Proces globalizacije kao odlike savremenog sveta od osamdesetih godina dvadesetog veka do danas nastavlja se sa već započetom modernizacijom, spajanjem različitih prostora u jednu celinu. Ona je povezana logikom kapitalizma, konzumerizma, medijalizovane kulture i digitalizovane komunikacije. Različiti društveni prostori imaju svoje specifičnosti koje se povezuju u mrežu značenja koju stvara savremeno doba.

 

„Globalno društvo još uvek nije stvarnost, već projekat 'globalnog Zapada'.... Zapad je, u stvari, proces globalizacije, post modernizacije i širenja evro američke / evroatlantske kulture na celoj planeti“  (Aleksandr Dugin - Četvrta politička teorija i problem đavola).

Na modernu globalizaciju utiču mnogi faktori koji dovode do njenog preoblikovanja u Novi svetski poredak koji podrazumeva objedinjavanje i prožimanje kultura i naroda pod jednom vlašću. Društva koja se opiru tim tokovima i oslanjaju sama na sebe postaju izolovana i ne samo da nemaju osnova za napredak, već su osuđena na odumiranje.

 

Suverenitet nacionalne države je neprijatelj globalizacije. Njome se on srozava dobrovoljno, prenošenjem suvereniteta na nadnacionalnu zajednicu, ekonomskom zavisnošću, diplomatskim pritiscima, unifikacijom prava ili uticajem na promenu zakona. Nikada čovečanstvo nije bilo pod većom kontrolom nego danas. Sve je unapred isplanirano i izrežirano. Nameću se standardi kako bi se potpuno ugušila svaka različitost. Takvim nametnutim standardima stvaraju se  novi odnosi. Glavni ciljevi idejnih tvoraca i nosilaca globalizacije, vidljivih ili nevidljivih, poznatih ili skrivenih, jesu ukidanje svakog oblika tradicionalne vlasti, privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih religija.

 

Nekadašnji direktor svetske organizacije Ujedinjenih nacija, Brok Čisholm tvrdi: „ Da bi se uspostavile svetske vlade, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodici i tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme“.

 

Pojedini aspekti globalizacije imaju neposredni značaj za razmatranje  političkog statusa ili funkcija muzike savremenog doba.

 

Još su stari mislioci (Platon i Konfučije) tvrdili da blaga, melodična i skladna muzika utiče na stvaranje plemenitih i uzvišenih karaktera, nasuprot bučnoj, varvarski ritmičnoj i kakofoničnoj, koja formira grubijanske i prostačke duše. Drugim rečima, muzika je pokazatelj jednog dobro uređenog doba kada je smirena i vesela, ili nemirnog doba kada je bučnija.

 

Širom sveta mladi ljudi masovno gledaju iste filmove, spotove, slušaju istu muziku čime se stvara strast za posedovanjem sve više globalnih dobara, i na taj način se povećava njihova potrošnja.

 

Pojava rokenrola bio je jedan od načina razbijanja omladine putem muzike, čiji su izvođači bili članovi ili sledbenici satanizma, a koji su širili satanistički uticaj na sve one koji su slušali njihovu muziku, što je dovelo do pada društvenih i moralnih normi, povećanja zavisnosti od narkotičkih supstanci, a sve to je uzrokovalo negativne pojave u duhovnim nivoima.

 

Muzička industrija je postala sredstvo manipulacije mladima do njihove dekadencije i uništavanja osnovnih moralnih i tradicionalnih vrednosti. Na taj način takvi reprezenti globalnih muzičkih trendova postaju za njihove obožavaoce ono što su bogovi i boginje bili za stare Grke i Rimljane. Oni su predmet njihove mašte. Pojam sreće se izjednačuje sa bogatstvom i slavom, a seks, droga i rokenrol je sve ono što je potrebno i dovoljno. Cilj tvoraca Novog svetskog poretka je da kroz savremenu pop muziku razvrate omladinu na neupadljiv način i spreče je da misli na ono što nije samo zadovoljstvo čula. Počinje da se propagira izopačenost, o homoseksualizmu se otvoreno govori. Na taj način se sprovodi i plan zaustavljanja rasta populacije. U klubovima se, uz zaglušujuću muziku propraćenu svetlosnim efektima, uz sigurnu ruku di-džeja umrtvljuju um i čula. „Izopačite omladinu – pobedili ste naciju“ – parola je ideologa i tvoraca Novog svetskog poretka.

 

Američki liberalizam je postao politička religija i ima sva obeležja fašizma, u perfidnijoj formi, mnogo mekši od klasičnog, ali njegova suština je ista – totalitarizam, tako da se može reći da se radi o neoliberalnom fašizmu.

 

Umetnici, pisci, muzičari, slikari su svoja dela stavili u funkciju vlade. Muzičari su izabrani i dobro plaćeni za ulogu koja im je dodeljena, da budu uzor onima koji će ih slepo pratiti. Oni se smatraju lutkama iluminata, koji ih kontrolišu. U njihovim pesmama i spotovima su vidljivi elementi okultnog simbolizma i obožavanja satane.

 

Muzički festivali, javni nastupi različitih nacija gube svoj identitet, specifičnost oličen u jeziku, melodiji, ritmu, scenskom nastupu. Prate se globalni trendovi koji podrazumevaju amerikanizaciju. Na taj način se brišu kulturne razlike, uništava nacionalni identitet zemalja i naroda, ruše se tradicionalne vrednosti, odn. diktiraju se ekonomski i politički standardi globalista.

 

Nema različitosti, a kada nema različitosti nema ni sukoba. Kada nema sukoba vlada jednoumlje, nema izbora..

 

Neophodno je da različitost postoji kako bi se stvarao nov kvalitet i, faktički, potvrdilo postojanje naroda i činjenice da nismo svi isti i da imamo pravo na sopstvene stavove, ukuse, izbore.

 

„Vlast je svaka prolazna, samo je sloboda večna“.

 

---

Izvor: