У ове дане Великих празника за нас Хришћане могла би по некоме бити интересантна вест из Епархије браничевске која сведочи о људима и времену у коме живимо. Дубоко повређен бахатим односом локалних моћника према њему лично. Или још горе према Цркви свештеник коме је додељена брига о Храму СПЦ и парохији ударајући у црквена звона, проклињао је садашњу власт и људе који је чине, јер поступају нељудски. У нашем од памтивека ваљда, кад „бију црквена звона“ ако није неки празник онда следи питање „ ко ли је то умро?“ Није добро кад свештеник СПЦ проклиње, или за њега самога или за онога кога проклиње. Тешко је поверовати да је ово прво у питању, јер свештеници такве ствари сигурно не раде из обести - пре ће бити да је нападнут од стране „бесних“.
Шта је заправо, тачно Бог зна као и повређени парох. Иначе, однос појединаца из власти према Цркви је „добар“. Не тако давно преосвећени Владика браничевски Игњатије освештао је иконе у једном Храму у својој епархији. Дођоше и из општине, али на ручак - чину освећења нису присуствовали. Да ли нису могли да стигну, или да постигну остало је неразјашњено. А прича се да поједини функционери посте све постове. Не верујем да се они тиме хвале, само ето прочуло се. Нису они сигурно „фарисеји“.
Важнија вест од ових свакако је она о томе како напредују радови на обнови Хиландара. А ње нема одавно ни на Националној ни на другим телевизијама са Националном фреквенцијом. Ускоро ће и Свети Сава, па видећемо. Ако загрми на Светог Саву можда нешто и објаве. Много важније су вести о томе како „напредује исламска држава“, за већину медија у Србији. Страх ме је да то спомињем, ипак са надом да ће ми бити опроштено - биће да има читаву деценију како ми је неколико дана у глави била вест из новина, не баш опширна, али довољна: “У једном од храмова СПЦ у Крагујевцу проплакала је икона Господа Исуса Христа“. Сузе су се сливале неколико дана колико се сећам. Да ли је Хиландар горео пре тога, или после више се не сећам. Нисам ни позван ни достојан да то тумачим. Можда то и није важно за некога, можда и нема никакве везе са животом - само се питам, сме ли неко да тврди да нема.
Чуло се ових дана да овако хладан Божић није био у Србији седамдесет година, а у Русији чак сто и двадесет. Само да не буде поплава у Србији више, оне хиљаду годишње су ваљда прошле.
Вратио нам се и Богољуб Карић. Са аеродрома отишао је право у посету патријарху Његовој Светости Иринеју. Пре тога је у изјави за медије на аеродрому добро изиритирао поједине наше министре. Откуд њему право да обећава да може да запосли милион грађана Србије? Обећао и пуне џепове пара српским домаћинима само од пластеника. Није лако сварити Богољубову салату - нисам сигуран дал` да ризикујем, или не. Богами велики изазов! Неће у Владу обећа Богољуб, само хоће да помогне. Да неће можда са Андрићевог венца да помаже Влади? Да нису неки забринути због тога можда? Има времена до Сретења, видећемо. Само да прође овај ледени талас са северозапада, Европе. Година је дуга....
Мр Новак Марковић