Прошле недеље у Међународном кривичном суду (МКС) почео је нови судски процес. На тај начин, у овом тренутку у МКС су у току три судска процеса:
О ситуацији у Републици Обала Слоноваче (против председника земље Лорана Гбабоа и његовог министра Шарла Бле-Гуде),
О ситуацији у Демократској Републици Конго (против једног од лидера војне групације у ДРК Б. Нтаганде),
О ситуацији у Републици Уганда (против једног од лидера војне организације „Армија супротстављања Господу“ Д. Онгвена).
Поред тога, на разматрању суда налазе се апелације низа оптужених, на пример, бившег потпредседника ДРК Ж.П. Бембе, а такође и његових адвоката, који су били ухапшени због ефикасне заштите свог клијента (званично су они осуђени због наводне припреме лажних сведока).
То је оно што се сада догађа у МКС. А какав је будући развој његове делатности? Ко ће бити нове жртве на почетку 2017. године?
Одговарајући на то питање, могу се издвојити две групе држава-жртава МКС.
Као прво, то су оне државе против којих су већ почете званичне истраге, но, за сада нема оптужница у односу на конкретна лица. Тако, ситуација у Нигерији се налази под контролом МКС од 2013. године, но, ко ће се конкретно наћи на оптуженичкој клупи у Хагу, засад није познато. Међутим, председник Нигерије нема превише илузија да ће његов захтев за интервенцијом МКС помоћи приликом борбе против бојевика из «Боко Харам» (БХ). Како је показао извештај тужиоца МКС, осумњичени у том процесу нису само терористи БХ, него и … сам председник Нигерије. Његово име се тамо директно не наводи, но, говори се о „владиним снагама“, које крше људска права за време борбе против тероризма! Нема сумње да се ради баш о главнокомандујућем владиним снагама (то јест, председнику).[1] Није случајно да је на последњој сесији држава-учесница МКС, влада Нигерије галамила јаче од свих за подршку суда: рачунајући да ће ту лојалност, посебно што је исказана у тако тешким за МКС временима (излазак три земље из Африке, као и Русије, из састава МКС) суд имати у виду. Каква наивност!
Такође је још увек непознато ко ће сести на оптуженичку клупу у предмету око ситуације у Републици Мали. И овде је ситуација као у огледалу пресликана од ситуације у Нигерији. Тужилац МКС је такође упозорио да власти у Малију крше људска права за време борби против терориста ал-Каиде.
Поред тога, тужилаштво МКС је обећало нове оптужнице у оквирима ситуације у Либији, која се налази на разматрању суда већ више од пет година, но, поред оптужбе против Моамера и Сејфа Гадафија, предмет ионако није напредовао. То је и јасно, јер нико у МКС не брине о „жртвама конфликта“, либијски предмет је покренут само због свргавања М. Гадафија. Тај задатак је извршен и зато нема никаквих нових оптужница. Међутим, контрола нових власти Либије није на одмет, зато се не могу искључити нови захтеви за хапшењем.
Веома је вероватно и подизање оптужнице против руководства Републике Бурунди, која се прва усудила да изађе из састава МКС. Власти МКС ће још у току године имати власт над земљом, и нема сумње да ће искористити ту могућност ради тога да се казне храбри.
Очекује се и могуће подизање оптужнице у оквирима ситуације у Украјини и у Грузији. На ту карту је кренуо МКС ради вршења притиска на Русију, са циљем свргавања њене власти. Управо због тога је дата ситуација и била заправо укључена у списак предмета МКС…
Као друго, недавно се појавио други списак потенцијалних ситуација којима ће се бавити МКС у 2017. години. Према том списку могући су нови предмети у односу према три следеће земље:
Авганистан. Тужилац МКС је дошла до закључка да постојеће информације дају разуман основ да се сматра како су у вези са ситуацијом у Авганистану били почињени међународни злочини. Тужилаштво је приступило прикупљању информација неопходних за процену тога да ли има икаквих основа сматрати да спроведена истрага неће одговарати интересима правосуђа, до доношења одлуке о томе, треба ли се обратити Претресном већу са молбом да се да одобрење за спровођење истраге. Сви знају да се „ситуација у Авганистану“ не тиче само Авганистан него САД и Британије. У вези с тим, шансе за укључење те земље у списак МКС нису високе. А разговори о њему служе – ради затварања очију: као, ми смо толико независни, да оцењујемо колико се деценијским рушењем Авганистана од стране Британије и САД, крши међународно право…
Колумбија. Тужилаштво МКС наставља да размишља да ли да почне истрагу у тој земљи. Ради се о томе да се гоњење починилаца масовних злочина против цивилног становништва већ спроводи од стране самих националних судова. А то представља препреку за јурисдикцију МКС. И што је најважније – у земљи само што је потписан мировни споразум са устаницима и проглашена амнестија. А то је већ опасност да се прекине рат и регулише вишегодишњи сукоб. За МКС је то неприхватљиво. Његов главни задатак је – подршка сукобима, а не њихово регулисање. Зато је вероватноћа укључења Колумбије у списак дела МКС веома висока.
Гвинеја. Гвинејска Република је уникална држава у свету. Управо та земља садржи основне резерве боксита у свету. А то значи да та земља мора да се налази под контролом. И ето, тужилац МКС нам саопштава да пажљиво прати ситуацију, како власти Гвинеје припремају судски процес против виновника догађаја од 28. септембра 2009. године, када су за време демонстрација погинули људи. И поново је управо тужилац МКС дала себи право да решава да ли ће судски процес бити праведан. Како ће тужилац МКС донети тај закључак, засад није јасно, пошто она не зна елементарна правила праведног судског процеса. Тако, на пример, у извештају тужиоца се говори да ће посебна пажња бити удељена обезбеђењу права оптужених на спровођење суђења у разумном року. Како тужилац МКС може оценити разуман рок, ако се сви судски процеси у МКС не само припремају, него и теку годинама. Загонетка!
Палестина. Према извештају тужиоца МКС, канцеларија тужиоца „наставља да прикупља и анализира“ информације о злочинима приликом сукоба 2014. године у Гази, извршеним, како се претпоставља, са обе стране, и одређених злочина који су почињени, како се претпоставља, на Западној обали и у Источном Јерусалиму од 13. јуна 2014. године, посебно оних који се тичу насељеничких активности. Међутим, позивање на „обе стране у сукобу“ изгледа као очигледно лицемерје, јер је Палестина признала јурисдикцију МКС, а Израел није. Тако да тужилац МКС одлично зна, у односу кога она „припрема и анализира“ и ко ће бити реално оптужен у оквирима ове ситуације.
Ирак. У извештају тужиоца МКС говори се да је канцеларија тужиоца „спровела пажљиву анализу добијене практичне и правне информације, како би утврдила да ли има разумних основа сматрати“ да су британски грађани починили међународне злочине у Ираку. Док МКС размишља, у самој Британији су на то питање већ одговорили позитивно. Но, МКС још увек размишља…
На тај начин, нова 2017. година може постати година суштинске експанзије МКС у новим земљама. Као орган глобалне власти, МКС је просто обавезан да активира своју делатност, посебно на фону покушаја низа земаља да изађу испод његове контроле.
[1] Према последњем извештају Међународног кривичног суда, изнетог на 71-ој сесији Генералне Скупштине ОУН, «Канцеларија тужиоца је предочила осам потенцијалних дела, који се тичу чињења злочина против човечности и ратних злочина у периоду од јануара 2013. године: шест дела у односу према «Боко харам» и два дела у односу према снагама безбедности Нигерије» // Види Документ ОУН: A/71/342