Da li su poslednja volja i testament Aleksandra Velikog najzad otkriveni posle više od 2.000 godina? Londonski stručnjak tvrdi da ih je našao u drevnom tekstu koji nam je vekovima bio pred očima, ali je sve do sada smatran ranim delom fikcije.
Da li su poslednja volja i testament Aleksandra Velikog najzad otkriveni posle više od 2.000 godina? Londonski stručnjak tvrdi da ih je našao u drevnom tekstu koji nam je vekovima bio pred očima, ali je sve do sada smatran ranim delom fikcije.
Dugo odbacivani testament otkriva Aleksandrove planove za budućnost grčko-persijske imperije, kojom je vladao, gde je želeo da bude sahranjen i ko treba da nasledi njegovo bogatstvo i moć.
Dokazi o njegovoj poslednjoj volji nađeni su u drevnom rukopisu poznatom kao “Aleksandrida”, ili “Roman o Aleksandru”, koja opisuje Aleksandrova legendarna osvajanja. Najverovatnije sakupljene tokom 100 godina nakon Aleksandrove smrti, priče sadrže neprocenjive istorijske fragmente o Aleksandrovim osvajačkim pohodima u Persijskom carstvu.
Istoričari su dugo verovali da je poslednje poglavlje Aleksandride politički pamflet koji sadrži Aleksandrovu poslednju volju, ali su sve do sada smatrali da je izmišljen.
Sveobuhvatna studija stručnjaka Dejvida Granta, međutim, navodi na zaključak da je testament zasnovan na originalnom tekstu, ali da je izmenjen iz političkih razloga.
U knjizi “Potraga za izgubljenim testamentom Aleksandra Velikog” Grant iznosi uverenje da su najmoćniji Aleskandrovi generali sakrili originalni testament, zato što je za naslednike odredio svog nerođenog sina Aleksandra IV, koji je bio polu-Azijac, i starijeg sina Herakla.
Oni nisu hteli da se pomire s tim da vlast pripadne polutanima, već su se međusobno borili za vlast tokom građanskog rata poznatog kao “Ratovi za nasledstvo”.
Posle Aleksandrove smrti, uveren je Grant, originalni testament je u tajnosti izmenjen i po nalogu jednog generala deljen u obliku letaka, kao “dokaz” da je on legitimni naslednik.
Ukoliko je Grant u pravu, to bi značilo poništenje 2.000 godina akademskih studija o ovoj temi.
“Propaganda i politički prizvuk pamfleta baca ozbiljnu sumnju na autentičnost testamenta, koji je u nekom trenutku ušao u knjigu priča koje poznajemo kao “Roman o Aleksandru Velikom”, kaže on, dodajući da je testament posle toga bio osuđen da postane bajka.
“Međutim, moja istraživanja me navode na zapanjujući zaključak da je, mada je izmenjen, zasnovan na originalnom testamentu Aleksandra Velikog.”
Sakrivanje testamenta, kao i tvrdnje da Aleksandar na samrti nije davao nikakva uputstva, ili da je ohrabrio generale da se bore za vlast nad imperijom tako što je na pitanje kome će ostaviti carstvo izgovorio čuvene reči: “Najjačem!” dali su legitimitet njihovim postupcima, nasilju i savezima u godinama posle njegove smrti.”
Izvor: blic.rs
---
Izvor: Srbin.Infо