Prošle nedelje u Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) počeo je novi sudski proces. Na taj način, u ovom trenutku u MKS su u toku tri sudska procesa:

 

O situaciji u Republici Obala Slonovače (protiv predsednika zemlje Lorana Gbaboa i njegovog ministra Šarla Ble-Gude),

O situaciji u Demokratskoj Republici Kongo (protiv jednog od lidera vojne grupacije u DRK B. Ntagande),

O situaciji u Republici Uganda (protiv jednog od lidera vojne organizacije „Armija suprotstavljanja Gospodu“ D. Ongvena).

Pored toga, na razmatranju suda nalaze se apelacije niza optuženih, na primer, bivšeg potpredsednika DRK Ž.P. Bembe, a takođe i njegovih advokata, koji su bili uhapšeni zbog efikasne zaštite svog klijenta (zvanično su oni osuđeni zbog navodne pripreme lažnih svedoka).

To je ono što se sada događa u MKS. A kakav je budući razvoj njegove delatnosti? Ko će biti nove žrtve na početku 2017. godine?

 

Odgovarajući na to pitanje, mogu se izdvojiti dve grupe država-žrtava MKS.

 

Kao prvo, to su one države protiv kojih su već počete zvanične istrage, no, za sada nema optužnica u odnosu na konkretna lica. Tako, situacija u Nigeriji se nalazi pod kontrolom MKS od 2013. godine, no, ko će se konkretno naći na optuženičkoj klupi u Hagu, zasad nije poznato. Međutim, predsednik Nigerije nema previše iluzija da će njegov zahtev za intervencijom MKS pomoći prilikom borbe protiv bojevika iz «Boko Haram» (BH). Kako je pokazao izveštaj tužioca MKS, osumnjičeni u tom procesu nisu samo teroristi BH, nego i … sam predsednik Nigerije. Njegovo ime se tamo direktno ne navodi, no, govori se o „vladinim snagama“, koje krše ljudska prava za vreme borbe protiv terorizma! Nema sumnje da se radi baš o glavnokomandujućem vladinim snagama (to jest, predsedniku).[1] Nije slučajno da je na poslednjoj sesiji država-učesnica MKS, vlada Nigerije galamila jače od svih za podršku suda: računajući da će tu lojalnost, posebno što je iskazana u tako teškim za MKS vremenima (izlazak tri zemlje iz Afrike, kao i Rusije, iz sastava MKS) sud imati u vidu. Kakva naivnost!

 

Takođe je još uvek nepoznato ko će sesti na optuženičku klupu u predmetu oko situacije u Republici Mali. I ovde je situacija kao u ogledalu preslikana od situacije u Nigeriji. Tužilac MKS je takođe upozorio da vlasti u Maliju krše ljudska prava za vreme borbi protiv terorista al-Kaide.

 

Pored toga, tužilaštvo MKS je obećalo nove optužnice u okvirima situacije u Libiji, koja se nalazi na razmatranju suda već više od pet godina, no, pored optužbe protiv Moamera i Sejfa Gadafija, predmet ionako nije napredovao. To je i jasno, jer niko u MKS ne brine o „žrtvama konflikta“, libijski predmet je pokrenut samo zbog svrgavanja M. Gadafija. Taj zadatak je izvršen i zato nema nikakvih novih optužnica. Međutim, kontrola novih vlasti Libije nije na odmet, zato se ne mogu isključiti novi zahtevi za hapšenjem.

 

Veoma je verovatno i podizanje optužnice protiv rukovodstva Republike Burundi, koja se prva usudila da izađe iz sastava MKS. Vlasti MKS će još u toku godine imati vlast nad zemljom, i nema sumnje da će iskoristiti tu mogućnost radi toga da se kazne hrabri.

 

Očekuje se i moguće podizanje optužnice u okvirima situacije u Ukrajini i u Gruziji. Na tu kartu je krenuo MKS radi vršenja pritiska na Rusiju, sa ciljem svrgavanja njene vlasti. Upravo zbog toga je data situacija i bila zapravo uključena u spisak predmeta MKS…

 

Kao drugo, nedavno se pojavio drugi spisak potencijalnih situacija kojima će se baviti MKS u 2017. godini. Prema tom spisku mogući su novi predmeti u odnosu prema tri sledeće zemlje:

 

