O jednom istoriografskom bestseleru – Razgovor sa prevodiocem knjige Teodore Toleve Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije (1896–1908)
Nedavno je i kod nas objavljena knjiga bugarske istoričarke Teodore Toleve, koja se bavi pitanjem nastanka albanske nacije. Ona je pravo otkrovenje; o ovoj temi smo ponešto znali, ali nismo mogli ni da slutimo sve aspekte problema, čija je imperijalna dimenzija, preko delovanja SAD, i dalje snažno prisutna na Balkanu. Toleva, nažalost, nije više među nama, pa smo razgovor vodili sa Goranom Igićem, prevodiocem ovog dragocenog dela na srpski.
Gospodine Igiću, zašto je ova knjiga važna?
Odavno nije zapamćeno ovoliko interesovanje za knjigu sa strogo naučnom tematikom kao što je bio slučaj sa delom pokojne bugarske istoričarke Teodore Toleve pod nazivom Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije (1896–1908). Izdavač je kuća „Filip Višnjić“, a saizdavač Institut za evropske studije.
Kako ističe dr Aleksandar Raković u predgovoru srpskom izdanju, srpski jezik je četvrti jezik, nakon španskog, bugarskog i nemačkog izdanja, na kome se saopštavaju otkrića Toleve u vezi stvaranja albanske nacije. Knjiga će uskoro dobiti i svoje grčko i rusko izdanje. U tom radu Toleva dolazi do zaključka da austrougarska diplomatija igra odlučujuću ulogu za razvoj osećanja nacionalne pripadnosti Albanaca u Osmanskoj imperiji, koja se pretvorila u tamnicu naroda na isti način kao i Austrougarska imperija. Politička akcija Beča je odlučujuća za proces nacionalne izgradnje u svetlu Ernesta Gelnera i njegove modernističke teorije, što kasnije dovodi do stvaranja albanske države.
Knjiga je predstavljena na Sajmu knjiga 29. oktobra 2016. na štandu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pred brojnim posetiocima, a posebno veliku čast učinila je svojim dolaskom majka autorke, gospođa Violeta Tolev, kao i prijatelji Teodore Toleve iz Katalonije poput Srđana Krasića i Mladen Radovanovića. Bilo je gostiju i iz Španije, Bugarske, Jermenije. Uvodnu reč dao je Miroslav Toholj, a govorili su i izdavač Dejan Mastilović, dr Aleksandar Stojanović i prevodilac. Na svoj način doprinos izdavanju knjige dali su i Silvi Gavrilov, dr Miša Đurković, Đorđe Opsenica, Ranko Gojković.
Većina dokumenata iz knjige se prvi put pojavljuju u javnosti i pokazuju mehanizme delovanja u ovoj specijalnoj operaciji dugog trajanja.
TEODORA TOLEVA, NAUČNIK IZ BUDUĆNOSTI
Ova knjiga je pravi primer kako se, objektivno, bez predrasuda, sazdaje puna slika o nekom istorijskom fenomenu. Da je sreće, ona bi bila obrazac za sve buduće istraživače, ne samo fenomena nastanka albanske nacije, nego i ostalih, istorijski bitnih, pojava. Ko je Teodora Toleva i kako je došla na ideju da se naučno bavi formiranjem albanske nacije?
Teodora Toleva (1968-2011) je bila vrhunski poliglota, govorila je više od sedam jezika, studirala je istoriju i teologiju na Sofijskom univerzitetu, školovala se u Parizu i Barseloni, a krajem 2008. u Barseloni u Aula Magna na Fakultetu geografije i istorije odbranjena je njena doktorska disertacija, koja je bila osnova ove knjige. Pre toga, Toleva se nije bavila albanskim pitanjem, već je glavno polje njenog interesovanja bio genocid nad Jermenima, kao i pitanje Makedonije (napisala je jednu knjigu o Đuli Andrašiju). Preokret se desio kada je slučajno, tragajući za nekim temama koje se tiču Makedonije, u Beču, u Carskom i Kraljevskom arhivu, našla određene dokumente, koji datiraju iz 1896. godine, koji govore o Tajnim konferencijama, na kojima je doneta odluka o pomaganju albanskih plemena u cilju stvaranja jedinstvene nacije. Počela je da proučava dokumente i istražuje dalje i tako je uz pomoć mentora odlučila da ova tema bude njen evropski doktorat. U predgovoru jednom od izdanja prof. dr Agusti Kolomines Kampanis piše: "Dve godine ona radi uporno sa idejama, koje su nikle posle istraživačkog rada u Beču i Barseloni, prošavši kroz Pariz i druge gradove, koje je obišla, da bi pravila nova proučavanja sa novim dokumentima.“. Na čelu komisije bio je Žozef Termes, koji je preminuo tačno jedan mesec pre Teodore, 9. septembra 2011. Komisiji je bila prikazana i recenzija prof. dr L. Höbelt sa Bečkog Univerziteta. Članovi Komisije bili su dr Montserat Gibernau sa Londonskog univerziteta „Kvin Meri“, prof. dr Žaume Suau, dr Erik Olive sa Univerziteta „Rovira i Virgili“ u Taragoni i dr Edvard Viniamata sa Katalonskog slobodnog univerziteta. Dakle, ovaj rad ima nespornu naučnu verifikaciju. To su među prvima shvatili sami Austrijanci, pa je knjiga najpre prevedena na nemački jezik. Zanimljivo je da je 2008. Godine Teodora Toleva, je zajedno sa Srbima u Španiji, protestovala protiv tkz. „proglašavanja nezavisnosti Kosova“ i solidarisala se sa našim narodom. Bila je potpuno formirane bugarske nacionalne svesti, ali je iskazivala i pozitivan odnos prema Srbima.
