TVRDE DA JE ZEMALJSKOG POREKLA I DA JE NA MESEC STIGAO - SA NAŠE PLANETE

    Kentaro Terada (Kentaro Terada) sa univerziteta u Osaki i njegove kolege našli su prve moguće tragove života na Mesecu, proučavajući podatke koje prikupila japanska sonda „Kaguja“ tokom vremena provedenog na orbiti jedinog Zemljinog prirodnog satelita, dok je bila u neobičnoj tački - na direktnoj liniji koja je spajala Sunce, Zemlju, samu sondu i Mesec koji se nalazio iza nje
    U sastavu Mesečevog tla ima neobično mnogo „teškog“ kiseonika. Ispostavilo se da je njegov izvor Zemlja čija atmosfera „bombarduje“ Mesec velikom količinom kiseonika - uvek kada naša planeta Mesecu zakloni Sunce

        JAPANSKI astronomi su na površini Meseca otkrili - ogromne količine kiseonika!

        O svom otkriću objavili su u časopisu Nature Astronomy, a još tvrde:

        „Površina Meseca prekrivena je gigantskom količinom kiseonika čiji molekuli su nastali na Zemlji zahvaljujući biljkama i mikrobima. Potom su ih iz Zemljine atmosfere „iščupao“ solarni vetrovi“.

        Kentaro Terada (Kentaro Terada) sa univerziteta u Osaki i njegove kolege našli su prve moguće tragove života na Mesecu, proučavajući podatke koje prikupila japanska sonda „Kaguja“ tokom vremena provedenog na orbiti jedinog Zemljinog prirodnog satelita.

        Terada ukazuje da se „Kaguja“ u aprilu 2008-me našao u neobičnoj tački - na direktnoj liniji koja je spajala Sunce, Zemlju, samu sondu i Mesec koji se nalazio iza nje.

        Zahvaljujući tada prikupljenim podacima, japanski planetolozi su prvi put uspeli da „ulove“ vezu između solarnog vetra (struja vrele plazme) i Zemljine atmosfere i da shvate - kako je ta „veza“ uticala na Mesec u prošlosti i kako utiče sada.

        Sonda je obavila merenja pomoću jonskih senzora instaliranih na „Kaguji“, a pokazalo se da solarni vetar, uprkos tome što je Zemlja zaštićena od njega moćnim magnetnim „štitom“, ipak odnosi velike količine jona i molekula kiseonika iz atmosfere naše planete.

        Japanski naučnici tvrde da udeo teških i lakih izotopa, kao i stepen oksidacije jona, na nesumnjiv način svedoče da se radi o kiseoniku zemaljskog porekla. Štaviše: biogenog porekla, odnosno - da je nastao zahvaljujući mikrobima, algama i biljkama.

        Terada naglašava da je na ovaj način razjašnjena jedna od najstarijih tajni Meseca.

        Prva istraživanja sastava Mesečevog tla su pokazivala da u njemu ima neobično mnogo „teškog“ kiseonika kojeg mora da bude izuzetno malo u plazmi solarnog vetra. A ispostavilo se da je njegov izvor Zemlja čija atmosfera „bombarduje“ Mesec velikom količinom kiseonika - uvek kada naša planeta Mesecu zakloni Sunce.

        Terada i njegove kolege su izračunali da je za 4,4 milijarde godina, koliko postoji Sunčev sistem, na Mesec „palo“ oko 106 miliona tona kiseonika sa Zemlje.

        Istovremeno naglašavaju da je količina verovatno znatno veća jer su u prošlosti Zemlja i njen satelit bili mnogo bliži nego što su danas, a u tom vreme ni magnetni štit naše planete nije bio moćan kao danas.

        Naučnici poslednjih godina pišu i govore o panspermiji, a ta hipoteza podrazumeva da je život na Zemlju mogao stići sa neke druge planete Sunčevog sistema ili iz daljeg kosmosa.

        Međutim, sada postoje i teorije da je život „odnet“ sa Zemlje mogao stići do Meseca, Marsa i drugih planeta.

---

Izvor: Fakti