Да ли је генерал Ратко Младић у затвору Хашког трибунала на самрти или, ствари не стоје тако лоше по њега - питање је на које ће време дати одговор, можда и најскорије. Оно што је за Српски народ као и за све оне борце Војске републике Српске који нису били само Срби, највероватније и важније од личне судбине генерала је одговор на питање које ће испливати, кад – тад. 

 

Питање хипотетички и за све оне који иоле познају генерала Младића је, ко је издао генерала?

 

Садашњи и будући историчари можда и ускоро неће имати нарочито, тежак посао да утврде чињенице и дају одговоре са дебелом аргументацијом, на неколико рекло би се кључних питања, или бар, на нека од њих.

 

Да пођемо са једним  које је можда лакше, мада за Српски народ у Републици Српској не и мање болно. 

 

Зашто се пред такозваном Хрватском војском као кула од карата распала одбрана Републике Српске Крајине, а онда и тада већ, прослављени Други крајишки корпус ВРС?

 

Хрватска војска је готово без отпора стигла надомак Бања Луке. На неки невероватан начин, за тако снажну  војну формацију као што је био Други крајишки корпус ВРС, која је само неколико месеци пре тога прегазила и хрватске и муслиманске формације и практично, ушла у Бихаћ снашао је практично пораз. Чијом кривицом? Обичних бораца и проверено стручних официра и подофицира, или некога из штаба Другог крајишког корпуса. 

 

Ко је из Штаба овог корпуса, дакле практично издао и генерала Младића који је грчевитом одбраном и надљудским напорима бораца и старешина Првог крајишког корпуса успео да заустави напредовање Хрвата и Муслимана? 

 

Приче о томе како су они сами  стали пред Бања Луком су за малу децу, јер је наводно Милошевић запретио уласком Србије у рат, Да се манемо мало бар, и толико извиканог страног фактора.  Да генерал Младић са својом Војском, а пре свега Првим крајишким корпусом, није задржао  Хрвате, Војска Србије би вероватно Хрватској војсци изашла на мегдан можда негде код Бијељине, а можда и на Дрини. Да не идемо све до Земуна.

 

Кога је заправо слушао део војног врха ВРС и у случају Сребреница, вероватно је тренутно болније питање? Одсуство генерала Младића у данима када су вршена нељудска стрељања ратних заробљеника око Сребренице је индикативно. Не због тога што је он сам одлучио да, управо тих дана борави у Србији, већ због чињенице да је по свему што је доступно јавности, он заправо позван да баш тих дана, буде у Србији наводно због неких преговора. 

 

Ко је тих дана заправо, командовао , бар делом јединица ВРС а пре свега онима око Сребренице? 

 

Ко је себи узео за право, и по чијем наређењу да и то је чини ми се једном споменуто,  наводно  некакву гестикулацију генерала Младића узме и протумачи како њему, или некоме одговара, и од када се то и у којој војсци наређења издају гестикулацијама? 

 

Да ли то било коме озбиљноме  личи на ратни портрет генерала Ратка Младића. 

Чињеница да он није, бар то писцу ових редова није познато ништа значајније предузео против оних који су стрељали око Сребренице, а били су припадници ВРС значи можда, само једно. 

Читав Командни ланац ВРС макар у јединицама у том делу ратишта није био у генераловим рукама, односно под његовом командом. 

 

Ко је у тим данима у ствари, командовао деловима ВРС и где се заправо налазила та команда ?? 

 

Да ли је генерал Младић заправо био пред дилемом, или  ће велики број својих најближих сабораца, па и оних са највишим чиновима  послати на Војни суд и тако можда угрозити част читаве ВРС, или ће практично, одбијањем такве могућности прећутно преузети туђу одговорност на себе. Генерал Младић се можда  свесно жртвовао, односно пристао да буде жртвован. То наравно, не интересује, и неће интересовати Хашки суд.  

Хипотетички није немогуће, само је изван реалности,  да је официр који је толико држао до традиција Српске војске у којој је част и витештво увек, било на првом месту, издао наређење да се стрељају ратни заробљеници.  Питање – Ко је издао генерала можда, и није право. Можда је боље питати:  „Ко је жртвовао прослављеног Српског генерала и зашто?“

 

Овај одговор ће највероватније бити најтежи. До тада, судбина генерала Ратка Младића биће једна велика драма. A можда и срамота за цивилизовани свет, уколико заиста није лечен у складу са могућностима савремене медицине. Али, о моралу савремене цивилизације шта уопште рећи, или написати? 

 

Излишно је ваљда и питање, какве везе има људска правда са Божјом.

 

Све до почетка рата у Босни и добрим делом његовог тока генерал Младић је био, можда се може рећи ортодоксни комунистички генерал. Током рата он под утицајем развоја догађаја и вероватно дубљим схватањем контекста времена и прилика, опрашта и мири се,  и са Србима који су више волели да носе кокарде. Заправо генералова централна идеја, када је Српски народ у питању, бар је он тако више пута наглашавао – је да Србин више никада не сме ударити на Србина.

 

Могућност избијања новог Корејског рата је драматично забрињавајућа. У оном Првом Корејаском рату,  јавности Србије мало, или уопште није познато да су значајну улогу одиграли и Срби. Неће се наравно, свидети многима чињеница да је у ствари реч о четницима Војводе Момчила Ђујића, који је своју од усташа и комуниста никада поражену Динарску четничку дивизију у готово неокрњеном саставу извукао у Италију пробивши и обруч Италијанске војске.

 

Као припадници Америчке војске, односно тада снага УН-а српски четници су се борили на страни цивилизованог света. Или, можда је боље рећи као и увек када је у питању Српска војска. Војвода Ђујић је мирно окончао овоземаљски живот под заштитом САД-а. 

 

Алузије на судбину генерала  Младића не би требало правити. Можда ће се једног дана, Савезници и сами сетити. Против чега и кога  се заправо, борио и генерал Младић. Уз све могуће грешке.

 

Мр Новак Марковић