Da li je general Ratko Mladić u zatvoru Haškog tribunala na samrti ili, stvari ne stoje tako loše po njega - pitanje je na koje će vreme dati odgovor, možda i najskorije. Ono što je za Srpski narod kao i za sve one borce Vojske republike Srpske koji nisu bili samo Srbi, najverovatnije i važnije od lične sudbine generala je odgovor na pitanje koje će isplivati, kad – tad.

 

Pitanje hipotetički i za sve one koji iole poznaju generala Mladića je, ko je izdao generala?

 

Sadašnji i budući istoričari možda i uskoro neće imati naročito, težak posao da utvrde činjenice i daju odgovore sa debelom argumentacijom, na nekoliko reklo bi se ključnih pitanja, ili bar, na neka od njih.

 

Da pođemo sa jednim  koje je možda lakše, mada za Srpski narod u Republici Srpskoj ne i manje bolno.

 

Zašto se pred takozvanom Hrvatskom vojskom kao kula od karata raspala odbrana Republike Srpske Krajine, a onda i tada već, proslavljeni Drugi krajiški korpus VRS?

 

Hrvatska vojska je gotovo bez otpora stigla nadomak Banja Luke. Na neki neverovatan način, za tako snažnu  vojnu formaciju kao što je bio Drugi krajiški korpus VRS, koja je samo nekoliko meseci pre toga pregazila i hrvatske i muslimanske formacije i praktično, ušla u Bihać snašao je praktično poraz. Čijom krivicom? Običnih boraca i provereno stručnih oficira i podoficira, ili nekoga iz štaba Drugog krajiškog korpusa.

Ko je iz Štaba ovog korpusa, dakle praktično izdao i generala Mladića koji je grčevitom odbranom i nadljudskim naporima boraca i starešina Prvog krajiškog korpusa uspeo da zaustavi napredovanje Hrvata i Muslimana?

 

Priče o tome kako su oni sami  stali pred Banja Lukom su za malu decu, jer je navodno Milošević zapretio ulaskom Srbije u rat, Da se manemo malo bar, i toliko izvikanog stranog faktora.  Da general Mladić sa svojom Vojskom, a pre svega Prvim krajiškim korpusom, nije zadržao  Hrvate, Vojska Srbije bi verovatno Hrvatskoj vojsci izašla na megdan možda negde kod Bijeljine, a možda i na Drini. Da ne idemo sve do Zemuna.

 

Koga je zapravo slušao deo vojnog vrha VRS i u slučaju Srebrenica, verovatno je trenutno bolnije pitanje? Odsustvo generala Mladića u danima kada su vršena neljudska streljanja ratnih zarobljenika oko Srebrenice je indikativno. Ne zbog toga što je on sam odlučio da, upravo tih dana boravi u Srbiji, već zbog činjenice da je po svemu što je dostupno javnosti, on zapravo pozvan da baš tih dana, bude u Srbiji navodno zbog nekih pregovora.

 

Ko je tih dana zapravo, komandovao , bar delom jedinica VRS a pre svega onima oko Srebrenice?

 

Ko je sebi uzeo za pravo, i po čijem naređenju da i to je čini mi se jednom spomenuto,  navodno  nekakvu gestikulaciju generala Mladića uzme i protumači kako njemu, ili nekome odgovara, i od kada se to i u kojoj vojsci naređenja izdaju gestikulacijama?

 

Da li to bilo kome ozbiljnome  liči na ratni portret generala Ratka Mladića.

Činjenica da on nije, bar to piscu ovih redova nije poznato ništa značajnije preduzeo protiv onih koji su streljali oko Srebrenice, a bili su pripadnici VRS znači možda, samo jedno.

Čitav Komandni lanac VRS makar u jedinicama u tom delu ratišta nije bio u generalovim rukama, odnosno pod njegovom komandom.

 

Ko je u tim danima u stvari, komandovao delovima VRS i gde se zapravo nalazila ta komanda ??

 

Da li je general Mladić zapravo bio pred dilemom, ili  će veliki broj svojih najbližih saboraca, pa i onih sa najvišim činovima  poslati na Vojni sud i tako možda ugroziti čast čitave VRS, ili će praktično, odbijanjem takve mogućnosti prećutno preuzeti tuđu odgovornost na sebe. General Mladić se možda  svesno žrtvovao, odnosno pristao da bude žrtvovan. To naravno, ne interesuje, i neće interesovati Haški sud.

Hipotetički nije nemoguće, samo je izvan realnosti,  da je oficir koji je toliko držao do tradicija Srpske vojske u kojoj je čast i viteštvo uvek, bilo na prvom mestu, izdao naređenje da se streljaju ratni zarobljenici.  Pitanje – Ko je izdao generala možda, i nije pravo. Možda je bolje pitati:  „Ko je žrtvovao proslavljenog Srpskog generala i zašto?“

 

Ovaj odgovor će najverovatnije biti najteži. Do tada, sudbina generala Ratka Mladića biće jedna velika drama. A možda i sramota za civilizovani svet, ukoliko zaista nije lečen u skladu sa mogućnostima savremene medicine. Ali, o moralu savremene civilizacije šta uopšte reći, ili napisati?

 

Izlišno je valjda i pitanje, kakve veze ima ljudska pravda sa Božjom.

 

Sve do početka rata u Bosni i dobrim delom njegovog toka general Mladić je bio, možda se može reći ortodoksni komunistički general. Tokom rata on pod uticajem razvoja događaja i verovatno dubljim shvatanjem konteksta vremena i prilika, oprašta i miri se,  i sa Srbima koji su više voleli da nose kokarde. Zapravo generalova centralna ideja, kada je Srpski narod u pitanju, bar je on tako više puta naglašavao – je da Srbin više nikada ne sme udariti na Srbina.

 

Mogućnost izbijanja novog Korejskog rata je dramatično zabrinjavajuća. U onom Prvom Korejaskom ratu,  javnosti Srbije malo, ili uopšte nije poznato da su značajnu ulogu odigrali i Srbi. Neće se naravno, svideti mnogima činjenica da je u stvari reč o četnicima Vojvode Momčila Đujića, koji je svoju od ustaša i komunista nikada poraženu Dinarsku četničku diviziju u gotovo neokrnjenom sastavu izvukao u Italiju probivši i obruč Italijanske vojske.

 

Kao pripadnici Američke vojske, odnosno tada snaga UN-a srpski četnici su se borili na strani civilizovanog sveta. Ili, možda je bolje reći kao i uvek kada je u pitanju Srpska vojska. Vojvoda Đujić je mirno okončao ovozemaljski život pod zaštitom SAD-a.

 

Aluzije na sudbinu generala  Mladića ne bi trebalo praviti. Možda će se jednog dana, Saveznici i sami setiti. Protiv čega i koga  se zapravo, borio i general Mladić. Uz sve moguće greške.

 

Mr Novak Marković