Ima mesta Muzeju
Zgrada Stare pošte u Petrovcu je nesumnjivo jedan od najlepših kulturno istorijskih spomenika u ovom kraju. Ona je čini se, nemi svedok da je Srbija početkom prošloga veka bila jedna od najnaprednijih i najcivilizovanijih zemalja u Evropi i svako ko tvrdi da je nemoguće da to opet bude, ne govori istinu. Nisu prepreke tako velike i jake kao što se pretpostavlja, makar izgledale „krupne“ kao lažni vojvoda od Batajnice.
Na jednoj od ovogodišnjih sednica Skupštine opštine u Petrovcu pokrenuto je pitanje, laički rečeno vlasništva nad ovim i zakonom potvrđenog statusa, kulturno istorijskog spomenika. Ono što je čini se u drugom planu trenutno, je činjenica da je pitanje ove zgrade koju sve mašući gomilom papira koji navodno, potvrđuju da je zgrada vlasništvo SPSa“ brani“ vrhuška ove stranke , par ekselans etičko odnosno, moralno pitanje. Sve ostalo može biti ćorsokak koji odgovara onima koji su navodno ovu zgradu dobili, na poklon valjda, ili za „sitne pare“ od opštine Petrovac na Mlavi. I sve u skladu sa zakonom? Koja bre, opština i čija opština ima pravo da poklanja bilo kome nešto što je srž kulturnog identiteta ovog naroda. Ako je nova opštinska vlast u Petrovcu rešena da ovo pitanje „istera do kraja“ dobro je počela svoj mandat dobijen od građana.
Svojevremeno je u delu javnosti ozloglašeno, Opštinsko veće u Petrovcu pokušalo da ovo pitanje statusa zgrade Stare pošte reši u korist građana, ili bar započne da ga rešava. Kako su međutim, u to vreme Koštuničini ljudi u Petrovcu bili spremni da i kao paravojna formacija uđu u “sukob“ sa ovim privremenim organom koji je imenovala Vlada Zorana Đinđića, veoma brzo stvar je „ gurnuta pod tepih“. Novoj opštinskoj vlasti u Petrovcu, verujem ljudi koji su tada sedeli u Opštinskom veću, ili bar velika većina njih želi puno uspeha u ovom poslu. Svakako će biti teško. Jer, narodski rečeno „ Đavo ne ore i ne kopa“, on otima kad god može tuđe, ono što je drugi odnosno, Prvi stvorio. Puno sreće i Aleksandru Vučiću uz sve zamerke koje mu se mogu staviti na račun.
Pitanje“ ćorsokaka“ u Petrovcu može se postaviti i na drugi način. Koliko već decenija pojedini ljudi koji treba da završe neki posao u Policiji, elem Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije dobijaju odgovor u vidu pitanja, „ ne znate gde je policijsko sokače“. Gde su to još građnani , pa i ljudi koji rade u policiji tako tretirani kao u Petrovcu na Mlavi. Ima li još nekog grada u Srbiji u kojoj je policija smeštena u „sokačetu“ i u zgradi koja nije dostojna ove jedne od najvažnijih državnih službi. Iako nisam stručnjak za takva pitanja, prosto čini mi se da bi nekoliko, hajde da ne kažemo zlonamernih ljudi, već veseljaka pod „malim gasom“ mogli šale radi, sa dva prevrnuta kontejnera da “zatvore put“ petrovačkoj policiji. A zamislite, koliko bi građani ove zemlje, da ne spominjemo prečesto Petrovac bili prijatno iznenađeni kada bi na pitanje gde je neka, bilo koja policijska služba, smeštena dobili odgovor : “U onoj lepoj zgradi u glavnoj ulici na sto metara od centra. Čim prođete Sud, ulazite u Policiju“. A može i obrnuto. Srbija ozbiljna država!
Zar ne zvuči lepo? Neka ne zamere previše ljudi iz petrovačkog Muzeja. Ima mesta i za Muzej.
Novak Marković