POČECI BEČKE „ALBANSKE OPERACIJE“
Austro-Ugarska se nije naročito bavila Albancima sve dok nije okupirala Bosnu i Hercegovinu, i na taj način im postala sused. Kako je Beč shvatio da bi albanska plemena mogao da uključi u svoju borbu protiv srbskih nacionalnih ciljeva?
Geopolitički, Austrougarska je bila kontinentalna sila, u savezu sa Nemcima i Rusijom, u tom periodu nakon okupacije Bosne, ipak, vidimo da je ova akcija bila usmerena i protiv Rusije, i protiv slovenskih država na Balkanu (u prvom redu Srbije), ali i protiv Italije. Možemo reći, da je Beč više podržao islamski faktor među Albancima, u odnosu čak i na katolički kler, koji je u mnogo čemu, ipak bio proitalijanski. Pravoslavni Albanci su bili prepušteni helenizaciji. Ako pogledamo strukturu kreatora politike prema Albaniji, vidimo da iako Monarhija ima samo 24% germanskog stanovništva, u Ministarstvu spoljnih poslova Germani čine preko 56%, što dosta govori. Sem Kalaja, na Tajnim konferencijama nije bilo Mađara, a glavni akteri su bili: Fon Horovic, baron Fon Cvidinek, baron Fon Baum, generalni konzul Šmuker, a predsedavao je Poljak, grof Goluhovski. U sve akcije bio je upućen i sam austrijski car. U zaključku knjige Toleva kaže: „Franja Josif je postupao više vođen svojim predrasudama nego soptvenim interesima, što je jednu sofisticiranu državnu mašineriju koja je postojala u Evropi krajem HIH veka i početkom HH veka – ubrzano povelo ka katastrofi. Car nije umeo adekvatno da je brani i počeo je da deluje u smeru njene propasti.“
OD PLEMENA KA NARODU
U trenutku kad Habzburzi rešavaju da formiraju albansku naciju, postoje dva plemena, Gege i Toske, koja nisu jedinstvena, i čiji se dijalekti razlikuju skoro kao da su posebni jezici. Kako se pristupa formiranju albanske nacije? Koji su metodi?
Pristupa se tako što se ulaže ogromna energija austrougarskih konzula i novčana sredstva u različitima oblastima. Daje se novac pojedinim glavarima plemena, ulaže se u škole, novine, kalendare; sve se čini da bi se Italijani predstavili kao neko ko će asimilovati Albance. U modernoj istoriji uglavnom se podrazumeva da je albanska nacija postojala i pre 19. veka, a o tome govore radovi Stavra Skendija, Petera Bartla, Hansa Ditera Šanderla i dr. Osnovna teza Toleve je da je Beč učinio sve da homogenizuje različita albanska plemena i klanove, koja u drugoj polovini 19. veka, po Tolevoj, nisu imala razvijenu nacionalnu svest, već su bila amorfna i rascepkana, te da je bečka diplomatija aktivno pomagala stvaranje unificiranog književnog albanskog jezika, izdavaštvo albanskih nacionalističkih publikacija i razvoj novinarstva i obrazovanja. Albanci su podeljeni ne samo na Gege i Toske, koje deli reka Škumba, već i u okviru samih plemena. Nema jedinstva, a krvna osveta je svakodnevica. Religijska određenja su vrlo snažna; i bektašije i suniti, i rimokatolici i pravoslavni Albanci žive odvojeno. Beč je morao preduzeti konkretne korake u kreiranju albanske nacionalne svesti, jer je masa zavađenih plemena bila neobjedinjena jezički i religijski, nije imala normirano pismo, bilo je samo nekoliko škola, nisu imali nikakvu književnost, ni štampu. Jednom rečju, nisu imali nikakav kolektivni identitet, niti su težili da ga stvore.
