Има места Музеју
Зграда Старе поште у Петровцу је несумњиво један од најлепших културно историјских споменика у овом крају. Она је чини се, неми сведок да је Србија почетком прошлога века била једна од најнапреднијих и најцивилизованијих земаља у Европи и свако ко тврди да је немогуће да то опет буде, не говори истину. Нису препреке тако велике и јаке као што се претпоставља, макар изгледале „крупне“ као лажни војвода од Батајнице.
На једној од овогодишњих седница Скупштине општине у Петровцу покренуто је питање, лаички речено власништва над овим и законом потврђеног статуса, културно историјског споменика. Оно што је чини се у другом плану тренутно, је чињеница да је питање ове зграде коју све машући гомилом папира који наводно, потврђују да је зграда власништво СПСа“ брани“ врхушка ове странке , пар екселанс етичко односно, морално питање. Све остало може бити ћорсокак који одговара онима који су наводно ову зграду добили, на поклон ваљда, или за „ситне паре“ од општине Петровац на Млави. И све у складу са законом? Која бре, општина и чија општина има право да поклања било коме нешто што је срж културног идентитета овог народа. Ако је нова општинска власт у Петровцу решена да ово питање „истера до краја“ добро је почела свој мандат добијен од грађана.
Својевремено је у делу јавности озлоглашено, Општинско веће у Петровцу покушало да ово питање статуса зграде Старе поште реши у корист грађана, или бар започне да га решава. Како су међутим, у то време Коштуничини људи у Петровцу били спремни да и као паравојна формација уђу у “сукоб“ са овим привременим органом који је именовала Влада Зорана Ђинђића, веома брзо ствар је „ гурнута под тепих“. Новој општинској власти у Петровцу, верујем људи који су тада седели у Општинском већу, или бар велика већина њих жели пуно успеха у овом послу. Свакако ће бити тешко. Јер, народски речено „ Ђаво не оре и не копа“, он отима кад год може туђе, оно што је други односно, Први створио. Пуно среће и Александру Вучићу уз све замерке које му се могу ставити на рачун.
Питање“ ћорсокака“ у Петровцу може се поставити и на други начин. Колико већ деценија поједини људи који треба да заврше неки посао у Полицији, елем Министарству унутрашњих послова Србије добијају одговор у виду питања, „ не знате где је полицијско сокаче“. Где су то још грађнани , па и људи који раде у полицији тако третирани као у Петровцу на Млави. Има ли још неког града у Србији у којој је полиција смештена у „сокачету“ и у згради која није достојна ове једне од најважнијих државних служби. Иако нисам стручњак за таква питања, просто чини ми се да би неколико, хајде да не кажемо злонамерних људи, већ весељака под „малим гасом“ могли шале ради, са два преврнута контејнера да “затворе пут“ петровачкој полицији. А замислите, колико би грађани ове земље, да не спомињемо пречесто Петровац били пријатно изненађени када би на питање где је нека, било која полицијска служба, смештена добили одговор : “У оној лепој згради у главној улици на сто метара од центра. Чим прођете Суд, улазите у Полицију“. А може и обрнуто. Србија озбиљна држава!
Зар не звучи лепо? Нека не замере превише људи из петровачког Музеја. Има места и за Музеј.
Новак Марковић