Претендент на српски престо Александар Карађорђевић је Малтешки витез! Дакле, као православац, како се званично декларише, директно је у служби Ватикана! Није познато када је примљен у ову најелитнију масонску организацију, која обитава под патронатом Свете столице, али је у мају 1998. године, у Риму, из руку Великог мајстора Малтешког реда, Ендрјуа Бертија, примио орден „Великог крста части и оданости сувереном Малтешком реду“.
Претходно, 1984. године, примио је још једно високо римокатоличко одличје: „Свети војнички и константиновски крст светог Ђорђа“. Овај орден, установљен 1718. године, може бити додијељен само особи која признаје ауторитет папе и изјави му лојалност.
Све је то записано у специјализованом алманаху „Гота“ који не трага, нити сам публикује податке, него му их званично достављају овлашћени представници краљевских кућа. Листајући овај годишњак (основан још 1763. године) заправо, неку врсту службеног гласника краљевских и племенских родослова и догађаја, могуће је уочити не само да о случајностима може бити ријечи, него и неколико јавности недовољно познатих података о Александру Карађорђевићу.
Најприје, годину дана након смрти (1971) краља Петра Другог, Александровог оца, династија Карађорђевића означена је у њемачком издању „Готе“ као – православна и римокатоличка! Та назнака, појављује се испод наслова „Југословенска краљевска кућа“ и у издањима „Готе“ за 1980. и 1987. годину.
Према писању „Готе“, Александар Карађорђевић је показао великодушност приликом додјеле ордена – странцима! Тако је Орден Бијелог орла, 1980. године, добио Велики мајстор сувереног Малтешког реда Анђело де Мојано. А Велику Карађорђеву звијезду, чији су носиоци били такви људи као што су војвода Мишић и генерал Шарл де Гол, Александар Карађорђевић је додијелио таквим релативним анонимусима као што су барон Катлан, велики канцелар Малтешког реда, маркиз Малавицини, гроф Зеро де Пиердон, дон Винсенто де Каденас, дон Карлос Бурбон од Сицилије, војвода од Брагансе…
Поред многих питања која се неминовно намећу, једно се сигурно тиче и достојности часног имена Карађорђевића, али и – да ли је и колико, а после свега овога, ројалистичка идеја на овај начин девалвирана, и то управо од дијела краљевске фамилије која би, по логици, за њу требало највише да се залаже и да је афирмише. Живо нас интересује и шта на ово кажу, и да ли се питају чланови Крунског савјета, међу којима је и Матија Бећковић.