BEČ, RIMOKATOLICIZAM, ISLAM
Kakva je bila uloga rimokatolicizma i rimokatoličkih Albanaca u celom ovom poduhvatu, s obzirom da je Beč bio zaštitnik rimokatolicizma na Balkanu?
To je mnogo složeniji odnos nego što se misli. Ipak, iz ove knjige saznajemo da su pojedini pripadnici klera aktivno učestvovali u ovoj akciji, a da je bar jezuitski red imao saznanje o akciji. Glavni igrač katoličkih Mirdita je posle 1908. prešao na proitalijansku poziciju. Međutim, primao je novac od Beča i dalje, valjda da bi ćutao, sve do 1911. Glavnu ulogu u sadejstvu sa Bečom imali su muslimani - to jeste iznenađenje, ali, po Tolevoj, tako je bilo. Beču nije odgovaralo da igra samo na kartu rimokatolika, jer su bili i malobrojniji, a i povezaniji sa Italijom. U današnje vreme je rimokatolicizam u usponu među Albancima, ali to je neka druga tema.
OTKRIĆA IZ ARHIVA
Toleva je radila u arhivima, i njen rad je utoliko značajniji. U knjizi su dati mnogi novi podaci. Šta biste izdvojili kao naročito značajno?
Teodora Toleva je između ostalog postavila pred naučnu javnost da razmišlja o poreklu "elbasanskog pisma", koje ne liči ni na jedno pismo, ali meni kao filologu, zaista liči na kavkazoidno pismo. Pitanje o poreklu Albanaca je pitanje, koje je zanimljivo ne samo za Albance, već i za nas Srbe. Knjiga Teodore Toleve otkriva mnoge tajne u vezi toga, a urađena je veoma jasnim naučnim stilom. Uloga Prima Dokija, Rumuna Alberta Gike i mnogih drugih koji su uticali na formiranje albanske nacije u ovoj knjizi je prilično razjašnjena.
PROIZVODNJA NACIJA NEKAD I SAD
Proizvodnja novih nacija, po „bečkoj mustri“, nije završena. Videli smo to i vidimo na osnovu pojave „montenegrina“, bivših Srba pretvorenih u NATOgorce. Kako funkcioniše ovaj mehanizam?
Njegoš je bio Srbin, a on je merilo za pojam Crne Gore, koja je nazivana i Srpskom Spartom. No, taj mehanizam ne daje uvek brzi rezultat, ali je to etnički inženjering koji traje do danas. Recimo, Kalajev pokušaj stvaranja „bosanske nacije“ nije uspeo. Danas nemamo bosansku naciju, ali smo kao država priznali Bošnjake, Crnogorce, možda ćemo sutra imati Vojvođane.
Ipak, Albanci nisu primer običnog etnoinženjeringa. Oni jesu postojali kao grupa plemena, ali nisu bili nacija. Nacijom su postali zahvaljujući aktivnoj podršci Austrije. Možda će vas ova knjiga naterati da malo razmislimo koliko u stvari poznajemo Albance. Često se u medijima ponavlja mantra o dva miliona Albanaca na Kosovu, a zna se da ih je daleko manje. Srbi su Albance u prošlosti uobičajeno nazivali Arbanasi, dok su Turci njih nazivali Arnautima. Oni su sebe najčešće zvali Šćiptarima. I nisu uvek odnosi između Srba i Albanaca bili kao danas. Ne zaboravimo da je car Dušan Silni bio „vladar Srba, Grka i Arbanasa".
Sudbina Teodore Toleve, vrhunske naučnice, bila je tragična. Šta se s njom desilo u naponu snage?
Nažalost, Toleva se iznenada razbolela od teške bolesti i upokojila se. Ipak, ovo njeno delo je monumentalno, i tek će se o njoj čuti. Ona je bila predstavnik prave sofijske elite. Dobro je što ima takvih ljudi. Ključ moći na Balkanu i jeste u povezivanju dva najveća slovenska naroda, Srba i Bugara. Teodorin rad je putokaz i u tom smeru.
Razgovor objavljen u „Pečatu“ 9. decembra 2016. godine
Goran Igić
Razgovarao Vladimir Dimitrijević