Nad Svetim Ruskim Carem Nikolajem II Romanovim, koji kao i ostali članovi njegove najuže porodice, nije želeo da napusti Otadžbinu (iako su lako mogli da odu iz zemlje) izvršeno je ritualno ubistvo. Zagovornici laži o odricanju od prestola sastavili su o tome i lažni manifest. U arhivima Ruske Federacije ne postoji nijedan dokumenat koji potvrđuje istinitost tog mita. Postoji samo „Careva izjava o odricanju“, potpisana olovkom. Nikada ranije, Nikolaj II Romanov nije bilo koji lični ili službeni dokument potpisao olovkom. Usled niza nelogičnosti, obavljeno je i detaljno naučno ispitivanje sa grafološkom analizaom potpisa. Na osnovu nepobitno utvrđenih i iznetih naučnih dokaza i činjenica, zaključeno je da su i potpis i dokument, za koji su boljševici tvrdili da pripadaju Caru Nikolaju II Romanovu – lažni. U nastavku teksta pročitajte 60 činjenica o poslednjem Ruskom Caru i njegovoj vladavini:

 

1. Imperator sveruski, kralj Poljske i veliki knjaz Finske, Nikolaj II Aleksandrovič Romanov (sin Aleksandra III Romanova i Marije Fjodorovne) napravio je po sili, moći i procvatu najveću Imperiju na svetu, kojoj nije bilo ravne ni do, a ni posle njega.

2. Car je bio duboko religiozan čovek i odlično je poznavao ogroman opus duhovne literature.

3. Za njegove vladavine Ruska Pravoslavna Crkva bila je najveća, najbogatija i najsnažnija crkva na svetu. Tokom 1913. u Ruskoj Imperiji bilo je 67.000 crkava i 1.000 manastira, rasprostranjenih po čitavoj teritoriji Carevine. Ruska Crkva imala je ogroman uticaj i u Svetoj Zemlji, a bila je pokrovitelj Pravoslavnim Hrišćanima ne samo u Evropi, već i u Aziji i Africi.

4. Nikolaj II nije odbio nijedna molbu za pomilovanje, koja je do njega stigla. Za sve vreme njegove vladavine izvršeno je manje smrtnih kazni, nego što su u SSSR-u vršene dnevno (doslovno do Staljinove smrti).

5. Car je savršeno govorio i pisao pet stranih jezika.

6. Nikolaj II je imao i odlično formalno visokoškolsko obrazovanje (završio je i visoku vojnu školu i pravni fakultet).

7. Bio je Car koji se od svih svojih prethodnika najviše bavio sportom. Od detinjstva je trenirao gimnastiku, vesla je na kajaku, brzo je hodao desetine kilometara i voleo konjske trke na kojima je i sam učestvovao. Bio je odličan plivač i ljubitelj bilijara. Igrao je i tenis, a zimi je, sa velikim uživanjem igrao ruski hokej.

8. Car je odslužio vojni rok i za života je dospeo do čina pukovnika. Kada su ga generali i feldmaršali nagovarali da dodeli sebi bar generalski čin, odgovarao bi im: „Vi se, gospodo, o mom činu ne brinite, već razmišljajte o svojoj karijeri…

9. Car je lično, na sebi testirao novi sistem naoružanja i opreme pešadije, marširajući pod punom spremom 40 vrsta (1. vrsta = 1.066,7 metara). S obzirom da je bio izuzetno zadovoljan kvalitetom nove opreme, osim Ministru Dvora i Komandantu Dvora, o tom poduhvatu ni reči nije rekao.

10. Po ličnom ukazu Cara, služba u armiji je skraćena na 2 godine, a u mornarici na 5 godina (danas se taj period čini dugim, ali je u to vreme, u Rusiji, vojni rok trajao znatno duže).

11. U Carskoj Porodici su odeća i obuća prelazili sa starije na mlađu decu. Sam Car je bio toliko skroman, da je do poslednjeg dana nosio svoja „svadbena“ odela.

12. Sredstva iz „Londonske banke“, koja je nasledio od oca (tadašnja 4 miliona zlatnih rubalja – zamislite samo njihov današnji ekvivalent) bez ostatka je potrošio u dobrotvorne svrhe.

