Подаци Републичког завода за статистику показују суморну слику животног стандарда у Србији
Сваки четврти становник Србије налази се у ризику од сиромаштва, показују резултати Анкете о приходима и условима живота коју је прошле године спровео Републички завод за статистику.
Како објашњавају у Заводу ово не значи да су сви они нужно сиромашни већ да је висок ризик да они то буду. Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености показује још горе стање и у 2016. години износи 38,7 одсто.
Ризику од сиромаштва највише су изложене особе од 18 до 24 године 32,7 одсто, као и малолетници (30,2 одсто). Висок ризик од сиромаштва младих поклапа се са податком из Анкете о радној снази за 2016. годину по којој је свега 20 одсто особа старих између 15 и 24 године запослено.
Најмањи ризик од сиромаштва имају старији од 65 година, дакле пензионери, са 19,1 одсто.
Када се гледа структура домаћинстава скоро свака друга породица са двоје одраслих и троје или више издржаване деце је у ризику од сиромаштва. Друга група по ризику су самци млађи од 65 година, будући да их је 40 одсто у ризику од сиромаштва.
Као што се може и претпоставити најмањи ризик од сиромаштва је код стално запослених у предузећима - свега девет одсто, али је ризик од сиромаштва код самозапослених, односно предузетника чак 32,4 одсто. Наравно у највећој опасности су незапослени јер њих 48 одсто је у ризику од сиромаштва.
400.000 људи на минималцу
Председник Асоцијације независних синдиката Србије Ранка Савић каже да овакви резултати не само да нису изненађење, већ су у стварности и далеко гори.
"Према нашим подацима око 40 одсто грађана Србије је угрожено сиромаштвом. Довољно је само видети да више од 400.000 људи прима минималац, а да још толико плату прима нередовно или чак уопште не прима, а воде се као запослени. Због тога они не могу да примају социјалну помоћ. Данас се суочавамо са лажном сликом са телевизије како нам је добро, како расте запосленост. Ја рецимо не знам ниједног човека који је у последњих годину дана запослен", каже Савићева.
Она истиче и да је проблем и са радним местима која отварају страни инвеститори, јер држава рекламира јефтину радну снагу, па послодавци дају плате по 200 евра.
"Данас у Србији не може да се живи са 200 евра. Чини се као да се та плата само прелије држави за комуналије и порезе", оцењује Савић.
Колико су домаћинства у Србији заправо сиромашна показује статистика прихода и потрошње. Наиме у 2016. години домаћинства су имала просечне месечне приходе од 59.624 динара или 484 евра и то рачунајући и приходе у новцу и у натури. С обзиром на то да просечно домаћинство у Србији броји око три члана, значи да месечно сваки члан располаже у просеку са 160 евра.
Сваки месец зафали по 1.000 динара
Према подацима РЗС ти приходи су били већи него у 2015. години за 3,1 одсто номинално, али с обзиром на инфлацију мерену потрошачким ценама од 1,6 одсто у прошлој години, приходи домаћинстава су реално увећани за свега 1,5 одсто.
И даље се истиче велика разлика у приходима домаћинстава из градова у односу на руралне делове. Тако је просечан месечни приход домаћинстава у градовима био 62.336 динара, док је у селима свега 55.210 динара (или мање од 450 евра).
У складу са ниским приходима је и структура потрошње која је иначе у просеку износила 60.720 динара по домаћинству, што значи да су домаћинства морала да се задужују за око 1.000 динара у просеку месечно како би саставила крај с крајем.
Највећи део прихода домаћинстава одлази на храну и безалкохолна пића, чак 34,9 одсто. Ако у основне људске потребе рачунамо и становање и трошкове за воду, струју, гас... који чине 16,7 одсто потрошње домаћинстава, значи да више од половине расхода одлази на преживљавање. Када се томе додају трошкови транспорта који су девет одсто, за комуникације (телефон и интернет) 5,3 одсто и за обућу и одећу 5,2 одсто логично је што на крају остане свега 5,2 одсто за културу и рекреацију.
Економиста Млађен Ковачевић истиче да се у јавности ствара клима како је све боље, али се тај бољитак не види.
"Када причају о паду незапослености чини ми се да је то све последица преласка људи из сиве у легалну зону због високих казни, а не због новог запошљавања. Када се ради о животном стандарду имамо вест да су цене пољопривредно-прехрамбених производа веће за 10 одсто него прошле године. Што је најгоре повећава се износ који грађани дугују банкама", упозорава Ковачевић додајући да и тај раст БДП-а који смо имали не значи пуно када имамо још већи раст јавног дуга, па нам се у ствари смањује расположиви доходак.
---
Извор: