националис

Аутокефалност не могу да траже атеисти, агностици, иноверни или отпадници из Мирашеве секте, а управо се овакве особе у јавности појављују као главни заговорници аутокефалне цркве у Црној Гори

Станислав Винавер је, пре Другог светског рата, писао о „паметном србовању“. Данас је таква врста србовања најтежа; или се иде у причу „Срби, народ најстарији“, са идолопоклонством Врховном Кловну, или се Српство сасвим пориче у име небулозног „грађанизма“. Овај триптих има за циљ да понуди неколико размишљања о могућностима паметног, светосавског србовања данас, кад поново покушавају да нас лише самих себе у сумраку постхумане планетарности лишене Логоса.

Павелић и СПЦ

Анте Павелић је тврдио да није против православне вере, па ни против Православне Цркве. Говорио је: „Господо! У православље не дира нитко, али у Хрватској Држави не може бити Србске православне цркве“. Касније је писао: „Према томе, није се у Независној Држави Хрватској прогонило православље, него је наша борба била уперена против србства, које је под разним облицима, служећи се свим средствима, све силе улагало, да омете развитак и сређивање прилика у Независној Држави Хрватској. Ми нисмо били против православља, него смо били против СРБСКЕ православне цркве у Хрватској. Како сам то већ прије нагласио, православне ЦРКВЕ су народне цркве и према томе православна црква у Хрватској могла је бити само Хрватска православна црква“, коју је Павелић и „основао“ 1942. године.

Ових дана, Мило Ђукановић говори на сличан начин: неопходна му је „црква националних Црногораца“.

Аутокефална, наравно.

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 26 мај 2020

вера

Опширније...

Miroslavljevo jevanjdjeljeЈедна од метода језичке борбе коју су научници описали је слабљење супарничког језика са њему сродиним језицима. Ова метода је стара као и принцип: „завади и владај“. Тако, на пример, видимо како словенски језици без међусобног договора позајмљују стране речи. Ако пољски и украјински позајмљују речи из немачког, онда руски позајмљује из француског. Чак и ако су пољски и руски језици позајмљују речи из тог истог француског језика, посуђене су различите речи са различитим значењима (нпр. таблета – пастила, лаптоп – таблет). Говорници сродних словенских и романских језичких група уче се да међусобно комуницирају на енглеском језику. Англојезичке државе спречавају, на пример, да се Италијани обраћају Французима на италијанском, и да добију одговор на француском, као што су чинили вековима.

Главна веза која повезује сродне језике је заједнички прајезик. То је корен језичког стабла, чије су гране савремени живи језици.

Образована особа са богатим речником познаје и примењује не само речи недавно позајмљене из страних, несродних језика. Пре свега он зна и може да користи застареле и недовољно коришћене речи свог матерњег језика. Познавање ових речи помаже, на пример, Русу у Пољској да схвати шта су „говеђи котлет“ (котлета волова) и „свињска кобасица“ (сосиска вепрёва).

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 26 мај 2020

вера

Опширније...

Оцена корисника: 5 / 5

Antikitera misteriozni mehanizam

Већ раније сам писао о чињеници да ћемо по Јулијанском календару Божић 2101. године славити (они који поживе до тада на овоземаљском шару) 8. јануара. Некако у ове празничне дане, увијек ми на памет падне прича о тим календарским, догматским и ко зна каквим размимоилажењима православног Истока и све мање хришћанског, а све више секуларног Запада.

Наслушао сам се у више наврата, што од простог, неуког свијета, што од квазиинтелектуалаца, како ми Срби, а са нама и Руси и остали који поштујемо Јулијански календар и по њему славимо наше црквене празнике, „деремо у страну". „правимо се паметни", „идемо мимо модерног свијета", итд. Неки иду до те мјере па тврде да због тога и страдамо од истог тог „напредног Запада". Можда су ови последњи и у праву, али зар није хришћански страдати? Можда је то знак да смо управо ми на правом, Христовом путу?

Но, да то за тренутак оставимо по страни.

Усудио бих се, мада нисам математичар а још мање вјерски апологета, да кажем своја размишљања о овој осјетљивој религиозно-научној проблематици. Прво, да би смо могли ући у расправу, треба да дефинишемо појам ТРОПСКЕ ГОДИНЕ. То је дакле период за који се, гледано са Земље, Сунце нађе у истој тачки једног момента, нпр. јесење равнодневнице. Тај период је различит, а просјечно износи 365 дана, 5 сати, 48 минута, и 45,5 секунди. ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР(Јулије Цезар, 46. г. п.н.е.) је у хришћанству прихваћен као званични на Првом васељенском сабору у Никеји (данашњи турски Изник, на западу Турске),325. године.

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 31 децембар 2019

Опширније...

Оцена корисника: 5 / 5

Сукоб масона и језуита око превласти у Србији

Ко су главни играчи у Србији? Ко помера политичаре као пионе на шаховској табли? Сами пиони (политичари) нам то кажу, иако ни сами нису свесни каква је позадина оних који са њима управљају

Сваком озбиљном човеку је јасно да су политичари само пиони на политичкој сцени неке државе. Главни играчи – они који вуку конце и управљају политичарима су у позадини – невидљиви за оне који имају слаб „вид“, а таквих је много. Захваљујући великој манипулацији и испирању мозгова током низа година, људи су постали неосетљиви на превару и слепи да препознају оно што се око њих дешава.

Ко су главни играчи у Србији? Ко помера политичаре као пионе на шаховској табли? Сами пиони (политичари) нам то кажу, иако ни сами нису свесни каква је позадина оних који са њима управљају (политичари верују да велики играчи њих само „финансијски помажу“ да се боре за „праве вредности у друштву“).

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 17 децембар 2019

Масони

Опширније...

Лазар Брајовић Станај - Голи отокЛазар Брајовић Станај, најугледнији банкар у послератној Црној Гори, први пут је послат на Голи оток 1953. године. После двогодишње робије, написао је књигу о Голом отоку, због које је осуђен на 12 година затвора. Новембра 1995. године, направио сам са њим интервју, у којем је он описао свој мученички животни пут

Разговарао: Донко Ракочевић

Ко сте ви заправо господине Станај?

-Ја сам бивши политички робијаш Титове геноцидне власти, у робијашницама Голи оток, Зеница, Сарајево, Богданов крај.

Геноцидне?

-На Голом отоку је био државни геноцид, односно организован систем мучења за уништење српског народа, односно православних хришћана.

Како сте доспјели на Голи ток?

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 17 децембар 2019

Голи оток

Опширније...

Александар Карађорђевић – масон који је уништио српство!

По многим историчарима, најкобнији догађај по српски народ збио се 1918. године. Чувени новинар „Политике“, Васа Казимировић, у својим књигама писао је о масонима међу сарадницима краља Александра…

Од Мата Дринковића, па до Дежмана Шврљуге, Мажуранића и Франгеша, сви главни сарадници краља Александра у Хрватској, у време пред 6. јануар 1919. и после њега, били су припадници масонских ложа.

И већина министара у Влади, образованој 6. јануара 1929. потицала је из редова масона – Милан Сршкић, Војислав Маринковић, Станко Шврљуга, Д. Којић, Желимир Мажуранић, Ј. Деметровић, Коста Кумануди, Ото Франгеш, Мате Дринковић, М. Костренчић, Урош Круљ, А. Крамер, Божидар Максимовић.

И сам краљ Александар био је слободни зидар.

Неки од слободних зидара који су учествовали у припреми увођења личног режима краља Александра, и чинили стуб прве шестојануарске владе, били су представници крупног и најкрупнијег капитала. Они су имали јаке везе са масонским банкарским круговима у Француској и Великој Британији.

После атентата на краља Александра у Марсељу, већина Срба је била жалосна и жудила за осветом, али нису били спремни да му опросте што је, опредељујући се за лични режим, жртвовао слободарске традиције Србије и што је, своје југословенске политике ради, запоставио интересе Србије у целини, а нарочито у Босни и Херцеговини и Хрватској. И што је допустио да на сељаке у Србији, кад су дизали глас против шестојануарског режима, жандармерија отвара ватру и насрће на њих с исуканим бајонетима на пушкама.