Окружни требињски парох Владимир Ј. Поповић допунио епохално дело Владимира Ћоровића о масовном убијању, прогону и вешању Срба у Босни и Херцеговини у Великом рату
Пише: Предраг Савић – адвокат, писац и члан правног савјета ИН4С
„Поштовани читаоче, буди стрпљив и прочитај ово неколико примјера, које ти овдје износим, да их копрена заборава не би прекрила, јер сам се и потрудио да их овим начином отмем забораву, да предам теби и потомству као читанку из које ћете као у огледалу запазити све оне фазе кроз које је душа српског рода у овоме крају прошла од почетка рата па до Ослобођења“, истиче прота Владимир Ј. Поповић у својој студији чији велики део посвећује и Шуцкорским злочина.
У исто време организована је и посебна војска за потпуни грађански рат у земљи. То су били такозвани „шуцкори“, (Schutzkorps), „заштитне чете“, регрутоване обично из најгорег олоша муслиманског и католичког пролетаријата, створене да тобоже држе ред у залећу војске и да паралишу евентуално деловање српских комитаџијских чета, а спремане у ствари тако, да служе као оруђе једне потпуне страховладе према Србима и да постану најстраховитији насилници у обезглављеним и њима на чување преданим местима дуж читаве Босне и Херцеговине.
„Против српске раје по вароши и селима киптио је бијес шуцкора, који бијеху као владини плаћеници регрутовани из најгорег уличног олоша“ истиче прота Поповић и описује:
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Оцена корисника: 5 / 5
Доњецк и Луганск не престају да привлаче пажњу светске јавности као два жаришта украјинске кризе. Међутим, мало коме је познато да су већина становника са ових територија, заправо, потомци Срба који су побегли од од османског јарма. Како пише локална Информативна агенција "Дон 24", 70 хиљада Срба доселило се међу Татаре и калмичке будисте на самом почетку 18. века где су изградили 40 цркава, од којих је у Донбасу преживело чак 16.
Зашто су Руси и Срби кроз историју помагали једни другима? Шта их је повезивало преко страних граница и удаљености хиљадама километара? Једна вера – Православна! Главни и једини разлог за пресељавање Срба у Русију у XVIII веку била је жеља да се сачува вера. 1690. године, бежећи од османског јарма, више од 70.000 Срба је прешло у Аустроугарску, али су им тамо наметали католичанство. Године 1723. Петар I позвао их је у Русију, нудећи опремање и заштиту јужних граница Руског царства. У Подонцовју, где су се населили калмички будисти, муслимански Татари и одбегли староверски расколници, у верском смислу било је право Дивље поље све док Срби овде нису подигли православне цркве.
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Оцена корисника: 5 / 5
Редакцији Србин.инфо јавио се Петар Николић, шеф месне канцеларије из села Кусадак код Младеновца, ратни ветеран у два рата. Он је изнео застрашујући податак да се већ три вечери узастопно над селом појављују дронови који прскају нешто у ваздуху што је видљиво и голим оком. Одмах након дронова, село надлећу хеликоптери у ниском лету и у потпуном мраку, без икакавог светла, да се не види која обележја имају на себи. Случај је одмах пријављен полицији и Државној безбедности, али држава за сада крије ко и зашто запрашује.
„Три вечери узастопно око 19.05 часова, појављују се дронови уз пратњу неосветљених хеликоптера и запрашују Кусадак. На снимку то запрашивање изгледа као магла и осећа се у устима слатко-метални укус хемије, па је народ много узнемирен. Кажу да је укус као кад се прска пестицидима, а не користи маска. Пријавили смо полициији, узели су изјаве, али не раде ништа по овом питању јер се запрашивање наставило. Контактирали смо људе из Државне безбедности, нико ништра не предузима. Незванично нам је речено да је слична ситуација била у Врању и после запрашивања из ваздуха се одједном појавио ненормално висок број болесних и позитивних на корону.
Петар Николић, је ПВО ратни ветеран, па је врло прецизно могао да објасни шта је видео на небу:
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Аутокефалност не могу да траже атеисти, агностици, иноверни или отпадници из Мирашеве секте, а управо се овакве особе у јавности појављују као главни заговорници аутокефалне цркве у Црној Гори
Станислав Винавер је, пре Другог светског рата, писао о „паметном србовању“. Данас је таква врста србовања најтежа; или се иде у причу „Срби, народ најстарији“, са идолопоклонством Врховном Кловну, или се Српство сасвим пориче у име небулозног „грађанизма“. Овај триптих има за циљ да понуди неколико размишљања о могућностима паметног, светосавског србовања данас, кад поново покушавају да нас лише самих себе у сумраку постхумане планетарности лишене Логоса.
Павелић и СПЦ
Анте Павелић је тврдио да није против православне вере, па ни против Православне Цркве. Говорио је: „Господо! У православље не дира нитко, али у Хрватској Држави не може бити Србске православне цркве“. Касније је писао: „Према томе, није се у Независној Држави Хрватској прогонило православље, него је наша борба била уперена против србства, које је под разним облицима, служећи се свим средствима, све силе улагало, да омете развитак и сређивање прилика у Независној Држави Хрватској. Ми нисмо били против православља, него смо били против СРБСКЕ православне цркве у Хрватској. Како сам то већ прије нагласио, православне ЦРКВЕ су народне цркве и према томе православна црква у Хрватској могла је бити само Хрватска православна црква“, коју је Павелић и „основао“ 1942. године.
Ових дана, Мило Ђукановић говори на сличан начин: неопходна му је „црква националних Црногораца“.
Аутокефална, наравно.
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Једна од метода језичке борбе коју су научници описали је слабљење супарничког језика са њему сродиним језицима. Ова метода је стара као и принцип: „завади и владај“. Тако, на пример, видимо како словенски језици без међусобног договора позајмљују стране речи. Ако пољски и украјински позајмљују речи из немачког, онда руски позајмљује из француског. Чак и ако су пољски и руски језици позајмљују речи из тог истог француског језика, посуђене су различите речи са различитим значењима (нпр. таблета – пастила, лаптоп – таблет). Говорници сродних словенских и романских језичких група уче се да међусобно комуницирају на енглеском језику. Англојезичке државе спречавају, на пример, да се Италијани обраћају Французима на италијанском, и да добију одговор на француском, као што су чинили вековима.
Главна веза која повезује сродне језике је заједнички прајезик. То је корен језичког стабла, чије су гране савремени живи језици.
Образована особа са богатим речником познаје и примењује не само речи недавно позајмљене из страних, несродних језика. Пре свега он зна и може да користи застареле и недовољно коришћене речи свог матерњег језика. Познавање ових речи помаже, на пример, Русу у Пољској да схвати шта су „говеђи котлет“ (котлета волова) и „свињска кобасица“ (сосиска вепрёва).
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Оцена корисника: 5 / 5
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво: