Већ раније сам писао о чињеници да ћемо по Јулијанском календару Божић 2101. године славити (они који поживе до тада на овоземаљском шару) 8. јануара. Некако у ове празничне дане, увијек ми на памет падне прича о тим календарским, догматским и ко зна каквим размимоилажењима православног Истока и све мање хришћанског, а све више секуларног Запада.
Наслушао сам се у више наврата, што од простог, неуког свијета, што од квазиинтелектуалаца, како ми Срби, а са нама и Руси и остали који поштујемо Јулијански календар и по њему славимо наше црквене празнике, „деремо у страну". „правимо се паметни", „идемо мимо модерног свијета", итд. Неки иду до те мјере па тврде да због тога и страдамо од истог тог „напредног Запада". Можда су ови последњи и у праву, али зар није хришћански страдати? Можда је то знак да смо управо ми на правом, Христовом путу?
Но, да то за тренутак оставимо по страни.
Усудио бих се, мада нисам математичар а још мање вјерски апологета, да кажем своја размишљања о овој осјетљивој религиозно-научној проблематици. Прво, да би смо могли ући у расправу, треба да дефинишемо појам ТРОПСКЕ ГОДИНЕ. То је дакле период за који се, гледано са Земље, Сунце нађе у истој тачки једног момента, нпр. јесење равнодневнице. Тај период је различит, а просјечно износи 365 дана, 5 сати, 48 минута, и 45,5 секунди. ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР(Јулије Цезар, 46. г. п.н.е.) је у хришћанству прихваћен као званични на Првом васељенском сабору у Никеји (данашњи турски Изник, на западу Турске),325. године.
Он је, да би заокружио ову разлику од 5 сати, 48 минута и 45.5 секунди увео преступну годину, сваку четврту, па је година по њему трајала фактички 365 дана и 6 сати. Међутим, као што видите, опет је постојала разлика између тропске и године по јулијанском календару и то 11 минута и 14.5 секунди. Ту разлику је уочио папа Гргур ХIII, 1582. године и уз помоћ астронома обзнанио папску булу Inter Gravissimas, по којој је од Никејског сабора, па до те године у односу на Јулијански календар уочена разлика од 10 дана. Просто је рекао следеће: „Послије четвртка 4. октобра 1582. године, слиједи петак, 15. октобар. Како је дошао до тога? Увео је правило да је преступна година свака четврта, али не и тзв. секуларне, округле године које нису дјељиве са 400 (300-та, 500-та, 600-та, 700-та, 900-та, 1000-та,1100-та, 1300-та, 1400-та, 1500-та). Послије преступне у Грегоријанском календару нису биле 1700-та, 1800-та, 1900-та, па смо дошли на ових садашњих 13 дана разлике. 2000-та је била преступна и у грегоријанском, али 2100-та неће бити, а у јулијанском хоће, па ћемо послије 1. марта 2100. године имати разлику 14 дана, 2200-те15 дана, 2300-те 16 дана, 2500-те 17 дана, итд.
Међутим, иако далеко прецизнији, и овај календар касни за тропском годином, истина, знатно мање, свега 26 секунди, што значи да ће за приближно 3225 година и овај календар закаснити један дан. У почетку, протестантски дио Запада није хтио прихватити овај папски календар, али свакодневни живот, трговина, итд. су просто наметнули потребу да се то деси. Јачањем Запада, а слабљењем Истока, грегоријански календар се наметнуо свима, па и православнима. То се посебно рефлектовало у ЗЛОСРЕЋНОЈ Краљевини СХС, па као и латиницу и много тога другога што је долазило са западне стране свијета, Срби су објеручке прихватили, потискујући своје, тако да 28. јануара обиљежавамо 101 годину од како је Грегоријански код нас, важећи СЕКУЛАРНИ, тј. СВЈЕТОВНИ календар.
Али, ја бих рекао на сву срећу, ствари у цркви нису ишле тим током. Продор папског календара је наметнуо потребу да се у Цариграду, 1923. године, одржи свеправославни Конгрес (не Сабор, врло је важно). На том Конгресу је разматран предлог чувеног српског научника, астронома и професора Небеске механике са Београдског универзитета МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА, да православне цркве прихвате његов РЕФОРМИСАНИ ЈУЛИЈАНСКИ календар, који је до данас НАЈПРЕЦИЗНИЈИ календар којег познајемо.
Како је он тако прецизан? Пошто је он био човјек од науке и бард астрономије свјетског гласа, он је установио да би се разлика између тропске године и календара могла свести на минимум минимума тако што би преступне године биле све оне дјељиве са 4 изузев већ поменутих ОКРУГЛИХ или СЕКУЛАРНИХ година, које када би се подијелиле са 9 не дају остатак 2 или 6. Да поједноставимо: 2000-та година је преступна јер је 2000:9 једнако 222.2, и рецимо 2400 је преступна јер је 2400:9 једнако 266.6. Али преступна није 2800-та, која је у грегоријанском преступна и те године долази до размимоилажења ова два календара, јер је 2800:9 једнако 311.1. Овако прецизан календар би тек након 28800 година закаснио 1дан! Многе православне цркве (грчка, румунска, бугарска итд.) су прихватиле прије или касније овај календар, али нису СРПСКА, РУСКА, ЈЕРУСАЛИМСКА, АНТИОХИЈСКА као ни Света Гора. Проблем се јавио у израчунавању датума покретних празника (Васкрса и оних празника који зависе од њега, нпр. Спасовдана, Духова). Ту је сем математичког прорачуна за православне био важан и догматски моменат. Наиме, код православаца се, на основу старог јеврејског календара Васкрс израчунава тако што МОРА да буде ПОСЛИЈЕ прољетне равнодневнице, пуног мјесеца (чак иако падне у недјељу пуни мјесец), те послије ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ, што је и логично, ако знамо Свето писмо. Католици и остали западни псеудохришћани се не обазиру на пасху и пун мјесец ако је недјеља, па смо имали у неколико година чињеницу да разлика између ВАСКРСА и празника кога западњаци зову УСКРС буде и 5 седмица. Зато су поменуте православне цркве, које су прихватиле МИЛАНКОВИЋЕВ календар, ипак, покретне празнике наставиле рачунати по старом. Једино су финска и естонска православна црква и у погледу и тих празника усвојиле западну догматику. Ту долазимо до моје теорије да је овако изведена реформа и од Миланковића и од папе Гргура НЕСПОЈИВА са православљем.
Питате се зашто? Па ако узмемо грегоријански календар онда кршимо потпуно догматику Светих отаца и Васељенских сабора слављења Васкрса и осталих покретних празника. Ако пак, примјенимо Миланковићев календар, добићемо ситуацију да немамо често Петровски пост или ће он бити јако кратак као прошле године, Грци су постили само 5 дана, а када Васкрс буде од 3. до 8. маја, немају поста никако! Сем тога, Грци су добили и раскол, па је код њих и даље јако присутна ГРЧКА СТАРОКАЛЕНДАРСКА ЦРКВА са преко милион вијерника. Сем тога, лијепо је одвојити прославу нашег Божића од западњачког обиљежавања нечега што најмање има хришћанску димензију. Занимљиво је и да се велико Божије чудо, силазак БЛАГОДАТНОГ ОГЊА дешава сваке године САМО уочи православног ВАСКРСА.
Приводећи крају овај обиман текст, желим да кажем следеће: ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР КАСНИ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ ТО ЈЕ ЧИЊИНИЦА
ИСПРАВНИЈЕ СЕ ВРИЈЕМЕ РАЧУНА И ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ И ПОГОТОВО ПО МИЛАНКОВИЋЕВОМ КАЛЕНДАРУ.
М Е Ђ У Т И М:
Усудићу се да кажем своје мишљење у чему су погријешили и папа Гргур и Милутин Миланковић. Наиме, да се вратим у садашњост, свједоци сте да „монтенегрини" рецимо скоро поништише одлуке Подгоричке скупштине. И шта се промијенило послије тога? Ништа! Знамо слијед догађаја. Суштина свега је да се ПРОШЛОСТ НЕ МОЖЕ МИЈЕЊАТИ! Њих двојица су само требали констатовати досадашње стање, а реформу су требали да примјене на БУДУЋНОСТ БЕЗ РЕВИЗИЈЕ ПРОШЛОСТИ. Јер прошлост је НЕПРОМЈЕНЉИВА, а БУДУЋНОСТ припада ОНОМЕ КОЈИ ЋЕ ДОЋИ ДА СУДИ И ЖИВИМА И МРТВИМА И ЧИЈЕМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА.
Живи, весели и здрави ми били драги пријатељи и срећна Вам ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ
(Аутор Бранко Станковић, др стом. спец. оралне хирургије, писац и истраживач историје и религије).