Најзначајнији податак који се повезује са Великим и Малим богињама односи се на  откриће Америке када је домородачко становништво дошло у контакт са Европљанима коју су били инфицирани вирусом Вариоле. За разлику од европљана домороци нису имали развијен имунитет што је довело до њиховог истребљења. Стицање природног имунитета резултат је пуног упалног одговора који је неопходан да би се створио стварни имунитет за разлику од вакцине која симулирајући упалу заправо онемогућава тијело да обезбједи потпун упални одговор на вирус дат инфекцијом због чега заправо и не долази до изграђивања имунитета.[24] Имунизација против великих богиња почела се примјењивати тек након што се број случајева овог обољења смањивао (вјероватно усљед побољшања општих хигијенских услова). Према неким подацима[25] Јапан је обавезну вакцинацију против Великих богиња увео 1872. године а 20 година послије од исте заразе је обољело 165 774 а умрло 29 979 људи упркос програму вакцинације. У Енглеској је програм вакцинације уведен 1867. и у наредне 4 године 97,5% становника је вакцинисано. Годину дана касније, 1872. године, Енглеска је имала најгору епидемију Великих богиња у својој повијести са 44 840 умрлих. Подаци показују да су Мале богиње најучесталије у условима гдје је проценат вакцинисаних био преко 98%. Према истом аутору у Канзасу је 1986. године забиљежено 1300 случајева великог кашља а 90% тих случајева десио се код вакцинисаних. Слично се десило и у Новој Шкодској у којој се Велики кашаљ појављивао упркос општој вакцинацији. Појава Великог кашља забиљежена је и у Холандији гдје је било више од 96% вакцинисаних. Након што је у Енглеској и Велсу 1894. године уведена имунизација против дифтерије број умрлих од дифтерије се повећао за 20% у наредне двије деценије. У Њемачкој је 1939. године уведена обавезна вакцинација. За само једну годину број обољелих је порастао на 150 000 док је истовремено у Норвешкој, гдје имунизација није била обавезна, забиљежено само 50 случајева дифтерије исте године. Истии аутор закључује да континуирано присуство ових заразних болести код вакцинисаних доказује да имунизација не ставра трајан имунитет који се иначе јавља након прележане болести. Исти аутор наводи да је повећање случајева Синдрома изненадне смрти одојчеда (СИДС) са 0,55 на 1000 живорођених беба 1953. године на 12,8 од 1000 живорођених беба 1992. године забиљежено у Минесоти. Најчешћа појава овог синдрома је у доби од 2 до 4 мјесеца, управо у вријеме када се врши вакцинација. Од укупног броја, 85% случајева се јавља у добу првих 6 мјесеци. Пораст овог синдрома дешава се у периоду кад је број вакцина датих дјеци порастао на 36 по дјетету. У Енглеској учесталост полио мијелитиса се смањила за 82% пре него што је уведена полио вакцина 1956. Студија Венса Ферела под називом: Вакцине. Нови геноцид? Основе биолошког ратовања у најкраћим цртама извјештава о негативним посљедицама вакцинације: „Светска здравствена организација спровела је истраживање и установила да док је код невакцинисане групе деце подложне малим богињама нормална стопа добијања болести износила 2,4%, у контролној групи која је вакинисана, стопа добијања болести порасла је на 33,5% … Ревакцинација против тетануса изазива привремен пад броја Т лимфоцита у крви испод нормале – уз највеће смањење две седмице након вакцинације. Ако сте читали чланке о сиди, препознаћете опасност – пошто смањен број Т лимфоцита доводи до потпуно развијене сиде … У просеку, 50% случајева дифтерије се јавља код оних који су вакцинисани ... На пример, током периода од годину дана, од 30. августа 1954. до 30. августа 1955, Масачусетс је имао 273 случаја Полија, пре него што је масовно вакцинисање почело, и 2.027 након тога. То је представљало пораст стопе полиомијелитиса од 642% ... Више од 500 људи који су примили вакцину против грипа 1976. године остало је парализовано уз Гилен-Баре синдром ... Истраживање спроведено током епидемије рубеле у Касперу, у Вајомингу, открило је да је 73% оболеле деце већ било вакцинисано против ње. При избијању ове болести у Мелбурну, у Аустралији, 80% од свих војних регрута који су добили болест примило је