Ako je verovati medijskim izveštajima predsedniku SADa Donaldu Trampu prilikom posete savezničkoj Južnoj Koreji, domaćini su na svečanoj večeri servirali jelo staro oko 350 godina, dakle starije od zemlje koju gospodin Tramp vodi. Da li se on tom prilikom nešto iznenadio ili, čak uvredio kao novinar ne bih se usudio da ga pitam.

Jer, jedino je Severna Koreja više napadana od gospodina Trampa od novinara i medija.

Pretpostavljam da domaćini iz Seula  nisu imali ni najmanju želju da vređaju predsednika Glavnog saveznika, prosto možda su hteli da ga podsete samo koliko je stara civilizacija koja se nalazi u zapadnom susedstvu SADa.

Nije verujem, sporno ni u SAD da su Koreja, Kina, Japan, pa i Rusija na zapadu od zapadne obale njihove države.

To što su nama u Srbiji ove zemlje Daleki istok je naša pozicija, da ne kažem naš problem.

Dakle, teško da je američki predsednik u svom zapadnom susedstvu i prilikom ove posete video bilo šta posebno novo.

Koliko je stara Korejska civilizacija, ne znam, ali je opšte poznata činjenica da Kina kao država postoji već oko četiri hiljade godina, moglo bi se reći i oduvek.

Japan približno isto, par stotina godina gore-dole.

Samo dinastija Akihito vlada oko dve hiljade godina. A iz te loze je i sadašnji car Zemlje izlazećeg sunca.

O Rusiji iz čijeg su Sibira, kažu neki istorijski izvori zapravo, došli Indijanci i naselili pre par hiljada godina sadašnju teritoriju SADa ne bih, jer može se steći utisak da sam pristrasan.

Tek, Indijanci su ostali bez zemlje, a zemlja sa vrlo malo Indijanaca, starosedelaca. Došli su ljudi sa nekog dalekog istoka, a valjda opet, nije sporno da je Englesko kraljevstvo daleki istok za Indijance, i  mnogo Indijanaca koji nisu prihvatili vrednosti, sad ne znam šta da napišem, da li istočne ili zapadne civilizacije poslali što, u “večna lovišta“, što u rezervate.

Nisu to bila neka mesta kao ona koje su Hitler prevashodno za Jevreje, i ustaše prevashodno za Srbe formirali,  mora se priznati imali su Indijanci i izvesne slobode da vladaju svojim rezervatima.

Ali, u okviru „oslobođene teritorije“ koja se zvala SAD. Dobro nismo zaboravili, krvavi građanski rat u SADu kad  je „Sever“ pored ostalog oslobodio crnce ropstva, ni Abrahama Linkolna, ni Povelju o ljudskim pravima i slobodama, ni jednu od presudnih uloga SADa u pobedi nad najvećim zlom koje je čovečanstvo videlo, Nacističku Nemačku i drugo što ne treba zaboraviti. Samo, svako ko tvrdi, i na to treba podsetiti i SAD-e, da se može uspostaviti Raj na Zemlji, taj prosto laže.

Možda zaista postoji Američki san koji su mnogi odsanjali, ili nisu,  jednostavno do bola neki bi rekli, samo dozvolite da drugi sanjaju malo bar, drugačije.

Severnu Koreju  treba izbegavati, posebno postavljati nezgodna pitanja Bucku iz Pjongjanga jer, priča se da je postao jako nervozan.

A može da dobaci neki kažu četiri do pet, neki sedam do osam hiljada kilometara. Hoće li da se „baci“ na istok, ili na zapad, ili koju drugu stranu sveta ne bih proveravao, niti bio posebno siguran . Tek, opasnost da smo mu skoro svi u dometu u ovom našem Globalnom selu koje se zove Svet, izgleda nije tako mala.

Ne bih se sa njim kačio jer, vidim da i neuporedivo jači od neme ćute.

Ako na zapadu SADa i nema nešto posebno novo, a svi su izgledi da i nema, za ove sa “zapada“ nisam siguran. Naime, i Kina i Rusija i ostale drevne civilizacije ne gube valjda iz vida činjenicu da je Boj, odnosno „dečko“ sa Istoka, iako jako mlada država narastao do neslućenih visina.

To su podaci koji se za nekoliko sekundi mogu dobiti na Guglu, a svakako je kredibilnije ono što je izjavio Miroslav Lazanski u jednoj od kultnih emisija, još okultnijeg Milomira Marića.

Neskriveno čini se proruski orijentisan, gospodin Lazanski je rekao da SAD kao vojna sila imaju tek, oko 14 hiljada vojnih aviona, dvadeset nosača aviona, 50 ili 60 hiljada oklopnih transportera i tenkova valjda.

Ovo je delovalo veoma umirujuće za sve koji navijaju za istu stranu kao i gospodin Lazanski, dakle za Rusiju. Vojni budžet SADa veći je za oko deset puta od Vojnog budžeta Rusije, i oko pet puta više od onoga što NR Kina izdvaja za Vojsku.

Da li je ruski ambasador zvao gospodina Lazanskog i zamolio da  više ne brani i podržava Rusiju, nije mi poznato?

Ovih dana jedna naša istaknuta novinarka, pošto je dama neću joj pominjati ime, povodom nekih aktuelnih dešavanja u međunarodnim odnosima naše zemlje, izjavila je na televiziji sa Nacionalnom frekvencijom da svakako treba imati u vidu da su SAD –Hiper sila.

Ne znam šta ovo tačno znači, samo se nadam da nije previše strašno.

Šta će se sve dešavati u odnosima Velikih na Velikoj pozornici, samo Bog može da zna.

Ono što je nama nešto možda bliže, mada ima među nama Srbima i onih koji tvrde da znaju i ono Prvo, su dešavanja u našoj zemlji.

Ivica Dačić izjavio navodno za neke novine, da se povlači sa čela SPSa. Znam puno njih koji su oduševljeno potrčali da kažu, „Gotov je“. Opet su se preigrali, jer gospodin Dačić se možda i povlači sa čela SPSa, ali iz politike....? Teško. Ima nešto novo u njegovom nastupu, političkom stajlingu čini se.

Na proslavi devetog rođendana SNSa, pozdravljajući okupljene rekao je pored ostalog, pored onog – dame i gospodo, dragi prijatelji i nešto što do sada koliko ja znam nije. Reče gospodin Dačić, a dva puta sam slušao na dve različite televizije i -  „Braćo i sestre“. Šta drugo odgovoriti čoveku nego - Bog ti pomogao gospodine ministre.

Da skratimo, pitanje glasi - možda i od milion dolara - hoće li Ivica Dačić pre,da se pojavi na nekom Gala prijemu kod princa prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, ili će u mikrofon da zapeva onu „ narodnu pesmu“ – „Od Topole.... pa do Ravne Gore“. Ako bih se kladio u neke sitne pare, uložio bih ipak, u ono prvo.

Ne moraju Karađorđevići da traže, i svakako neće od nikoga, da stavlja na glavu kapu, a na kapu kokardu, ali da “obećaju“ da će „ razmotriti mogućnost, da će se založiti koliko je u njihovoj moći “da“ neko bude prvi predsednik eventualne Kraljevske vlade, to mogu pretpostavljam, mada svakako, vrlo diskretno.

Naravno reč je o Srbiji kao Ustavnoj i Parlamentarnoj monarhiji koju će narod možda, izglasati na nekom referendumu. Stvari su ipak, ponekad i u politici dosta jednostavne.

I šta ima kome da smeta ako Ivica Dačić bude predvodio Vladu Kraljevine Srbije? Svako ima pravo, da se „kandiduje“. Pogotovo ako je na vreme. Pa, i za svaki slučaj, što da ne? A tek ako je u „interesu“ naroda, zbog „sadašnjih geopolitičkih okolnosti“ .....

Ako Aleksandar Vučić najavljuje da će se za nekoliko godina sam povući iz politike, a ja mu verujem da će tako i biti jer, sadašnja opozicija ako se bude „ujedinjavala“ ovim tempom  će verovatno, moći negde 2034.  da ga smeni. Predsedniče Vučiću, izgleda zaista da ćeš morati da „odeš“ sam.

Što bi naš narod rekao: „Sam si se, i rodio“ A da gospodin Dačić ode iz politike, i to sam! E u to mogu poverovati najverovatnije, samo jako naivni, da ne kažem i  šarlatani. I nema tu ništa ni novo, a pogotovo loše.

Jednostavno neko će Ivici Dačiću poručiti- „Dačiću care-Bez Kralja ne Valja“. Kao da on to već nije čuo? Šta će uraditi, videćemo.

A to što je koliko sam obavešten gospodin koji predvodi Pokret za Kraljevinu Srbiju, član poslaničke grupe Srpske napredne stranke, verujem  nema nikakve veze. Pa šta i ako ima?

 

Novak Marković