Оцена корисника: 5 / 5
Да ли је генерал Ратко Младић у затвору Хашког трибунала на самрти или, ствари не стоје тако лоше по њега - питање је на које ће време дати одговор, можда и најскорије. Оно што је за Српски народ као и за све оне борце Војске републике Српске који нису били само Срби, највероватније и важније од личне судбине генерала је одговор на питање које ће испливати, кад – тад. - Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Оцена корисника: 5 / 5
Kако би која југословенска република постајала „независна“, журно би почела доказивање „претрпљених мука под великосрпском диктатуром“, остављајући притом у Београду бројну колонију својих некадашњих функционера, који су успешно „федерирали“ дотадашњу заједничку државу, све до њене коначне пропасти.
Да би уопште могли бити именовани на одговорне разбијачке функције у Београду, од усвајања устава из 1974.године, антисрпство је свима било обавезна декларација!
Ипак, на тим пословима најдуже су се задржали монтенегрински кадрови, који су успешно преживели и вишестраначку транзицију, повезујући се племенско-рођачко-интересном основом, изграђујући притом своју „хоботницу“ у државним службама, привреди (остатцима), култури, али нарочито на универзитету, који је од њиховог ослобођења Београда, иако је то претходно успешно извела Црвена армија, постао њихов забран!
Требало је од тог „великосрпског бастиона“ створити успешан пројекат „светле заједничке будућности“ , што се и дан данас видно осећа.
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Оцена корисника: 5 / 5
Од почетка су многи слутили, а ми, који ових дана пишемо на ФСК, то смо одавно схватили (овде), много пре позива на „унутрашњи дијалог“, много пре Бриселског споразума, чак и пре него што су „издајничке жуте“ на власти замениле „напредне патриоте“ – доћи ће и тај тренутак. Доћи ће дан када ће самозвани „српски Де Гол“ објавити да „Алжир није Француска“ и да „Србија треба да прихвати реалност“. А формалан увод у тај историјско-атлантистички touche сасвим је прозаичан – дошао је на место председника.
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Својом појавом на нашим просторима приликом (планске) хиротоније епископа браничевског 1994. год., својим је учењем у нашу помесну Цркву унео авангарду, а патентирањем – епископоповања без епархије, у овом случају митрополије (пергамске прозвавши себе „титуларним“), постао и неоавангарда.
Постмодернистичком површношћу стекао мноштво ученика, следбеника (да не кажемо фанова) и поклоника свог накарадног теолошког резоновања, уношењем пометње (убудуће његовог заштитног знака) у нашу Цркву, која преживевши све муке и невоље под османском, затим аустроугарском, немачком и комунистичком окупацијом, тек колико се отпочела издизати из пепела и ослобађати свих историјских зала који се надвише (у виду петовековног ропства) на нашу Светињу, да би се данас дефинитивно нашла пред колапсом и то све због особе, митрополита, иначе Рокфелеровог стипендисте.
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
Оцена корисника: 5 / 5
НЕМА МЕСТА ЗА СЛУЧАЈНОСТ
Свети Јован Кронштатски је јасно и гласно рекао: “Нема места за случајност у Царству Свемогућег Бога“. И заиста: мада људи о томе вероватно нису ни мислили, завршетак рада комисије о Алојзију Степинцу која није донела никакве резултате скоро се поклопио са осамдесетогодишњицом Крваве литије у Београду, 19. јула 1937. Тада су жандарми, по наређењу Антона Корошца, римокатоличког жупника и министра полиције у Влади Краљевине Југославије, на чијем челу је био Милан Стојадиновић, насрнули на србску православну литију коју су водили епископи СПЦ, и која је кренула да се моли Богу за здравље патријарха Варнаве, по свему судећи отрованог због свог одлучног отпора Конкордату са Ватиканом.(1)
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво:
- Детаљи
- Категорија: Националис
-
Расположиво: