У сваку уметничку фотографију Станка Костића уткани су знање, истраживање и велика љубав према фотографији и природи. Недавно је отворена његова ауторска изложба у Галерији науке и технике САНУ, под називом „Лепота пећина ‒ милиони година тиховања и стварања”.Када сте открили таленат за фотографију?
- Био сам дечак који је похађао фото-секцију са вршњацима који су хтели нешто мало више од живота поред фудбала.
Моји први фотографски записи били су записи из мог окружења ‒ породица, родитељи, комшије. Тих седамдесетих година фотографија је била ретка и јако се ценила. Почео сам да се бавим документарном фотографијом и бавећи се фотографијом схватио сам да је она један врло озбиљан медиј.
Завршили сте студије информатике?
- Да, информатичар сам, али се фотографијом бавим већ тридесетак година. Када се појавила дигитална фотографија на прелазу између фотографије у боји и аналогних апарата, као информатичару, мени је то било веома занимљиво, јер сам имао могућност да ту реалну слику пребацим у компјутер. Тада сам почео да користим фотодигиталну лабораторију која се појавила у компјутеру и мрачну комору је заменио дигитални свет компјутера, па сам у свом послу пратио технолошки развој у области фотографије.
Станко, какав осећај на човека оставља боравак у пећини?
- Тај осећај је неописив. Боравећи у пећини ви живите неки други живот. Када уђете у пећину и нађете се у царству таме, то царство таме осветљено је само једним рефлектором а под тим снопом светлости можете само наслутити шта све постоји у пећини. Ви сте у једној тишини и немате додира са спољним светом. У том свету таме, тишине и мрака човек другачије размишља. Ако је природа створила ову лепоту пре настанка људске врсте, коме је она ово наменила?
Први људи који су давно живели, угледајући се на пећински накит, вероватно су и направили прве слике у камену.
Пећине су богате пећинским украсима, сталактитима и сталагмитима, какав утисак су они оставили на Вас?
- Природа од алата има само воду, да изваја сталактит или да из те воде порасте сталагмит. Следећи алат који је доступан природи је промаја, која својим струјањем обликује ту неправилност воде која пада.
Тај простор осветљене таме представио сам на својим фотографијама, ту скулптуралност коју је природа извајала у пећинама. То је простор између светлости и таме или између светлости и сенке. Та игра светла и сенке направљена фотографским алатом у ствари појачава мој доживљај и визуелизацију простора који желим да представим публици.
Пре много година смо покушавали да уђемо у пећину Погана пећ у Крепољину, али нисмо могли јер је једини улаз кроз реку која је удубила ту пећину у красу источне Србије. Када је у августу 2006. г. корито реке пресушило, упузали смо у пећину, кроз пукотину, па се клизавим стенама попели на 12 метара висине и кроз процеп у стени ушли у прву дворану те пећине.
Да ли мислите да људи знају како настају пећине?
- Нажалост, заокупљени смо својим бригама и имамо све мање везе са природом. Живимо у урбаном хаосу глобализације и губимо везу са природом од које смо се одродили, а човеку је природа намењена јер је она наше природно станиште.
Порука природе човеку?
- Важно је да живимо у складу са природом и човек не треба да се игра са њом!
---
У петак, 31. марта, у Галерији науке и технике САНУ, биће отворена изложба „Лепота пећина ‒ милиони година тиховања и стварања". Аутор изложбе је Станко Костић, уметнички фотограф
Изложба „Лепота пећина ‒ милиони година тиховања и стварања" биће отворена у петак, 31. марта 2017. године, у 19 сати, у Галерији науке и технике САНУ (Ђуре Јакшића бр. 2).
Аутор изложбе је Станко Костић, уметнички фотограф. Поставка у Галерији науке и технике САНУ траје до 20. априла 2017. године.
Снимци из ауторовог опуса који ће бити представљени на изложби „Лепота пећина ‒ милиони година тиховања и стварања" забележени су у бројним пећинама источне Србије: у Церемошњи, пећини Равништарка, Лазаревој пећини, Боговинској пећини, Ресавској пећини (прве пећине адаптиране за туристичке потребе), Рајковој и Дубочкој пећини (које је први истражио Јован Цвијић), Поганој Пећи (која припада групи речних, и то понорских пећина), као и пећинама у прерасти Самар.
На изложби ће бити приказане и фотографије прерасти или природних камених мостова, међу којима су: прераст Самар, Шупља стена, Вратњанске прерасти и Тунелска пећина на реци Замни.
Поред аутора изложбе Станка Костића, на изложби ће говорити академик Зоран Петровић, управник Галерије науке и технике САНУ, као и др Драган Миловановић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду, који ће и отворити изложбу.
Приредила