U unutrašnjoj politici Rusije su se desile izuzetne kadrovske promene, koje po svoj prilici predstavljaju početak potpunog obračuna predsednika Rusije Vladimira Vladimiroviča Putina sa pogubnom ideologijom neoliberalizma u ruskoj vlasti.
U tri, da kažemo “identitetska” resora u ruskoj vlasti, smenjeni su liberalni rukovodioci koji su svojim prozapadnim modelom bili u priličnom raskoraku kako sa patriotskim tradicionalističkim kursom ruskog predsednika u unutrašnjoj politici, tako i sa međunarodnom politikom Rusije, koja se poslednjih godina vratila na velika vrata kao svetska velesila. Na njihovo mesto došli su predstavnici konzervativno-patriotskog pogleda na svet. Dakle, do tektonskih promena je došlo u tri izuzetno važna, ponavljamo – identitetska resora, a ozbiljno je nagoveštena i promena neoliberalnog ekonomskog kursa u privrednom resoru. To svakako treba da raduje svakog dobronamernog Srbina, jer Srbi kao ni jedan drugi narod na planeti, shvataju da je Gospod ruskom narodu poverio ulogu čuvara i zaštitnika hrišćanskog morala i svetinja vere.
Danas se u Rusiji ponovo preporađaju religiozno-moralna načela koja omogućavaju suprotstavljanje zlu i davanje širine snagama dobra, na ličnom, porodičnom, društvenom, državnom i međunarodnom nivou. Danas Zapovesti Gospodnje ponovo postaju Ustav Pravoslavne Rusije.
Idemo redom. Prvo je 19. avgusta (svakako simbolično – na Preobraženje Gospodnje počinje preobražaj ruske prosvete) ukazom Predsednika RF Vladimira Putina, na mesto Ministra obrazovanja postavljena doktor istorijskih nauka, profesor Olga Jurjevna Vasiljeva. Njen dolazak na mesto ministra obrazovanja Rusije odmah je pozdravio Patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril (da podsetimo da je Olga Jurjevna doktorirala na istoriji RPC u HH veku). Nada u reanimaciju ruskog obrazovanja danas više nije mašta, briga koju je nova ministarka pokazala prema učiteljima i pedagozima, kao i njeno zalaganje za mnogo plodotvorniju saradnju ruskog ministarstva obrazovanja i nauke sa RPC, svakako da raduju srca svih pravoslavnih hrišćana. Kao žena sa ozbiljnim pravoslavnim konzervativnim ubeđenjem, kao vrhunski poznavalac ruske crkvene istorije HH veka, kao duboka, uzvišena i trudoljubiva žena, Olga Vasiljeva je u stanju da doprinese najvažnijoj stvari u celokupnoj istoriji Rusije kao velike države – simfoniji svetovne i duhovne vlasti. Rusofobna i bogoboračka škola Pokrovskog bila je ukinuta željeznom rukom Josifa Visarionoviča Staljina tridesetih godina prošlog veka i bio je to preduslov da se dobije rat protiv nacističke aždaje. Jer, ratove ne dobijaju generali, nego školski učitelji i parohijski sveštenici. Olga Vasiljeva je svojim prvim potezima pokazala da željeznom rukom smenjuje pogubni prozapadni neoliberalni kurs u koji je počela da tone ruska prosveta. Daće Bog da to bude preduslov buduće ruske pobede protiv savremenog neonacizma Zapada, koji po svojoj duboko neljudskoj i bogoboračkoj suštini ne zaostaje za Hitlerovim nacizmom.
Dečiji ombudsman Anja Jurjevna Kuznjecova ukazom Predsednika Vladimira Putina od 9. septembra postavljena je za Opunomoćenika pri Predsedniku RF za prava deteta. Ono što prvo treba reći – Anja je verujuća pravoslavna žena, supruga pravoslavnog sveštenika, predsednik Asocijacije organizacija za zaštitu porodice, pritom i sama višedetna majka (šestoro dece – dve kćeri i četiri sina). Od kako je 2008. godine osnovala društvenu organizaciju “Blagovest”, njen humanitarni rad na zaštiti i promociji porodičnih vrednosti se ne prekida. Dve godine kasnije na njenu inicijativu je stvoren fond za podršku porodici, materinstvu i deci, pod nazivom “Pokrov”. Demografski program “Život je sveti dar” u Penzskoj oblasti organizovao je mnoštvo akcija čiji je cilj smanjenje broja abortusa i promocija tradicionalnih porodičnih vrednosti. Inicijator je osnivanja “Službe poverenja za trudnice” koja pruža besplatnu psihološku i pravnu pomoć trudnicama koje se nalaze u teškoj situaciji. Rukovodila je sa nekoliko dobrotvornih programa za podršku nezaštićenom delu stanovništva. Od maja 2014. godine predsednik je Penzenskog regionalnog odeljenja sveruskog pokreta “Majke Rusije”. To samo po sebi svedoči da je Anja Kuznjecova žena visokog stepena delatnosti, svojevsrtan unikalan slučaj – dobra majka i doličan rukovodilac, izvrstan organizator. Za svakog normalnog čoveka to bi predstavljalo radost, jer ne daje Gospod svakome takve talente, no, postavljenju Anje Kuznjecove nisu se obradovali svi u Rusiji. Njeno postavljanje na mesto zaštitnika dečijih prava naišlo je na buru negodovanja bezbožnih prozapadnih ruskih liberala, kojima bi očigledno mnogo više odgovaralo promovisanje ministarki koje praktikuje Aleksandar Vučić. No, kako bi rekao naš narod – ne može se na svaku njušku staviti brnjica – Anja se ne obazire na pse koji laju, nego se bavi zaštitom dece. Kada su finske vlasti 14. septembra oduzele ruskoj porodici (koja je došla u turističku posetu Finskoj) troje dece zbog vaspitnog udara po dupetu, Anja Kuznjecova je pokazala da ne želi da se miri sa međunarodnim razbojništvom usred bela dana. Odmah se obratila svim međunarodnim i ruskim strukturama odlučno zahtevajući da se prekine razbojništvo finske države nad ruskom decom i kako sada stoje stvari, situacija će se rešiti na radost dece – njihovim povratkom u okrilje porodice. Dakle, majka šestoro dece je na samom početku svoje državničke dužnosti, na delu opravdala poverenje predsednika Putina, pokazujući da je ona poslovna žena koja shvata probleme dece, koja shvata probleme vaspitanja dece i koja ume da štiti prava ruske dece ma gde se oni nalazili. A ko to može bolje shvatati od majke šestoro dece? Matuški Anji Kuznjecovoj želimo mnogaja i blagaja leta, sa nadom u Boga da ćemo dočekati da se i u Srbiji promovišu ovakve žene.