вакцину против рубеле четири месеца пре тога ... Број случајева великог кашља опадао је у годинама пре увођења вакцине против пертузиса. Од 1900. до 1935. стопа смртности од ове болести опала је 79% у САД. Због проблема са вакцином, стопа смртности је, од почетка вакцинације, поново порасла. Извештаји у медицинској литератури о озбиљним штетним последицама – шок и оштећење мозга – код одојчади прималаца вакцине против пертузиса простиру се од 1930-их па до данас ... На обавештењу у пакету ДТП вакцина пише да “симптоми повезани са неуролошким поремећајима” и “прекомерно вриштање” могу да уследе након вакцинације ДТП-ом ... ДТП може да проузрокује температуру преко 39,5 степени Целзијуса, конвулзије; измене свести; фокалне неуролошке знаке; епизоде вриштања... шок; колапс; тромбоцитопеничну пурпуру ... Др Едвард Брант сведочио је пред комитетом америчког сената 3. маја, 1985. и навео да сваке године код 35.000 деце долази до неуролошких реакција због ДТП вакцина ... Под насловом “Споредни ефекти и штетне реакције” изазвани ДТП вакцином, наћи ћете следеће: 1. Озбиљан пораст температуре – 39,5°Ц или више. 2. Колапс уз брз опоравак. 3. Колапс праћен продуженом исцрпљеношћу и стањем налик шока. 4. Епизоде вриштања. 5. Изоловане конвулзије са или без температуре. 6. Енцефалопатија [оштећење мозга] уз промене у нивоу свести, фокални неуролошки знаци, и конвулзије са или без трајних неуролошких и/или менталних недостатка. 7. Тромбоцитопенична пурпура [поремећаји крви и коже] ... Појава синдрома изненадне смрти одојчета [СИДС] је пријављена након примене ДТП-а ... УЦЛА медицински факултет је 1983, радећи са окружним здравственим одсеком Лос Анђелеса, објавио извештај истраживања 145 смртних случајева од СИДС-а. ДТП вакцинација рутински је вршена, и установљено је да је 27 деце умрло у року од 28 дана након имунизације; 17 од њих седмицу након примања вакцине; 6 у року од 24 часа након инекције ... Наведено истраживање у округу Лос Анђелеса спроведено је како би се одредило да ли постоји временска веза између СИДС-а и ДТП вакцинација. Веза је јасно показана. Додатних 46 одојчади било је пре смрти у посети лекару/клиници без примања ДТП вакцине. Четрдесет њих умрло је у року од 28 дана од посете, седморо трећег дана, а 22 у току прве седмице након посете. Извештај је закључио да је постојао дефинитиван однос између ДТП вакцинације и СИДС-а ...Контролни уређаји закачени за одојчад која су вакцинисана показују озбиљне измене образаца дисања након убризгавања ДТП вакцине (дифтерија/пертузис/тетанус). Прецизан уређај за надгледање дисања, зван “надзорник колевке”, коришћен је при специјалном проучавању СИДС-а. Дечји образац дисања мерен је пре и након ДТП вакцинације. Подаци јасно показују да је вакцина била та која је проузроковала изузетан пораст епизода при којима дисање скоро престаје или се заиста у потпуности зауставља! Шајбнерова,[26] аутор истраживања, је закључила да је вакцинација најчешћи и најлакше спречив појединачни узрок смрти одојчади ... Око 50% смртних случајева јавило се у року од 24 часа од ДТП вакцинације, 75% у року од 72 часа, 90% у року од 1 седмице; а остали су умрли у року од 20 месеци након закаснелих реакција ... Постоји смртоносна веза између ММР вакцине и аутизма ... Истраживачки тим, предвођен др Вијендра Сингом анализирао је узорке крви 125 аутистичне деце и 92 детета која нису имала аутизам. 92 од 125 аутистичне деце имало је антитела која су указивала на ранију абнормалну реакцију на састојак малих богиња из ММР вакцине. Деветоро од десеторо ове деце такође је било позитивно на антитела за које се сматра да су укључена у аутизам ... У протеклих 10 година, У Калифорнији је, по систему развојне службе, дошло до пораста броја деце са аутизмом од 247%, уз 1.685 нових случајева само прошле године ... Док је пораст броја случајева других дечијих хендикепа износио 50%, пораст броја случајева аутизма износио је 273%. Ова цифра не укључује податке за више од 13.000 деце која су на почетном програму, од 0 до 3 године стара. У Калифорнији је 1987. било 2.778 случајева аутизма; а 1998. било их је 10.360. То представља пораст од 272,93%.”[27]

Полио, ДТП и ММР вакцине

Од вакцина које се примјењују данас, најчешће нежељене посљедице изазивају 3 вакцине и то: Полио (против дјечије парализе), која изазива дјечију парализу, ДТП (против дифтерије, тетануса и великог кашља) која изазива изненадну смрт одојчета (СИДС) те ММР (против малих богиња, заушки и рубеоле) која изаива аутизам. Полио вакцина препознатљива је по томе што она представља најбрже одобрени лијек повијести ФДА. Разматрање за њено одобрење трајало је само два сата. Иако у тако кратком времену било каква истраживања нису могла бити извршена, вакцина је брзо уведена у примјену. Тако је изазван познати Катеров инцидент (Април 1955. године) у коме је вакцинисано више од 200 000 дјеце у пет држава на западу САД. Само неколико дана након вакцинације 40 000 дјеце заражено је дјечијом парализом од чега 200 са тешким посљедицама а 10 са смртним исходом. Убрзо након тога вакцина је повучена из оптицаја. Значајан случај у повијести полио вакцине представља признање Мориса Хилемана пионира на пољу истраживања вакцине који је развио преко 40 вакцина, укључујући 5 од 14 вакцина које се и данас рутински дају у процесу имунизације како дјеце тако и одраслих. Он се сматра оцем америчке вакцинологије. Према његовом свједочењу неке вакцине које је развио базиране су на ДНК секвенци мајмуна због чега је било немогуће елиминисати све вирусе које носе мајмуни. Он је признао да нова Сабин полио вакцина садржи канцерогени Симиан Вирус 40 (СВ40). Током испитивања ове вакцине на хрчцима установљено је да СВ40 изазива туморе. Тачан број Американаца изложених вакцини која садржи СВ40 је непознат али се процјењује да би их могло бити и до 100 милиона. Од 2001. године, Нил Милер, новинар који се бави истраживањем вакцина, сакупио је податке о 62 рецензиране студије које потврђују присуство СВ40 у различитим хуманим ткивима и различитим карциномима.[28] Полио вакцина тестирана је и 1957. и 1958. године на 250 000 дјеце у Конгу и Руанди.[29] У Индији је је након вакцинације полио вакцином од дјечије парализе обољело 47 500 дјеце.[30] Чињеница да полио вакцина изазива дјечију парализу покушава се прикрити измјеном дефиниције болести. До 1955. године полио, асептични менингитис и коксаки вирус регистровани су под једним, истим и заједничким именом болести – Полио. Након 1955. године дошло је до измјене дефиниције болести. У случајеве полија убрајају се само парализе које трају најмање 2 мјесеца а остали случајеви именовани су другачијим дијагнозама: асептични менингитис, коксаки вирус, Guillain Barre синдром, ентеро вирус, ехо вирус, акутна флакцидна парализа (АФП). Тако је статистички смањен број обољелих од Полиомијелитиса и то је као заслуга приписано ефикасности имунизације. Међутим, истовремено са статистичким смањењем случајева полија забиљежено је статистичко повећање случајева асептичног менингитиса[31] и флакцидне парализе (АФП).[32] Најзначајнији фактор изазивања дјечије парализе су пестициди.[33] У Румунији од 1988. до 1992. године од 31 случаја дјечије парализе изазване управо имунизацијом, 86% случајева испровоцирано је другом вакцином.[34] Такође је 1988. године у Оману забиљежена епидемија дјечије парализе гдје је 35% случајева код дјеце старости 5-11 мјесеци испровоцирано ДТП вакцином.[35]

Појам аутизам први је употријебио Швајцарски психијатар Еуген Блулер 1911. године да би означио неке симптоме шизофреније. Аутизам као облик дјечије шизофреније постао је познат у САД 1943. године када су забиљежени први случајеви и то три године након што је у употребу уведена вакцина против великог кашља (1940). За прве случајеве аутизма било је карактеристично то да су се јављали у породицама са добро образованим родитељима. Преко 90% родитеља имало је средњошколско образовање, ¾ очева и ½ мајки дипломирао је на колеџу. Као резултат чињенице да је статистички највећи број случајева аутистичне дјеце потицао из више класе, аутизам је повезан са генетским факторима у популацији више класе. Међутим, први случајеви аутизма у САД настали су непосредно након што је вакцина против великог кашља постала доступна. Када је првобитно уведена, вакцину против великог кашља могли су приуштити само богати и образовани родитељи. Сличне корелације између аутизма и програма вакцинације дјеце могу се пронаћи и у другим земљама. У Јапану, прво аутистично дјете је забиљежено 1945. године када су након окончања рата и окупације Јапана, САД успоставиле програм обавезне вакцинације. Након тога евидентиране су стотине нових случајева аутизма сваке године. Употреба вакцина против великог кашља у Европи започела је 1950. године а први случајеви аутизма почели су да се појављују у истој деценији. У Енглеској вакцина против великог кашља није промовисана све до 1950. Убрзо након тога, 1962. године, основано је Национално друштво за аутистичну дјецу у Великој Британији.[36] 2008. године Амерички центар за контролу и превенцију болести (Center for Disease Control and Prevention) објавио је извјештај у коме саопштава да 1 од свако 88 америчке дјеце пати од неког вида аутизма.[37] Истовремено је исти центар објавио саопштење да прије 2 године старости свако америчко дјете у просјеку прими 12 различитих вакцина.[38]

 Табела 2. Историја аутизма[39]

Прво истраживање о вакцинацији као узроку аутизма спроведено је у Великој Британији 1988. године а објављено је 1998.[40] Истраживање је обухватило 12 дјеце од којих је свих 12 имало гастроентеролошке проблеме те проблеме са изненадним губитком говора. Деветеро је добило дијагнозу аутизма. У осам случајева уочено је да су проблеми настали непосредно након вакцинације ММР вакцином. Једно од резултата истраживања представљало је запажање да аутизам постаје први пут уочљив са двије године старости истовремено када се и прима ММР вакцина. У истраживањима која су усљедила пронађени су фрагменти вируса малих богиња из ММР вакцине у цријевима аутистичне дјеце због чега се код њих истовремено са аутизмом појављивао риједак облик цријевног обољења. На тај начин је успостављена веза између ММР вакцине и гастроентеролошких проблема. Истовремено код не-аутистичне дјеце није забиљежен случај производње ових антитјела која представљају индикатор реакције на ММР вакцину.

 Према неким наводима абнормална имуна реакција изазвана ММР (и другим вакцинама) представља узрок аутизма (и других поремећаја из аутистичног спектра). Приликом реакције на вакцине које садрже једињења живе и алуминијума, антитјела која производи организам почињу да нападају све органе у којима се садржај вакцине нађе. Како мождано ткиво има афинитет према алуминијуму и живи из вакцина, а ова два елемента су неуротоксини који се акумулирају у мозгу, антитјела почињу да нападају управо мождано ткиво (овојнице мозга) и тако долази до менингитиса.[41] Када жива (или једињења на бази живе која имају различите називе - тимеросал, тиомерсал и сл.) продре дубоко у мозак и антитјела нападну сам мозак наступа енцефалитис. Отуда свака вакцина која садржи ова једињења (а садржи их готово свака) може изазвати менингитис и енцефалитис, тако да благи облик упале мозга и можданих овојница има свако дјете које прими било коју вакцину.[42]

О 66 контраиндикација које изазива ММР вакцина подаци се могу пронаћи у готово сваком упуству за употребу.[43] Што се структуре ове вакцине тиче потребно је нагласити да оне осим живих атенуираних вируса садрже помоћне хемикалије као што су жива, алуминијум, формалдехид, формалин, конзерванси, антифриз па чак и олово (откривено у појединим дозама ММР вакцина у Африци). Да ММР вакцине садрже секвенце животињског ДНК (произведене на ћелијама пилећих ембрија) те ДНК абортираних фетуса (произведене на WI-38 људским диплоидним фибробластима плућа) такође се може пронаћи у појединим упуствима за употребу. Такође и друге вакцине садрже крајње спорне састојке: ДТП вакцина се производи коришћењем формалдехида, тимерозала, алуминијум хидроксида, алуминијум фосфат, полисорбата 80, желатина; ХИБ вакцина се производи коришћењем амонијум сулфата, формалина, сахарозе, тимерозала на полу-синтетичком медијуму; ДТП вакцина се производи коришћењем алуминијум фосфата, формалдехида, амонијум сулфата, испраних овчијих црвених крвних зрнаца, глицерола, натријум хлорида, тимерозала на свињском панкреасном хидролизату казеина као медијуму; вакцина против хепатитиса Б се производи коришћењем алуминијум хидроксида, тимерозала на квасцу као медијуму; Полио вакцина се производи коришћењем формалдехида, феноксиетанола (антифриз), неомицина, стрептомицина, полимиксина Б. на ћелијама мајмунских бубрега као медијуму; вакцина против овчијих богиња се производи коришћењем сахарозе, фосфата, глутамата, обрађеног желатина на људским диплоидним ћелијама (ткиво абортираног фетуса). Код нас и у региону популарна петовалентна вакцина Пентаксин (против дифтерије, тетануса, великог кашља, инфлуенце типа Б и дјечије парализе) такође садржи тиомерсал и изазива енцефалопатију.[44] Такође врло популарна вакцина против сезонског грипа није тестирана на генетске мутације и стерилитет.[45]

Завршне контроверзе

Контроверзан податак о повезаности вакцинације и аутизма представља однос учесталости аутизма код америчке дјеце на једној и дјеце Амиша на другој страни. Стопа аутизма код америчке дјеце 2014. године износила је 1/45 а стопа аутизма код Амиша, који традиционално одбијају било какву врсту имунизације, износи 1/15.000. Такође занимљиву контроверзу која захтјева тумачење представља феномен обавезне вакцинације која је типична само за истичноевропске земље. Наиме имунизација није обавезна у Њемачкој, Великој Британији, Швајцарској, Холандији, Шпанији, Норвешкој, Данској,  Луксембургу, Ирској, Шведској, Грчкој, Португалу, Аустрији Финској, Кипру, Естонији, Летонији, Литванији, Итаији. Обавезна је у БиХ, Македонији, Црној Гори, Хрватској, Словенији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Румунији, Пољској, Србији и Бугарској. Занимљиво је примјетити да се ради о бившим социјалистичким државама. Да ли се ради само о законској резидуи претходног уређења?  

Референце

1. Blaylock, R., Aluminum Induced Immunoexcitotoxicity in Neurodevelopmental and Neurodegenerative Disorders, Current Inorganic Chemistry, 2012, Vol. 2, No. 1, pp. 1-8. http://www.geoengineeringwatch.org/documents/Aluminum-Blaylock.pdf

2.      Blaylock, R., The truth behaind the vaccine, 2004.  http://www.putchildrenfirst.org/media/home6.pdf

3.      Business Wire, January 21st 2016. www.marketwatch.com

4.      Dubos, R., Mirage of Health, Harper, 1959, pp. 157.

5.      James, W., Immunization: The Reality Behind the Myth, Bergin & Gervey, Massachusetts, 1988.

6.    Miller, N., The polio vaccine: a critical assessment of its arcane history, efficacy, and long-term healthrelated consequences, Medical Veritas. Vol. 1, 2004, pp. 239-251.

7.      Neil, Z. M., Vaccine Reactions: The Hidden Epidemic, New Atlantean Press, 2001.

8.      Null, G., Vaccines. A second opinion, Seven Stories Press, 2007, pp. 301-307.

9.    Null, G., Gale, R., Voodoo Science: The Myth of Vaccine Efficacy, Progressive Radio Network, 5 December 2015. pp. 10.

10.  Scheibner V., Vaccination. 100 Years of Orthodox Research Shows that Vaccines Represent a Medical Assault On The Immune System, Blackheath, NSW, 1993.

11.  Sinclair, I., Vaccination. The hidden facts, 1992, ISBN 0-646-08812-2, pp. 86.

12.  The Lancet, Vol. 351, February 28, 1998.

13.  United Nations Conference on Environment & Development, Rio de Janerio, Brazil, 3 to 14 June 1992, Agenda 21- Chapter 6, Protecting and promoting human health conditions.

14.  Ферел, В., Вакцине. Нови геноцид? Основе биолошког ратовања, Енвелопе, 2008, стр. 14 -51.

15. Howenstine, J., Why you should avoid taking vaccines. http://www.newswithviews.com/Howenstine/james.htm#_ftn1

16.  Conrad, P., A mirage of genes, Sociology of Health & Illness, Vol. 21, No.2, 1999, ISSN 0141–9889, pp. 228–241.

17.  http://www.thelancet.com/pdfs/journals/lancet/PIIS0140-6736(97)11096-0.pdf

18.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Mentalna_retardacija_SAD_2003.PDF

19.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Autizam_SAD_2007.PDF

20.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Autizam_SAD_2008.PDF

21.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Autizam_SAD_2009.PDF

22.  http://www.uscfc.uscourts.gov/sites/default/files/opinions/CAMPBELL-SMITH.MOJABI-PROFFER.12.13.2012.pdf

23.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Djecja_paraliza_Hrvatska_2009.PDF

24.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Stopostotni_invaliditet_1_Italija_2012.PDF

25.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Stopostotni_invaliditet_2_Italija_2012.PDF

26.  http://www.cijepljenje.info/wp-content/uploads/2014/12/Psihomotoricki_zastoj_Italija_2012.PDF

27.  https://www.youtube.com/watch?v=FGIi0nljW_A

28.  https://www.youtube.com/watch?v=mIDQI-RAut8

29.  http://www.ivonazivkovic.net/AUTIZAM/AUTIZAM.html

30.  http://www.davidwolfe.com/vaccines-and-vaccine-safety/

31.  http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2555313/pdf/bullwho00332-0012.pdf

32.  http://www.whale.to/v/polioaccuteflacid.pdf

33.  http://vaxtruth.org/2012/03/the-polio-vaccine-part-2-2/

34.  http://www.whale.to/vaccine/polio1.html

35.  http://www.westonaprice.org/health-topics/pesticides-and-polio-a-critique-of-scientific-literature/

36.  http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJM199502233320804

37.  http://www.jstor.org/stable/30112046?seq=1#page_scan_tab_contents

38.  http://i2.cdn.turner.com/cnn/2012/images/03/29/ss6103.ebook.pdf

39.  http://www.cdc.gov/vaccines/schedules/index.html

40.  http://www.friendshipcircle.org/blog/2015/12/03/the-latest-autism-number-is-1-in-45-what-does-it-mean/

41.  http://www.merck.com/product/usa/pi_circulars/m/mmr_ii/mmr_ii_pi.pdf

42.  http://www.almp.hr/upl/lijekovi/PIL/UP-I-530-09-05-01-872.pdf

43.  https://fastapo.wordpress.com/tag/fluzone/