Ако је веровати медијским извештајима председнику САДа Доналду Трампу приликом посете савезничкој Јужној Кореји, домаћини су на свечаној вечери сервирали јело старо око 350 година, дакле старије од земље коју господин Трамп води. Да ли се он том приликом нешто изненадио или, чак увредио као новинар не бих се усудио да га питам. 

Јер, једино је Северна Кореја више нападана од господина Трампа од новинара и медија. 

Претпостављам да домаћини из Сеула  нису имали ни најмању жељу да вређају председника Главног савезника, просто можда су хтели да га подсете само колико је стара цивилизација која се налази у западном суседству САДа. 

Није верујем, спорно ни у САД да су Кореја, Кина, Јапан, па и Русија на западу од западне обале њихове државе. 

То што су нама у Србији ове земље Далеки исток је наша позиција, да не кажем наш проблем. 

Дакле, тешко да је амерички председник у свом западном суседству и приликом ове посете видео било шта посебно ново. 

Колико је стара Корејска цивилизација, не знам, али је опште позната чињеница да Кина као држава постоји већ око четири хиљаде година, могло би се рећи и одувек. 

Јапан приближно исто, пар стотина година горе-доле. 

Само династија Акихито влада око две хиљаде година. A из те лозе је и садашњи цар Земље излазећег сунца. 

О Русији из чијег су Сибира, кажу неки историјски извори заправо, дошли Индијанци и населили пре пар хиљада година садашњу територију САДа не бих, јер може се стећи утисак да сам пристрасан. 

Тек, Индијанци су остали без земље, а земља са врло мало Индијанаца, староседелаца. Дошли су људи са неког далеког истока, а ваљда опет, није спорно да је Енглеско краљевство далеки исток за Индијанце, и  много Индијанаца који нису прихватили вредности, сад не знам шта да напишем, да ли источне или западне цивилизације послали што, у “вечна ловишта“, што у резервате. 

Нису то била нека места као она које су Хитлер превасходно за Јевреје, и усташе превасходно за Србе формирали,  мора се признати имали су Индијанци и извесне слободе да владају својим резерватима. 

Али, у оквиру „ослобођене територије“ која се звала САД. Добро нисмо заборавили, крвави грађански рат у САДу кад  је „Север“ поред осталог ослободио црнце ропства, ни Абрахама Линколна, ни Повељу о људским правима и слободама, ни једну од пресудних улога САДа у победи над највећим злом које је човечанство видело, Нацистичку Немачку и друго што не треба заборавити. Само, свако ко тврди, и на то треба подсетити и САД-е, да се може успоставити Рај на Земљи, тај просто лаже. 

Можда заиста постоји Амерички сан који су многи одсањали, или нису,  једноставно до бола неки би рекли, само дозволите да други сањају мало бар, другачије.

Северну Кореју  треба избегавати, посебно постављати незгодна питања Буцку из Пјонгјанга јер, прича се да је постао јако нервозан. 

A може да добаци неки кажу четири до пет, неки седам до осам хиљада километара. Хоће ли да се „баци“ на исток, или на запад, или коју другу страну света не бих проверавао, нити био посебно сигуран . Тек, опасност да смо му скоро сви у домету у овом нашем Глобалном селу које се зове Свет, изгледа није тако мала. 

Не бих се са њим качио јер, видим да и неупоредиво јачи од неме ћуте.

Ако на западу САДа и нема нешто посебно ново, а сви су изгледи да и нема, за ове са “запада“ нисам сигуран. Наиме, и Кина и Русија и остале древне цивилизације не губе ваљда из вида чињеницу да је Бој, односно „дечко“ са Истока, иако јако млада држава нарастао до неслућених висина. 

То су подаци који се за неколико секунди могу добити на Гуглу, а свакако је кредибилније оно што је изјавио Мирослав Лазански у једној од култних емисија, још окултнијег Миломира Марића. 