13. Za njegove vladavine, broj državnih i administrativnih činovnika je tokom 1913. na 100.000 stanovnika iznosio 163. Posle manje od sto godina života bez Cara (i pored toga što se danas u radu državne administracije koriste savremena elektronska pomagala i računari), broj činovnika u RF, tokom 2010. iznosio je 1.153 (njihov broj u SSSR-u bio je još veći).

14. U Toboljsku, u pritvoru, carska porodica ni jedan jedini dan nije bila besposlena. Car je samoinicijativno cepao drva, čistio sneg, brinuo se o vrtu. Videvši sve to, zaverenički stražar, seljak, je rekao: „Kad bi mu dali parče zemlje, on bi sebi Rusiju svojim rukama natrag zaradio“.

15. Kada su zaverenici Caru spremali lažnu optužbu za izdaju, neko od njih je predložio da se odštampa i lična prepiska Cara Nikolaja i njegove supruge Carice Aleksandre Fjodorovne, na šta je dobio odgovor: „Ne smemo to ni slučajno, jer narod bi ih odmah proglasio za svece“.

16. Za tragediju na Hordinci, Car nije imao ni trunke krivice. Kada je saznao šta se dogodilo, odmah je porodicama poginulih, kao i postradalima pružio veliku materijalnu i moralnu pomoć i utehu. Revolucionari su 1905. prvi zapucali na vojnike. Među njima, poginulih je bilo 130, a ne 5.000 kako je lagao rusofob i bogoborac Lenjin. Onima koji su u unakrsnoj vatri bili ranjeni, odmah je pružena hitna medicinska pomoć, a svi postradali bili su prevezeni u bolnicu. Car se toga dana uopšte nije nalazio u gradu i pojma nije imao o onome šta se desilo. Kada je saznao za tragediju, odmah je porodicama poginulih, kao i postradalima pružio pomoć. Iz ličnih sredstava porodicama postradalih, kao i ranjenima je isplatio kompenzaciju od po 50.000 rubalja (za to vreme ogroman novac). Od 1905. do 1907. Rusija je spašena i revolucija ugušena uz minimalne žrtve, samo zahvaljujući tvrdoj volji Cara.

17. Za 20 godina vladavine Imperatora Nikolaja II Aleksandroviča Romanova, broj stanovnika Rusije povećan je za oko 40% (približno 50 miliona stanovnika). Prirodni priraštaj je premašio 3 miliona novorođenih godišnje, što je bio odraz opšteg društvenog blagostanja i napretka. Broj stanovnika Ruske Carevine u 1897. iznosio je 126.586.600, a već 1913. bio je (bez Finske) 175.137.800.

18. Car Nikolaj II stvorio je jednu od najjačih armija na svetu, koja se veoma brzo razvijala. U to vreme, najbolja na svetu bila je ruska puška „Mosina“, a Ruska Imperija je 1910. doradila i masovno proizvodila jedno od najboljih u svetu automatskih oružja tipa „Maksim“ (kalibra 7,62 mm), kao i za njega, najbolje metke na svetu.

19. Na molbu SAD-a, Carska Rusija je 1914. kao vojnu pomoć poslala Amerikancima 2.000 ruskih inžinjera, radi formiranja američke teške vojne industrije.

20. Rusko ratno vazduhoplovstvo oformljeno je tek 1910. i ubrzo je imalo 263 aviona, čime je postalo najveće ratno vazduhoplovstvo na svetu. Do jeseni 1917. broj aviona je porastao na čak 700 (što nije posedovala nijedna saveznička ili protivnička strana).

21. Ratna Mornarica Cara Nikolaja II, bila je 1917. jedna od najjačih i najvećih na svetu. Posedovala je najbrže, najmodernije opremljene i naoružane, najefikasnije razarače na svetu, kao i mnoge druge bojne brodove, od kojih su se kao najbolji na svetu pokazali i minolovci, a koji su primenjivali najbolju tehniku i taktiku miniranja i razminiravanja.

22. Tokom Prvog svetskog rata, Car je sa sinom često odlazio u prve borbene redove, iskazujući vernost i ljubav Rusiji, svojoj vojsci i narodu, za koje se nije plašio ni da pogine. Pokazao je da se smrti ne boji. U najteža vremena za rusku armiju, lično je preuzeo komandu kako neprijatelj ne bi osvojio ni pedalj ruske zemlje. Vojska Nikolaja II Romanova nije pustila Viljemovu vojsku dalje od Galicije (danas delovi zapadne Ukrajine i zapadne Belorusije), a objektivni vojni analitičari i istoričari, na osnovu postignutih pobeda ruske vojske i danas tvrde, da nije bilo boljševčke izdaje i krvavog građanskog rata, Rusija bi porazivši Nemačku, veoma brzo promenila tok Prvog svetskog rata i izvojevala punu pobedu. Po Carevom ukazu i staranju, prema zarobljenicima se odnosilo kao prema stradalnicima. Sačuvani su im činovi, nagrade i novčana primanja. Rok u zatočeništvu ubrajao se u staž službe. Tokom rata, od 2.417.000 zatrobljenika, umrlo je ne više od 5%.

23. Broj mobilisanih vojnih obveznika, uzrasta od 15 do 49 godina, u Rusiji je, u odnosu na sve ostale zemlje učesnice Prvog svetskog rata bio najmanji i iznosio je 39% vojno sposobnih muškaraca, dok je u Engleskoj taj broj bio 50%, Italiji 72%, Austrougarskoj 74%, Francuskoj 79%, Nemačkoj 81% itd. Gubici Rusije na 1.000 stanovnika bili su takođe najmanji i iznosili su 11 ljudi, dok je Engleska izgubila 16, Austrougarska 18, Nemačka 31. a Francuska 34 čoveka. Takođe, samo Rusija nije imala problem sa proizvodnjom radi snabdevanja armije i civilnog stanovništva. Nemački „vojnički hleb“, za Ruse nezamislivog sastava (napravljen „od svega i svačega“), u Rusiji bi bio davan svinjama (Rusima nije padalo napamet ni da ga probaju).

24. Zahvaljujući novčanoj reformi iz 1897. Ruska Carska Rublja je imala puno zlatno pokriće. Tim povodom, grof S.J. Vite je rekao: „Rusija je zahvaljujući zlatnim rezervama dužna samo Imperatoru Nikolaju II“.

25. Zlatne rezerve Carevine, za vreme vladavine Cara Nikolaja II bile su najveće na svetu. Ruska zlatna rublja bila je najsigurnija valuta i najčešće međunarodno sredstvo obračuna i plaćanja.

26. U Carskoj Rusiji Cara Nikolaja II nisu postojali nikakvi problemi sa inflacijom i nezaposlenošću, pošto praktično nije bilo ni jedne, ni druge.

27. Cene proizvoda u Carevini bile su među najnižim u svetu. Isto je važilo i za poreze.

28. Za vladavine Nikolaja II, uvećanje budžeta Ruske Carevine bilo je veće od 3 puta (više od 300%).

29. Pojedinačni ulozi građana (lična štednja), u državnim bankama Rusije, su tokom njegove vladavine porasli sa 300 miliona zlatnih rubalja (koliko je iznosila 1894.) na 2. milijarde rubalja u 1913.

30. Banka „Državne komisije za rezerve“, davala je seljacima pozamašne kredite (bez vraćanja na određeni vremenski rok – danas poznato kao „grejs period“, a tada to niko na svetu nije praktikovao). Prema pravima svojine i arende, u 1914. seljacima je u azijatskoj Rusiji i Sibiru pripadalo 100% oranica, a u evropskom delu Rusije 90%. U Sibiru su bili formirani državni magacini poljoprivredne opreme koji su seljake snabdevali svom potrebnom mehanizacijom.

 31. Poreza je u Rusiji tokom 1913. bio 2 puta manji nego u Francuskoj i Nemačkoj, a 4 puta manji nego u Engleskoj, pa se stanovništvo stabilno i brzo bogatilo. Plate ruskih radnika bile su veće od plata svih evropskih radnika, a u svetu su bile manje samo od plata američkih radnika.

32. Od juna 1903. preduzetnici u Rusiji bili su u obavezi da isplate nadoknade i penzije povređenim radnicima ili njihovim porodicama u visini 50-66% plate. Tokom 1906. formiraju se radnički sindikati, a zakonom od 23. jula 1912. uvedeno je obavezno osiguranje radnika od bolesti i nesrećnih slučajeva.

33. Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju u Carskoj Rusiji je bio usvojen pre svih sličnih zakona u evropskim državama i SAD-u.

34. Ruski „Zakon o radu“ bio je za to vreme najsavršeniji i najliberalniji na svetu. Tim povodom predsednik SAD-a, Viljem Taft, je rekao: „Vaš Car je napravio tako savršeno radno zakonodavstvo, kakvim ne može da se pohvali nijedna demokratska zemlja“.

35. Za sve državljane Carevine, uvedena je 1898. besplatna medicinska pomoć. Pacijenta, kao što je to danas slučaj, niko ne bi, usled nedostatka novca za lečenje i medikamente, izbacio iz ambulante ili bolnice, već bi mu posle detaljnog pregleda potanko bilo objašnjeno šta je potrebno za nastavak lečenja. Švajcarac F .Erisman je povodom toga izjavio: „Medicinska organizacija sastavljena od strane izbornih organa lokalne ruske samouprave, bila je najveće dostignuće naše epohe u oblasti socijalne medicine, pošto je vršila besplatnu medicinsku pomoć, dostupnu svakome i imala je još i duboko vaspitno zančenje“. Po broju lekara Rusija se za vreme Cara nalazila na drugom mestu u Evropi i na trećem mestu u svetu.

36. Po čitavoj Imperiji, ubrzanim tempom, građeni su dečiji vrtići i domovi, porodilišta, kao i prihvatilišta za beskućnike.

37. Obavezno osnovno obrazovanje u Carskoj Rusiji uvedeno je 1908. Do 1916. broj pismenih iznosio je 85% ukupnog broja stanovnika. Pred Prvi svetski rat u Rusiji je već postojalo 100 univerziteta sa 150.000 studenata. Prema ukupnom broju visokoškolskih ustanova Ruska Imperija je treće mesto u svetu delila sa Velikom Britanijom. Finansiranje obrazovanja je tokom 20 godina poraslo sa 25 miliona rubalja, na 161 milion rubalja. Toj cifri posebno treba dodati (dakle, u nju nisu uračunata) i sredstva za finansiranje seoskih škola, za koje su rashodi porasli sa 70 miliona rubalja (tokom 1894.) na 300 miliona (u 1913.). Ukupan budžet predviđen za svenarodno prosvetiteljstvo porastao je za 628%(!!!). Broj učenika u srednjim obrazovnim ustanovama je porastao sa 224.000 na 700.000. Broj studenata se tokom 20 godina udvostručio, dok je broj učenika porastao sa 3 na 6 miliona. U Rusiji je 1913. bilo 130.000 škola. Pred boljševičku „revoluciju“, primenjen je „Zakon o besplatnom obrazovanju“, koji je podrazumevao ne samo besplatnu nastavu i udžbenike, već i besplatni smeštaj, odeću i ishranu učenika. Sve seminarije su u potpunosti bile finansirane od strane države.

38. Industrija se po tadašnjim (a i sadašnjim kako ruskim tako i svim svetskim) standardima razvijala u istoriji civilizacije nezapamćenom brzinom. Od 1890. do 1913. BDP je porastao 4 puta (400%). Eksploatacija kamenog uglja je za 20 godina povećana 5 puta (500%), rude gvožđa 4 puta (400%), a proizvodnja čelika i mangana povećana je 5 puta (500%). Investicioni kapital uložen u proizvodna sredstva fabrika mašinske industrije je od 1911. do 1914. povećan za 80%. Za 20 godina, dvostruko (200%) je povećan broj i dužina železničkih pruga, a isto važi i za mrežu telegrafa. I pored toga što je Carska Rusija već posedovala najveću na svetu trgovački rečnu flotilu, ona je udvostručena (povećana je za 200%). Ubrzano se razvijala i mehanizacija industrije. Eksploatacija sirove nafte je u SAD-u tokom 1901. bila 9.920.000 tona, dok je u Rusiji, u isto vreme, ona iznosila 12.120.000 tona. Po odgovarajućim međunarodnim pokazateljima, u periodu od 1908. do 1913. rast industrijske proizvodnje u Carskoj Rusiji premašio je SAD, Englesku i Nemačku, koje su do tada smatrane „nedostižnim“ industrijskim gigantima. Kao rezultat delatnosti Cara, ruska država je ekonomski (a i na svaki drugi način) postala izuzetno snažna. U periodu svetske ekonomske krize 1911. godine, Rusija se, nasuprot ostalim industrijski i ekonomski razvijenim zemljama, nalazila u periodu visokog i stabilnog razvoja.

39. Za vreme Cara Nikolaja II Romanova, tempo i obim izgradnje železnicau Rusiji bili su jedni su od najvećih u svetu (SSSR im se nije ni primakao).