Nešto ranije, u proleće tekuće godine, ruski liberali ostaju bez još jednog “identitetskog” resora. Na mesto opunomoćenika za ljudska prava postavljena je Tatjana Nikolajevna Moskaljkova, general u MUP-u Rusije, žena uzvišenih pogleda i zdravog mentalnog sklopa, privržena tradicionalnim vrednostima. Kao beskompromisan borac protiv korupcije, i Tatjana se, poput Anje i Olge, našla na udaru liberalne prozapadne štampe u Rusiji. To ne čudi ako znamo da je teško pronaći korupcionaški skandal u kome nisu učestvovali ljudi liberalnog pogleda na svet.
Pečat dubokim promenama u pristupu i vaspitanju ruske omladine i u zaštiti porodičnih vrednosti, koje očekuje pravoslavno-patriotska javnost u Rusiji, dao je Patrijarh Kiril svojim potpisom ispod apela za potpunu zabranu abortusa u Rusiji.
I na kraju da kažemo da je i po pitanju ekonomije po svoj prilici došao kraj neoliberalnom ekonomskom modelu. kao velikoj kočnici za preporod ruske privrede. Tokom leta je Vladimir Vladimirovič Putin naložio da se razradi alternativa ekonomskoj koncepciji Alekseja Kudrina. Naloženo je da se doradi referat Stolipinovog kluba i da se na toj osnovi pripremi srednjoročni program “Strategije rasta”.
Dakle, više je nego očigledno, da je posle konsolidovanja geopolitičkih pozicija Rusije i njenog velikog povratka kao globalne svetske sile na međunarodnu scenu, počeo i obračun sa štetočinskim neoliberalizmom koji je razjedao unutrašnju političku scenu Rusije.
A šta je sa Srbijom? Promisliteljska uloga svetsosavske Srbije jeste uloga očuvanja pravoverja na Balkanu i borba protiv zla. Srbija je bila velika 1999. godine jer se protivila zlu, danas je velika Republika Srpska jer se protivi zlu. Predsednik vlade, u zemlji koja godišnje usled bele kuge gubi grad veličine Leskovca, promoviše kult smrti i ni od koga ne pitan, hvali se što je u vladu uveo deklarisanu lezbijku. U Rusiji, vlast promoviše majku šestoro dece, u Srbiji – deklarisanu pripadnicu kulta smrti. Na molitvenu Litiju za zaštitu porodičnih vrednosti, uprkos blagoslovu Patrijarha Irineja, odazvala su se četiri (4) sveštenika u Beogradu, iako je svaka crkva u Beogradu dobila kopiju Patrijarhovog blagoslova i poziv organizatora. Duhovna nemarnost u Crkvi dovodi do nemarnosti u državi, a rušenjem države ruši se i porodični život, život pojedinaca. Jer, nemanje volje za borbom protiv najveće pošasti, jedinog greha koji se u Svetom Pismu naziva mrzošću, nije ništa drugo nego Tolstojevo neprotivljenje zlu, a posledice “tolstojevštine” kojom se opila ruska omladina i inteligencija pre nešto više od sto godina, jeste bezbožna revolucija koja je donela Rusiji strašna stradanja u HH veku.
Jasno je da imamo strašne spoljne neprijatelje, ali kako kažu Sveti Oci – za sve nevolje i iskušenja sa kojima se suočavaš, traži razlog ne u spoljašnjem, nego u unutrašnjem… Tradicionalno školstvo u Srbiji se urušava pred našim očima, na velika vrata se najavljuje promocija seksualnog obrazovanja – ne treba sumnjati da to neće biti nikakvo seksualno, nego homoseksualno obrazovanje. Žalosno je da je muslimanski muftija jedini političar u srpskoj vlasti koji se usuđuje da se javno izjasni protiv (homo)seksualnog obrazovanja. Bez religiozno-moralnih oslonaca nacionalna svest Srba se može samo urušiti pod pritiskom kosmopolitskog brloga ili otvoriti put bezbožnom nacionalizmu koji se neminovno pretvara u neopaganizam i antihrišćanstvo (da je to moguće, pokazuje poučan primer Malorusije koja se danas naziva Ukrajinom). Ta priča srpske vlasti (na žalost, i pojedinaca iz crkvenog klira) o “jedinstvu” i “pomirenju”, “toleranciji”, o miru sa svima redom bez ikakvog rasuđivanja, sve pod senkom novog svetskog poretka koji svoje istinsko lice skriva ispod maske lažne dobredetelji – nije ništa drugo nego pomoć antihrišćanskoj diktaturi koja već preteći reži i škrguće zubima…
Srbija danas ima u čemu da se ugleda na matušku Rusiju.
Ranko Gojković
---
Izvor: