Pošto nam se na mejl javilo više naših posetilaca sa pitanjem gde se u Beogradu služi ispravno Sveta Liturgija, ovom prilikom daćemo načelan odgovor. Pre svega, to je, u SPC, relativna stvar. Jer neko danas može služiti ispravno, a već sutra početi da novotari. U to smo se uverili više puta. Zbog toga ne možemo dati izričit odgovor. Jedini način da naši vernici (naglašavamo: VERNICI) ne budu prevareni, jeste da dobro poznaju liturgijski poredak. A niko neće imati opravdanje da nije znao, pošto svi MORAJU DA ZNAJU. Pravoslavni su plemstvo, a plemstvo obavezuje. Greh može biti svestan i nesvestan, nameran i nenameran, ali svejedno ostaje greh.
Međutim, ako bismo morali da apostrofiramo pretežnu karakteristiku, po kojoj je najlakše prepoznati novotarsku službu, - onda su to otvorene oltarske dveri tokom cele Liturgije. Ako, dakle, sveštenik ne zatvara dveri u toku službe, reč je o novotarcu (pojedini novotarci su čak uklonili dveri sa ikonostasa, dok su neki uklonili cele ikonostase). I nebitno je da li je sveštenik izmenio u liturgijskom poretku jedan elemenat ili više - u oba slučaja on je novotarac. A ako je novotarac, onda je neposlušnik i rušitelj Crkve, protivnik Duha Svetoga i saizazivač i saučesnik najvećeg raskola u istoriji SPC. A greh raskola ne može se oprati ni mučeničkom krvlju.
U nastavku dajemo spisak liturgijskih novotarija, koji je sačinjen po ligurgijskom (bes)poretku episkopa novotarca i ekumeniste Ignjatija braničevskog. Iščitavajmo često ovaj spisak, da ne bismo bili prevareni i na posletku - ne daj Bože! - platu novotarsku primili!
+ + +
(BES)POREDAK SVETE LITURGIJE EPISKOPA BRANIČEVSKOG IGNJATIJA MIDIĆA I NJEGOVIH SLEDBENIKA
1. Ne uzimaju vreme – ne čitaju molitve:
- Care nebesni,
- Trisveto,
- Oče naš,
- zatim molitve: ''Gospode pruži ruku svoju..., Ući ću u dom tvoj... ''(navedene molitve sveštenoslužitelj izgovara do oblačenja).
2. Liturgiju služe sa neprekidno otvorenim dverima.
3. U Velikoj jekteniji, na početku Liturgije, ne pominju dušu. Umesto ispravnog: ''Za višnji mir i spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo'', govore: ''Za višnji mir i spasenje naše, Gospodu se pomolimo''.
4. Ne pevaju blaženstva, već proizvoljno izabrane antifone.
5. Umesto ispravnog: ''Za ovaj sveti hram...'', izgovaraju: ''Za ovu svetu crkvu...''
6. Pri izgovaranju: ''Pominjući, presvetu, prečistu... i sav život svoj Hristu Bogu predajmo'', sveštenoslužitelji se, umesto ikoni Hristovoj, klanjaju episkopu.
7. U Prozbenoj jekteniji posle Velikog vhoda, umesto: ''Ono što je dobro i korisno dušama našim od Gospoda molimo'', izgovaraju: ''Ono što je dobro i korisno nama od Gospoda molimo''.
8. Pri izgovaranju reči: ''Gore imajmo srca'' podižu ruke u pravcu zapada, a na reči: ''Zablagodarimo Gospodu'', klanjaju se u pravcu zapada.
9. Ne dozvoljavaju da narod peva: ''Dostojno i pravedno jest poklanjatisja Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu, troicje jedinosuščnjej i nerazdjeljnjej'', već samo: ''Dostojno i pravedno jest''. Za to vreme sveštenoslužitelj čita glasno molitvu: ''Dostojno je i pravedno Tebe pevati...'', koja se po pravilu čita tajno.
10. Pri izgovaranju reči: ''Uzmite, jedite, ovo je Telo moje...'', ne pokazuju rukom prema svetom diskosu, a prilikom izgovaranja reči: ''Pijte iz nje svi...'' ne pokazuju rukom na sveti putir, kako je ispravno.
11. Izgovaraju naglas molitvu: ''Sećajući se dakle ove spasonosne zapovesti...'', koja se po pravilu govori tiho.
12. Ne dozvoljavaju da narod peva: ''I molimtisja Bože naš'' dva puta dugačko i dva puta kratko, već samo jedno dugačko.
13. Za vreme Epikleze izostavljaju Tropar trećeg časa kao i stihove: ''Srce čisto sazdaj u meni...'', i ''Ne odbaci me od lica Tvoga...''
14. Čitaju naglas molitvu Epikleze: ''Još Ti prinosimo ovu razumnu i beskrvnu službu...'' a treba tiho.
15. Posle pretvaranja Darova izgovaraju naglas, umesto tiho, molitve: ''Da ove svete Tajne budu onima koji se pričešćuju...'' i '' Još Ti prinosimo ovu razumnu službu...''
16. Izgovaraju naglas, umesto tiho, molitvu: '' Pomeni, Gospode, grad ovaj...''
17. Izbacili su u celosti prozbenu jekteniju ispred “Oče naš”.
18. Izbacili su molitvu: ''Čuj, Gospode, Isuse Hriste, Bože naš...'', koja se čita tiho i dolazi ispred ''Svetinje svetima''.
19. Prilikom služenja više sveštenika ne pričešćuju se sami, svako za sebe, već najstariji po rukopoloženju pričešćuje ostale.
20. Sveštenici se pričešćuju Krvlju Gospodnjom samo jedanput, umesto tri puta.
21. Ne čitaju molitve pred pričešće vernika: ''Verujem Gospode i ispovedam ...''
22. Pričešćuju vernike sa sjedinjenim česticama umesto samo sa Ni, Ka.
23. Vernike pričešćuje đakon umesto sveštenika ili episkopa.
24. Ne izgovaraju formulu, koju po pravilu govori sveštenik, prilikom pričešćivanja vernika: ''Pričešćuje se sluga Božji ( ime ) prečasnim i presvetim Telom i Krvlju Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista na otpuštenje grehova i na život večni'', već samo: ''Telo i Krv Hristova'' ( kao latini ).
25. Posle otpusta ne čitaju blagodarne molitve posle Svetog Pričešća, kojih je pet na broju na kraju služebnika.
26. Ne čitaju: ''Sada otpustaš u miru slugu tvoga, Gospode...'', trisveto, Oče naš, tropar Svetog Jovana Zlatoustog, Slava: kondak njegov, I sada: ''Nepostidna Zaštitnice hrišćana...''Gospodi pomiluj 12 puta, ''Časniju od heruvima...'': Slava, I sada, i mali otpust.
+++
NOVOTARIJE U PORETKU SVETE LITURGIJE NA KOJOJ SE VRŠI SVETA TAJNA KRŠTENJA ILI VENČANJA
1. Svetu Liturgiju episkop ili sveštenici počinju sa: ''Blagosloveno carstvo...'', ne u oltaru kako je propisano, već u lađi crkve nad stolom za tu priliku postavljenom.
2. Iz Svete Liturgije izbacuju u potpunosti sledeće delove: prvi antifon, molitvu prvog antifona, prvu malu jekteniju, drugi antifon, molitvu drugog antifona, drugu malu jekteniju, blaženstva, molitvu trećeg antifona.
+++
JOŠ NEKE NOVOTARIJE EPISKOPA IGNJATIJA
1. Sveštenike i đakone rukopolaže bez prethodno izvršene ispovesti i položene zakletve.
2. Vernike pričešćuje bez prethodno izvršene pripreme: postom, molitvom, pokajanjem (koje se projavljuje kroz opraštanje svima koji su nas na bilo koji način uvredili - što predstavlja u stvari čin pomirenja sa Gospodom), ispovešću i molitvenim pravilom pred Sveto pričešće.
3. Daje blagoslov za venčanja u toku posta.
4. Razrešava da se na crkvenim slavama i sahranama jede meso u toku Siropusne sedmice.
5. Rezanje slavskog kolača obavlja pre početka Svete Liturgije protivno dosadašnjoj praksi, a prilikom samog rezanja ne izgovaraju (episkop i sveštenici koji ga slede u novotarijama) propisanu formulu: ''Gospode Isuse Hriste Bože naš blagoslovi hleb i vino...'', tri puta, već samo govore: ''U slavu i čast ''.
6. Uočeno je, takođe, da episkop Ignjatije i sveštenici koji ga slede u novotarijama , posle obavljene Svete tajne krštenja peru ruke nad osveštanom vodom upotrebljenom u ovoj svetoj tajni.
7. Na crkvenim slavama ne obavljaju, u trebniku propisanu, litiju oko hrama.
NAPOMENA:
Pored gore pobrojanih novotarija i protivkanonskih postupanja, episkop Ignjatije širi i mnoga lažna učenja, kao što su recimo: lažna učenja o tome da je duša smrtna i da Carstvo Božije ne postoji, da su Svetitelji Hristovi bajka, huli na Svete Mošti a i samom Gospodu Hristu se smeli da uslovljava postojanje našim verovanjem u njega. Episkop Ignjatije, iznad svega, bahato odbacuje i ne poštuje odluke Svetog arhijerejskog sabora i u svojoj eparhiji služi protivno tipiku šireći protivkanonsko učenje da ''Sabor nije iznad episkopa''.
Šireći ova lažna učenja episkop Ignjatije sablazni verna čeda Hristova, a one mlake i slabe u veri vuče u pogibelj večnu. Prihvatanje lažnog učenja je ubistvo duše, veli Sveti Vasilije Veliki. Koliko je duša sablažnjena ovakvim lažnim učenjima Ignjatija Midića, a koliko zatrovana samo Bog zna, ali ako mi sebe nazivamo pravoslavnima, na ovakve otvorene hule ne smemo ćutati. U pitanju je naše spasenje i spasenje naše dece, prema kome nikako ne smemo ostati ravnodušni.