40. Za vreme Cara Nikolaja, izgrađena je i „Velika sibirska magistrala“.

41. Sirova nafta se tokom vladavine Cara Nikolaja II nije smela izvoziti, a sredstva dobijena njenom eksploatacijom, preradom i prodajom na domaćem tržištu, odlazila su na razvoj i unapređenje domaće proizvodnje.

42. Carska Rusija u brojkama i statistici tog vremena:

*tempo rasta svih oblasti proizvodnje – 1. mesto u svetu;

*nivo koncentracije proizvodnje – 1. mesto u svetu;

*jedna od najvećih izvoznica u svetu, proizvoda tekstilne industrije;

*jedna od najvećih proizvođača u svetu, proizvoda u oblastima obojene i crne metalurgije;

*jedna od najvećih proizvođača u svetu, proizvoda u oblasti mašinske industrije;

*jedna od najvećih proizvođača i korisnika uglja u svetu.


43. Rast proizvodnje žitarica, u Carskoj Rusiji tog vremena, povećan je 2 puta (za 200%), dok je ujedno prinos po jedinici zemljišne površine povećan više od 1,5 puta (za 150%)

44. U oblasti poljoprivredne proizvodnje Carska Rusija tog vremena, u svetu je bila i najveći izvoznik žitarica, lana, jaja, mleka, ulja, mesa, šećera i dr. Prinos žitarica je tada za 1/3 bio veći od ukupnog prinosa Argentine, SAD-a i Kanade zajedno (tek 2016. RF je uspela da povrati 1. mesto u svetu po proizvodnji i izvozu žitarica).

45. Ukupan broj grla krupne, rogate stoke, u Carskoj Rusiji je za vreme vladavine Cara Nikolaja II porastao za 60%, tako da je u Rusija zauzimala 1. mesto u svetu po proizvodnji i broju konja, krupne, rogate stoke, ovaca i jedno od prvih mesta u odnosu na broj koza i svinja.

46. Za vladavine Cara Nikolaja II ruski patriotizam predstavljao je najmoćniju pokretačku i političku snagu države. Čvrsto je i nepokolebljivo branio interese Rusije, gde god su se oni susretali sa neprijateljem. Postojao je veliki broj organizacija i patriotskih pokreta (od „Saveza Ruskog Naroda“ i „Sveruskog Nacionalnog Saveza“, do raznih drugih mesnih organizacija), koji su širokom mrežom pokrivale teritoriju čitave Carevine. U njima je svaki ruski čovek mogao da bez bojazni dođe i iznese svoju nevolju i ukoliko je ugrožen, zatraži i dobije pomoć i zaštitu.

47. Neretko bez ispaljenog metka (najčešće uz saglasnost naroda koji ih je naseljavao) Carskoj Rusiji su prisajedinjene (ili postale protektoratom) mnoge teritorije, poput: Severne Mandžurije, Tjanczina, Severnog Irana, Urjanhajskog kraja, Galicije, Lavovske, Peremišljske, Ternopoljske i Černovicke gubernija, Zapadne Jermenije itd. U isto vreme u Carevinu bivaju uključeni i nenaseljene teritorije poput ostatka Sibira, Kazahstana i Dalekog Istoka.

48. Međunarodni Sud u Hagu izum je Nikolaja II Romanova (taj sud nikako ne treba mešati sa  tzv. „međunarodnim haškim trubunalom“).

49. Takva sloboda štampe, kritike i pisane reči, u Rusiji nije postojala ni do, a ni posle vladavine Cara Nikolaja II.

50. Car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov se nikada nije nalazio pod uticajem bilo koje intersne grupe ili sloja stanovništva. Radio je samo u interesu svog naroda, kome je podredio sve ostale interese. Ekonomske reforme (kao i onu vezano za proizvodnju, standardizaciju, stavljanje u promet i upotrebu alkohola), izvršio je lično Car, ponekad uprkos negativnom stavu Dume, koja se neretko nalazila pod uticajem mnogih interesnih grupa. Autor svih pomenutih reformi bio je Car, nasuprot lažima, koje su o njemu, decenijama, ruskom narodu plasirali boljševici. Za vreme Car Nikolaja upotreba alkohola po glavi stanovnika, bila je jedna od najnižih u svetu (od Rusa, u Evropi su manje pili samo Norvežani).