Нескривено чини се проруски оријентисан, господин Лазански је рекао да САД као војна сила имају тек, око 14 хиљада војних авиона, двадесет носача авиона, 50 или 60 хиљада оклопних транспортера и тенкова ваљда. 

Ово је деловало веома умирујуће за све који навијају за исту страну као и господин Лазански, дакле за Русију. Војни буџет САДа већи је за око десет пута од Војног буџета Русије, и око пет пута више од онога што НР Кина издваја за Војску. 

Да ли је руски амбасадор звао господина Лазанског и замолио да  више не брани и подржава Русију, није ми познато? 

Ових дана једна наша истакнута новинарка, пошто је дама нећу јој помињати име, поводом неких актуелних дешавања у међународним односима наше земље, изјавила је на телевизији са Националном фреквенцијом да свакако треба имати у виду да су САД –Хипер сила. 

Не знам шта ово тачно значи, само се надам да није превише страшно.

Шта ће се све дешавати у односима Великих на Великој позорници, само Бог може да зна. 

Оно што је нама нешто можда ближе, мада има међу нама Србима и оних који тврде да знају и оно Прво, су дешавања у нашој земљи. 

Ивица Дачић изјавио наводно за неке новине, да се повлачи са чела СПСа. Знам пуно њих који су одушевљено потрчали да кажу, „Готов је“. Опет су се преиграли, јер господин Дачић се можда и повлачи са чела СПСа, али из политике....? Тешко. Има нешто ново у његовом наступу, политичком стајлингу чини се. 

На прослави деветог рођендана СНСа, поздрављајући окупљене рекао је поред осталог, поред оног – даме и господо, драги пријатељи и нешто што до сада колико ја знам није. Рече господин Дачић, а два пута сам слушао на две различите телевизије и -  „Браћо и сестре“. Шта друго одговорити човеку него - Бог ти помогао господине министре. 

Да скратимо, питање гласи - можда и од милион долара - хоће ли Ивица Дачић пре,да се појави на неком Гала пријему код принца престолонаследника Александра Карађорђевића, или ће у микрофон да запева ону „ народну песму“ – „Од Тополе.... па до Равне Горе“. Ако бих се кладио у неке ситне паре, уложио бих ипак, у оно прво. 

Не морају Карађорђевићи да траже, и свакако неће од никога, да ставља на главу капу, а на капу кокарду, али да “обећају“ да ће „ размотрити могућност, да ће се заложити колико је у њиховој моћи “да“ неко буде први председник евентуалне Краљевске владе, то могу претпостављам, мада свакако, врло дискретно. 

Наравно реч је о Србији као Уставној и Парламентарној монархији коју ће народ можда, изгласати на неком референдуму. Ствари су ипак, понекад и у политици доста једноставне. 

И шта има коме да смета ако Ивица Дачић буде предводио Владу Краљевине Србије? Свако има право, да се „кандидује“. Поготово ако је на време. Па, и за сваки случај, што да не? A тек ако је у „интересу“ народа, због „садашњих геополитичких околности“ .....

Ако Александар Вучић најављује да ће се за неколико година сам повући из политике, а ја му верујем да ће тако и бити јер, садашња опозиција ако се буде „уједињавала“ овим темпом  ће вероватно, моћи негде 2034.  да га смени. Председниче Вучићу, изгледа заиста да ћеш морати да „одеш“ сам. 

Што би наш народ рекао: „Сам си се, и родио“ A да господин Дачић оде из политике, и то сам! Е у то могу поверовати највероватније, само јако наивни, да не кажем и  шарлатани. И нема ту ништа ни ново, а поготово лоше. 

Једноставно неко ће Ивици Дачићу поручити- „Дачићу царе-Без Краља не Ваља“. Као да он то већ није чуо? Шта ће урадити, видећемо.  

A то што је колико сам обавештен господин који предводи Покрет за Краљевину Србију, члан посланичке групе Српске напредне странке, верујем  нема никакве везе. Пa шта и ако има?

 

Новак Марковић