Субота 13. мај 2017. у 19 сати у сали библиотеке Ђура Јакшић у Петровцу на Млави

 

Преводилац књиге Горан Игић мистериозно скончале др Теодоре Толеве (сумња се да је убијена због открића у књизи и одбрањене докторске дисертације), одржаће предавање на тему  "ВеЛИКА АЛБАНИЈА У БЈР МАКЕДОНИЈИ И ПОСЛЕДИЦЕ ПО СРБИЈУ" 

 

Теодора је одбранила своју докторску дисертацију на универзитету у Барселони, под називом: „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“.

Књига је представљена на Сајму књига 29. октобра 2016. на штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, пред бројним посетиоцима.

 

Теодора Толева је умрла од болести која је рапидно напредовала у критичним моментима, но сумња се да је можда убијена.

 

---

Одавно није запамћено оволико интересовање за књигу са строго научном тематиком као што је био случај са делом покојне бугарске историчарке Теодоре Толеве под називом Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896–1908). Издавач је кућа „Филип Вишњић“, а саиздавач Институт за европске студије. Како истиче др Александар Раковић у предговору српском издању, српски језик је четврти језик, након шпанског, бугарског и немачког издања, на коме се саопштавају открића Толеве у вези стварања албанске нације. Књига ће ускоро добити и своје грчко и руско издање. У том раду Толева долази до закључка да аустроугарска дипломатија игра одлучујућу улогу за развој осећања националне припадности Албанаца у Османској империји, која се претворила у тамницу народа на исти начин као и Аустроугарска империја. Политичка акција Беча је одлучујућа за процес националне изградње у светлу Ернеста Гелнера и његове модернистичке теорије, што касније доводи до стварања албанске државе.

 

Књига је представљена на Сајму књига 29. октобра 2016. на штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, пред бројним посетиоцима, а посебно велику част учинила је својим доласком мајка ауторке, госпођа Виолета Толев, као и пријатељи Теодоре Толеве из Каталоније попут Срђана Красића и Младен Радовановића. Било је гостију и из Шпаније, Бугарске, Јерменије. Уводну реч дао је Мирослав Тохољ, а говорили су и издавач Дејан Мастиловић, др Александар Стојановић и преводилац. На свој начин допринос издавању књиге дали су и Силви Гаврилов, др Миша Ђурковић, Ђорђе Опсеница, Ранко Гојковић.

Већина докумената из књиге се први пут појављују у јавности и показују механизме деловања у овој специјалној операцији дугог трајања.

 

Историја ВЕЛИКОАЛБАНСКЕ ИДЕЈЕ

 

1878.

Основана Призренска лига са идејом да косовски, битољски, скадарски јањински вилајет (у оквиру тадашњег Османског царства) обједини у један - албански вилајет. У то време на тој територији Албанци су чинили 40% становништва - данас су они већина (осим у Грчкој и Црној Гори).

 

1912.

Уз снажну подршку Аустроугарске велике силе признају стварање државе Албаније на Балкану и постављају (1913.) немачког кнеза Вилхелма од Вида на престо кнежевине Албаније. Границе кнежевине су приближне данашњим границама Албаније (добар део Албанаца остаје изван граница).

 

1940-1945.

Први пут се на делу ствара "Велика Албанија" у замишљеним границама под протекторатом фашистичке Италије. На окупираним територијама тадашње Краљевине Југославије спроводи се масовно исељавање неалбанског становништва, каои хеленског у Грчкој.

 

1945-1989.

Масовно исељавање Срба са Косова и Метохије под Титовом влашћу комуниста и његових наследника, са посебном забраном повратка исељених.

 

1999. 

Насилно узимање Косова и Метохије од Србије у НАТО бомбардовању од 78 дана.

 

2004.

Мартовски погром. Око 4.000 Срба изгнано из својих кућа широм Косова и Метохије. Током погрома погинуло је 28 људи, 35 православних манастира је уништено или оскрнављено, а око 930 српских домова је спаљено и уништено. 

 

2014.

"Испоручена" мапа "Велике Албаније" на стадиону у Београду. Порука послата и Србији и региону и великим силама, у брижљиво планираној политичкој провокацији.

 

 

Шта обухвата "Велика Албанија"

 

Од Србије:

Косово и Метохију, 

Прешевску долину, 

Лесковац, Врање, Прокупље

 

Од Црне Горе:

Улцињ, Плав, 

Рожаје и 

Подгорицу

 

Од БЈР Македоније:

Западну Македонију

укључујући и Скопље

 

Од Грчке:  

Епир и острво Крф