51. Broj psihijatrijskih bolesnika, 1913. je na 100.000 stanovnika iznosio svega 187. Posle 100 godina života bez Cara, u Rusiji 2010. taj broj iznosi 5.598 (za manje od 100 godina, povećan je za 2.993,6% !!!).

52. Broj samoubistva na 100.000 stanovnika je 1912. u Carskoj Rusiji Nikolaja II iznosio 4,4. Posle 100 godina života bez Cara, u Rusiji 2009. taj broj iznosi 29 (za manje od 100 godina, povećan je za 659% !!!).

53. Broj počinjenih krivičnih dela u Rusiji Cara Nikolaja II, bio je višestruko manji od onih u SAD-u i zemljama Zapadne Evrope. Takođe, broj zatvorenika je bio mnogo manji nego u SSSR-u ili RF (tokom 1908. na 100.000 stanovnika bilo je 56 zatvorenika; tokom 1940. bilo ih je 1.214. tokom 1949. bilo je 1.537, a u 2011. bilo je 555).

54. Na međunarodnom skupu kriminologa, održanom 1913. u Švajcarskoj, ruska istražna policija bila je s razlogom proglašena za najbolju na svetu (na osnovu poređenja broja počinjenih i uspešno rešenih krivičnih dela).

55. Za vreme Cara Nikolaja dešava se veliki procvat ruske filozofije i nauke. Zahvaljujući solidnoj naučnoj osnovi u Rusiji Cara Nikolaja (a i dugo nakon njega) dešavaju se pronalasci u mnogim oblastima, a koje zapad kopira, decenijama ih potom pripisujući sebi, poput: bežičnog telegrafa, prve kinohronike, automatske puške, aviona, helihoptera i jurišnih bombardera, padobrana, savremenih podmornica, tramvaja, hidrocentrala, električnih plugova, radia, katodne cevi, televizije i televizora, elektronskog mikroskopa, protivpožarnog aparata, iks-zraka, astronomskog sata, elektromagnetnog seizmografa, elektomobila, električnog omnibusa, podvodnog mino-polagača, broda sposobnog da savlađuje arktički led, hidroaviona, fotografija u boji visokog kvaliteta, a osnovana je i nauka seizmologija. U Carskoj Rusiji su pronađeni i automobil, motocikl, dvospratni železnički vagon, dirižabl itd. Automobilska industrija bila je na nivou nemačke, a vazduhoplovna na nivou američke, dok je Carska Rusija imala jedan od najboljih na svetu parovozova. Serija automobila „Ruso-Balt“ koja se puštena u promet 1909. bila je u svetskom vrhu, kako po dizajnu, tako po karakteristikama. Odlikovakla se pouzdanošću i istrajnošću, što je potvrđeno uspesima u reliju i trkama na duge staze u Monte-Karlu i San-Sebastijanu. Motore za nemačku firmu „Dajmler“ napravio je ruski inženjer Boris Luckoj, a 1906. u trkački Mercedes 120PS bio je ugrađen šestocilindrični motor, koga je takođe osmislio Luckoj.

56. Za vreme Cara Nikolaja, desio se do tada neviđen procvat ruske kulture (tako veliki uspon literature, slikarstva, muzike, arhitekture i mnogih drugih umetnosti, nikada nije bio zabeležen ni u jednoj zemlji na svetu). Poznati francuski pisac i literarni kritičar Pol Valeri nazvao je rusku kulturu s početka HH veka: „…jednim od svetskih čuda…“.

57. Dvoje od pet osnivača Holivuda, došli su iz Carske Rusije.

58. Poznati parfem „Šanel 5“ (Chanel № 5) nije izmislila Koko Šanel (iako ga je svetu prodala), već emigrant iz Carske Rusije, parfimerista Verigin.

59. Sve navedeno, bilo je u Carskoj Rusiji Nikolaja II Romanova postignuto bez terora, kulačenja seljaka, osnivanja hiljada ropskih i koncentracionih logora i desetina miliona uništenih ruskih ljudi i sudbina njihovih porodica.

60. Ruskog prestola se Car Nikolaj II nikada nije odrekao. To je izmislio deo zavedenog naroda i takozvana elita, koja se odrekla Boga i Božijeg Pomazanika. Organizovana je kolosalna izdaja o kojoj je Car napisao: „Okolo je izdaja i kukavičluk, prevara!“.