Beograd -- Trampa su prozvali “Silvio Berluskoni Amerike“, ali Berluskonijev stil ne uključuje igranje s verskim i etničkim strahovima, piše portal “Vašington montli“.

Beograd — Trampa su prozvali “Silvio Berluskoni Amerike“, ali Berluskonijev stil ne uključuje igranje s verskim i etničkim strahovima, piše portal “Vašington montli“.

U tekstu urednika portala Pola Glastrisa navodi se da Tramp i Berluskoni imaju nekoliko sličnosti – frizure, sumnjive odnose sa ženama, manipulaciju medijima i demagogiju.

Ipak, kako navodi, prikladnije je i mnogo više zabrinjavajuće poređenje Trampa sa Slobodanom Miloševićem.

„Poput Trampa, bivši predsednik Jugoslavije došao je vna last igrajući se sa etno-nacionalističkim osećanjima čija je snaga iznenadila čak i njega. Te 1987. godine, Milošević – tada lojalni službenik Komunističke partije – otišao je na Kosovo na protest manjinskih Srba protiv tadašnje vlade u kojoj su većinu činili Albanci. Partija je tada bila protiv nacionalističkih govora. Ipak, kada su se Miloševiću demonstranti požalili na odnos kosovske policije prema njima, rekao im je ’niko više ne sme da vas bije’. Televizijski snimak te rečenica postao je, kao što mi sada kažemo, viralan“, navodi se u tekstu.

Glastris tu navodi da je Milošević preko noći postao heroj Srba širom Jugoslavije jer se usprotivio onome što danas nazivamo „politička korektnost“.

„Iskoristio je tu popularnost da preuzme vlast nad Srbijom, organizuje proteste Srba u Bosni i Hrvatskoj i Srbima omogući oružje i municiju. Tokom godina krvoprolića koje su usledile, a koje je pratilo etničko čišćenje, logori i 100.000 ubijenih – novinari i strani lideri koji su se susreli sa Miloševićem vratili su se sa utiskom da je on neverovatno sličan onome što mnogi danas pričaju o Trampu“, piše Glastris.

Prema njegovim rečima, Milošević je “bio drzak i samouveren, ali ljubazan i privatno pomirljiv“. Osim toga, ističe i da je bivši predsednik Srbije “bio opsednut kontrolom i manipulacijom medijima“.

„Delovalo je kao da ne veruje u nacionalističku retoriku kojom se služio, ali ju je koristio da bi stekao i zadržao vlast. Nije verovao nikome osim svojoj porodici“, ističe se u tekstu.

Takođe, kako kaže, postoji još paralela.

„Sećamo se da su raspad Jugoslavije vodile etničke i verske podele, ali je tu bila i velika ekonomska komponenta. Tokom Hladnog rata Jugoslavija je bila relativno prosperitetna zemlja, ali je standard tokom osamdesetih opao usled mera štednje zbog velikih stranih dugova. Tenzije su porasle između industrijalizovanih severnih (katoličkih) zemalja sa većim prihodima poput Slovenije i Hrvatske i siromašnijih, poljoprivrednih, rudarskih republika (većinski pravoslavnih) Srbije i Crne Gore“, ističe se u tekstu.

Glastris ističe da je kao novinar 1995. godine pratio dešavanja u Jugoslaviji i da je proveo dosta vremena sa Srbima i u Bosni i u Srbiji.

Kako navodi, upoznao je dosta obrazovanih ljudi u Beogradu kojima se “Milošević gadio“, ali i mnogo pripadnika radničke klase i ruralne Srbije koji ga podsećaju na Trampove glasače.

„Verovali su da su patriotsko srce i duša Jugoslavije. Podsećali bi vas da su se Srbi borili sa saveznicima u Drugom svetskom ratu, dok su se Hrvati borili uz Hitlera. Govorili bi da je vlada minimalizovala ekonomsku i političku moć Srba, naveće grupacije u zemlji i da su posebne privilegije date manjinama poput Albanaca i Hrvata. Žalili bi se da te manjine zahvalnost pokazuju time što traže veću autonomiju i na kraju nezavisnost, da će to uništiti Srbe u tim oblastima gde će biti ’manjine u sopstvenoj zemlji’, kao i da je Milošević zbog toga bio u pravu kada je podržao oružani ustanak Srba“, piše Glastris.

„Ukoliko biste istakli da su Srbi ti koji su počeli sa borbama i da su – zbog kontrole teškog naoružanja – oni ti koji su izvršavali većinu ubijanja, rekli bi vam – zbog Miloševićevih medija – da je to samo zapadna propaganda. Ukoliko biste seli sa njima sa slikama CNN-a na kojima se vide tela muslimana koje vade iza masovnih grobnica, kao što sam ja radio u porodici na jugu Srbije, rekli bi vam da je CNN manipulisao tim slikama i da se pokolj nije dogodio, ili da ukoliko jeste, da Srbi nisu odgovorni“, dodaje on.

Ističe da i to što je ekonomska situacija bila sve lošija i lošija, čak dok su se Miloševićevi saradnici “od kojih su mnogi bili kriminalci“, bogatili, nije uticala na njihovu lojalnost režimu.

Glastris navodi da je Milošević bio oportunista, kao i da sumnja da je “želeo da ostavi pustoš u zemlji i umre u ćeliji u Hagu“.

„Tek je jedva sledio logiku etno-nacionalizma koji je oslobodio. Tako i Tramp. Njegovi planovi nisu jasni, možda ni njemu samom. Ali tokom naredne četiri godine, dogodiće se nešto – teroristički napad radikalih islamista, levičarski protesti na kojima će policajac da bude ubijen, radikalni desničari će zauzeti državni posed – koji će ga testirati. Da li će se saviti pod normalnim pritiskom kancelarije i postupiti sa uzdržanošću, ili na načine koji podstiče bazu njegovih sledbenika i koji će samo dovesti do još više nasilja. Nadam se i očekujem ono prvo. Njegova dela i akcije tokom kampanje jasno impliciraju da će se dogoditi ovo drugo.“

Kako kaže, “nN sreću, ne moramo da pasivno prihvatimo šta god da Tramp odluči“.

„Sjedinjenje Države 2017. nisu Jugoslavija 1995. godine. Imamo duže i dublje razumevanje demokratije i veći sistem provera i raspodele. Ali u naredne četiri godine taj sistem će biti testiran. Svi moramo učiniti naš deo kako ne bi propao“, zaključuje Glastris.

----

Izvor: Srbin.Infо