Београд -- Трампа су прозвали “Силвио Берлускони Америке“, али Берлусконијев стил не укључује играње с верским и етничким страховима, пише портал “Вашингтон монтли“.

Београд — Трампа су прозвали “Силвио Берлускони Америке“, али Берлусконијев стил не укључује играње с верским и етничким страховима, пише портал “Вашингтон монтли“.

У тексту уредника портала Пола Гластриса наводи се да Трамп и Берлускони имају неколико сличности – фризуре, сумњиве односе са женама, манипулацију медијима и демагогију.

Ипак, како наводи, прикладније је и много више забрињавајуће поређење Трампа са Слободаном Милошевићем.

„Попут Трампа, бивши председник Југославије дошао је вна ласт играјући се са етно-националистичким осећањима чија је снага изненадила чак и њега. Те 1987. године, Милошевић – тада лојални службеник Комунистичке партије – отишао је на Косово на протест мањинских Срба против тадашње владе у којој су већину чинили Албанци. Партија је тада била против националистичких говора. Ипак, када су се Милошевићу демонстранти пожалили на однос косовске полиције према њима, рекао им је ’нико више не сме да вас бије’. Телевизијски снимак те реченица постао је, као што ми сада кажемо, виралан“, наводи се у тексту.

Гластрис ту наводи да је Милошевић преко ноћи постао херој Срба широм Југославије јер се успротивио ономе што данас називамо „политичка коректност“.

„Искористио је ту популарност да преузме власт над Србијом, организује протесте Срба у Босни и Хрватској и Србима омогући оружје и муницију. Током година крвопролића које су уследиле, а које је пратило етничко чишћење, логори и 100.000 убијених – новинари и страни лидери који су се сусрели са Милошевићем вратили су се са утиском да је он невероватно сличан ономе што многи данас причају о Трампу“, пише Гластрис.

Према његовим речима, Милошевић је “био дрзак и самоуверен, али љубазан и приватно помирљив“. Осим тога, истиче и да је бивши председник Србије “био опседнут контролом и манипулацијом медијима“.

„Деловало је као да не верује у националистичку реторику којом се служио, али ју је користио да би стекао и задржао власт. Није веровао никоме осим својој породици“, истиче се у тексту.

Такође, како каже, постоји још паралела.

„Сећамо се да су распад Југославије водиле етничке и верске поделе, али је ту била и велика економска компонента. Током Хладног рата Југославија је била релативно просперитетна земља, али је стандард током осамдесетих опао услед мера штедње због великих страних дугова. Тензије су порасле између индустријализованих северних (католичких) земаља са већим приходима попут Словеније и Хрватске и сиромашнијих, пољопривредних, рударских република (већински православних) Србије и Црне Горе“, истиче се у тексту.

Гластрис истиче да је као новинар 1995. године пратио дешавања у Југославији и да је провео доста времена са Србима и у Босни и у Србији.

Како наводи, упознао је доста образованих људи у Београду којима се “Милошевић гадио“, али и много припадника радничке класе и руралне Србије који га подсећају на Трампове гласаче.

„Веровали су да су патриотско срце и душа Југославије. Подсећали би вас да су се Срби борили са савезницима у Другом светском рату, док су се Хрвати борили уз Хитлера. Говорили би да је влада минимализовала економску и политичку моћ Срба, навеће групације у земљи и да су посебне привилегије дате мањинама попут Албанаца и Хрвата. Жалили би се да те мањине захвалност показују тиме што траже већу аутономију и на крају независност, да ће то уништити Србе у тим областима где ће бити ’мањине у сопственој земљи’, као и да је Милошевић због тога био у праву када је подржао оружани устанак Срба“, пише Гластрис.

„Уколико бисте истакли да су Срби ти који су почели са борбама и да су – због контроле тешког наоружања – они ти који су извршавали већину убијања, рекли би вам – због Милошевићевих медија – да је то само западна пропаганда. Уколико бисте сели са њима са сликама ЦНН-а на којима се виде тела муслимана које ваде иза масовних гробница, као што сам ја радио у породици на југу Србије, рекли би вам да је ЦНН манипулисао тим сликама и да се покољ није догодио, или да уколико јесте, да Срби нису одговорни“, додаје он.

Истиче да и то што је економска ситуација била све лошија и лошија, чак док су се Милошевићеви сарадници “од којих су многи били криминалци“, богатили, није утицала на њихову лојалност режиму.

Гластрис наводи да је Милошевић био опортуниста, као и да сумња да је “желео да остави пустош у земљи и умре у ћелији у Хагу“.

„Тек је једва следио логику етно-национализма који је ослободио. Тако и Трамп. Његови планови нису јасни, можда ни њему самом. Али током наредне четири године, догодиће се нешто – терористички напад радикалих исламиста, левичарски протести на којима ће полицајац да буде убијен, радикални десничари ће заузети државни посед – који ће га тестирати. Да ли ће се савити под нормалним притиском канцеларије и поступити са уздржаношћу, или на начине који подстиче базу његових следбеника и који ће само довести до још више насиља. Надам се и очекујем оно прво. Његова дела и акције током кампање јасно имплицирају да ће се догодити ово друго.“

Како каже, “нН срећу, не морамо да пасивно прихватимо шта год да Трамп одлучи“.

„Сједињење Државе 2017. нису Југославија 1995. године. Имамо дуже и дубље разумевање демократије и већи систем провера и расподеле. Али у наредне четири године тај систем ће бити тестиран. Сви морамо учинити наш део како не би пропао“, закључује Гластрис.

----

Извор: Србин.Инфо