  • Стварност у Србији и лажно месијанство

    Стварност у Србији и лажно месијанство

    среда, 16 јануар 2019 10:02
Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Крунисање Душаново Крунисање Душаново На Васкрс 16. априла 1346. године Душан (Силни) у Скопљу крунисан за цара.
Rex Rascie-Imperator Romaniae (краљ Србије — цар Византије)
 
Стефан Урош IV - Душан (1308 — 20. децембар 1355; владао 1331—1355) је био српски средњовековни владар, први српски цар и девети владар из династије Немањића. Био је син св Стефана Дечанског и отац последњег владара из династије Немањића, Стефана Уроша V, познатог још и као Урош Нејаки.
 
У Србији су истовремено постојали и краљевство и царство па се Душан на натписима на новцу помиње као Rex Rascie-Imperator Romaniae (краљ Србије — цар Византије). Такође, пре крунисања Душан је морао да уздигне српску архиепископију на ранг партијаршије јер је само патријарх могао да крунише кандидата за цара.
 Проглашење Јоаникија за патриjaрха обављено је уз помоћ бугарског патријарха Симеона који је присуствовао свечаности у Скопљу. Немогуће је са сигурношћу одредити када је Јоаникије постао патријарх — претпoставља се да је то било негде између јануара и априла 1346. године. Чину крунисања присуствовали су охридски архиепископ, бугарски патријарх, светогорски прот као и игумани и старци светогорских манастира.
 
Душаново царство Душаново царство Освајачки походи краља Душана и успешна освајања византијске територије без сумње су допринели сазревању идеје о царству. Грчке земље се у његовој титулатури појављују одмах после 1342/43. године, када је заједно са Јованом Кантакузином (али и самостално) освајао градове по Македонији и Албанији. Он се тада помиње као честник Грчком. Одлучујући догађаји који су утицали на његову одлуку де се прогласи царем били су успеси постигнути у лето 1345. године. Тада је заузео Халкидики и југоисточну Македонију.
 
Једно од обележја Душанове владавине била је и обимна законодавна делатност. Издат је велики број повеља. Још за време Душановог краљевања на српски језик је преведен Синтагмат Матије Властара који представља правну енциклопедију насталу 1335. године. По ондашњим схватањима Душан је са добијањем царске титуле добио право да поставља законе општег, универзалног карактера. Смисао свог законодавног рада Душан је покушао да објасни у уводној повељи првог дела Законика где се види да крајњи циљеви нису овоземаљски. Смисао Законика је да помогне досезање савршеног живота и да допринесе спасењу.[68] Први део Законика проглашен је 21. маја 1349. године у Скопљу и састоји се од 155 чланова. Други део донет је 1354. године и састоји се од 66 чланова. Састављачи нису познати, а вероватно су потицали из круга дворана чија је служба била повезана са судством.
 
Оригинал Законика није сачуван и познат је само на основу рукописне традиције. Садржај Законика је разноврстан и настоји да обухвати готово све области живота, али је појединим областима посвећена различита пажња — Србија је иза себе имала дугу правну традицију, па су неке области биле релативно добро законски регулисане.
 
Обнова Душановог царства стећи ће своје место и у политичким програмима Кнежевине Србије са Начертанијем Илије Гарашанина. У многим круговима Срба како у Кнежевини Србији тако и у турском и аустријском царству обнова Српског царства сматрана је за највиши идеал српске политике.
 
Детаљније; Српска историја
Календар за 2019.
www.skostic.com
 
 
 
 
10 децембар 2019