Avganistan. Tužilac MKS je došla do zaključka da postojeće informacije daju razuman osnov da se smatra kako su u vezi sa situacijom u Avganistanu bili počinjeni međunarodni zločini. Tužilaštvo je pristupilo prikupljanju informacija neophodnih za procenu toga da li ima ikakvih osnova smatrati da sprovedena istraga neće odgovarati interesima pravosuđa, do donošenja odluke o tome, treba li se obratiti Pretresnom veću sa molbom da se da odobrenje za sprovođenje istrage. Svi znaju da se „situacija u Avganistanu“ ne tiče samo Avganistan nego SAD i Britanije. U vezi s tim, šanse za uključenje te zemlje u spisak MKS nisu visoke. A razgovori o njemu služe – radi zatvaranja očiju: kao, mi smo toliko nezavisni, da ocenjujemo koliko se decenijskim rušenjem Avganistana od strane Britanije i SAD, krši međunarodno pravo…

Kolumbija. Tužilaštvo MKS nastavlja da razmišlja da li da počne istragu u toj zemlji. Radi se o tome da se gonjenje počinilaca masovnih zločina protiv civilnog stanovništva već sprovodi od strane samih nacionalnih sudova. A to predstavlja prepreku za jurisdikciju MKS. I što je najvažnije – u zemlji samo što je potpisan mirovni sporazum sa ustanicima i proglašena amnestija. A to je već opasnost da se prekine rat i reguliše višegodišnji sukob. Za MKS je to neprihvatljivo. Njegov glavni zadatak je – podrška sukobima, a ne njihovo regulisanje. Zato je verovatnoća uključenja Kolumbije u spisak dela MKS veoma visoka.

Gvineja. Gvinejska Republika je unikalna država u svetu. Upravo ta zemlja sadrži osnovne rezerve boksita u svetu. A to znači da ta zemlja mora da se nalazi pod kontrolom. I eto, tužilac MKS nam saopštava da pažljivo prati situaciju, kako vlasti Gvineje pripremaju sudski proces protiv vinovnika događaja od 28. septembra 2009. godine, kada su za vreme demonstracija poginuli ljudi. I ponovo je upravo tužilac MKS dala sebi pravo da rešava da li će sudski proces biti pravedan. Kako će tužilac MKS doneti taj zaključak, zasad nije jasno, pošto ona ne zna elementarna pravila pravednog sudskog procesa. Tako, na primer, u izveštaju tužioca se govori da će posebna pažnja biti udeljena obezbeđenju prava optuženih na sprovođenje suđenja u razumnom roku. Kako tužilac MKS može oceniti razuman rok, ako se svi sudski procesi u MKS ne samo pripremaju, nego i teku godinama. Zagonetka!

Palestina. Prema izveštaju tužioca MKS, kancelarija tužioca „nastavlja da prikuplja i analizira“ informacije o zločinima prilikom sukoba 2014. godine u Gazi, izvršenim, kako se pretpostavlja, sa obe strane, i određenih zločina koji su počinjeni, kako se pretpostavlja, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu od 13. juna 2014. godine, posebno onih koji se tiču naseljeničkih aktivnosti. Međutim, pozivanje na „obe strane u sukobu“ izgleda kao očigledno licemerje, jer je Palestina priznala jurisdikciju MKS, a Izrael nije. Tako da tužilac MKS odlično zna, u odnosu koga ona „priprema i analizira“ i ko će biti realno optužen u okvirima ove situacije.

Irak. U izveštaju tužioca MKS govori se da je kancelarija tužioca „sprovela pažljivu analizu dobijene praktične i pravne informacije, kako bi utvrdila da li ima razumnih osnova smatrati“ da su britanski građani počinili međunarodne zločine u Iraku. Dok MKS razmišlja, u samoj Britaniji su na to pitanje već odgovorili pozitivno. No, MKS još uvek razmišlja…

Na taj način, nova 2017. godina može postati godina suštinske ekspanzije MKS u novim zemljama. Kao organ globalne vlasti, MKS je prosto obavezan da aktivira svoju delatnost, posebno na fonu pokušaja niza zemalja da izađu ispod njegove kontrole.

 

[1] Prema poslednjem izveštaju Međunarodnog krivičnog suda, iznetog na 71-oj sesiji Generalne Skupštine OUN, «Kancelarija tužioca je predočila osam potencijalnih dela, koji se tiču činjenja zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina u periodu od januara 2013. godine: šest dela u odnosu prema «Boko haram» i dva dela u odnosu prema snagama bezbednosti Nigerije» // Vidi Dokument OUN: A/71/342