Albanci nisu u stanju da vode autonomnu politiku, već su uvek bili „narod instrument“ kontrole dešavanja na Balkanu, pre svega Velike Britanije, Austrougarske u jednom trenutku, danas Nemačke i Sjedinjenih Država.

„Rama srušio dogovor Gruevskog i Albanaca“, „Rama se sastao sa predstavnicima Alijanse za budućnost Kosova“ dva su sveža naslova, u samo dva dana, koja se tiču najvrućih političkih pitanja i u svima njima je nezaobilazan albanski premijer.

Ovlaš pretragom na internetu dobićemo daleko više naslova koji prenose Ramine želje, težnje i komentare vezane za region, Srbiju i Kosovo i Metohiju, Makedoniju… nego onih koji se tiču pitanja same Albanije, čiji je premijer.

Faktor, faktori ili šraf

Uz podsećanje na njegovo letošnje ispijanje vina sa bivšim britanskim premijerom i sadašnjim lobistom Tonijem Blerom, susrete sa zapadnim liderima, zapaljive izjave bez osude, nameće se pitanje da li je Edi Rama stvarno toliko važan faktor i ako jeste, zašto jeste i koji mu sve drugi činioci daju toliku snagu.

„Albanci u Makedoniji i na Kosovu i Metohiji su prirodno okrenuti ka matici Tirani“, ističe za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, „a Rama je posle dugo godina lider sa stabilnom većinom, opšteprihvaćen od svih Albanaca na Balkanu, sa relativno dobrim rejtingom u međunarodnoj zajednici, te otuda ovoliki njegov uticaj“.

Donekle uporedivu popularnost, dodaje Proroković, imao je svojevremeno Sali Beriša, ali su, podseća naš sagovornik, njegovi dometi bili ograničeni zbog klanovskih podela i insistiranja na očuvanju starih struktura, a Rama tih problema kao što je Beriša nije imao i ovo je logična posledica svega.

„Dakle, Albanci se okreću ka Tirani, u njoj je vlast relativno stabilizovao Rama i njegov uticaj raste. Međutim, nikako ne bih precenjivao njegove domete niti ukazivao na to da se iza svega krije neka velika politika Edija Rame. Gledajući njegovu dosadašnju karijeru, ipak se radi o relativno prosečnom političaru“, jasan je Proroković.

„Velika Albanija“ kao poluga

Praktično do izbora Donalda Tampa, „Velika Albanija“ je, prema tumačenju analitičara Aleksandra Pavića, bila živ projekat Zapada na čelu sa Amerikom, a Edi Rama je centralna figura u pravljenju te „Velike Albanije“.

„Nije Zapad to otvoreno zagovarao, ali jeste promovisao i ohrabrivao na svakom koraku. Ne samo zbog pravljenja ’Velike Albanije‘ kao takve, već radi kontrole dešavanja u susednim državama, na prvom mestu u Makedoniji, a onda i u Srbiji“, tvrdi Pavić za Sputnjik.

Albanci nisu u stanju da vode autonomnu politiku, dodaje on, i uvek su eksponenti, „narod instrument“, jer nemaju ni resurse, novac, a ni brojnost da vode samostalnu politiku.

„Znači, ne može taj broj Albanaca da bude glavni faktor od koga svi drhte na Balkanu. ’Velika Albanija‘ jeste albanska aspiracija, ali da budu u ovakvoj ekspanziji bez zelenog svetla sa Zapada, iz globalističkih krugova, apsolutno ne bi bilo moguće“, podvlači Pavić.

Čovek politika ili eksponent

A faktor „Rama“? Da li se njegova politika „poklopila“ sa interesima, ili je on samo neka vrsta „provodnika“ tuđih ciljeva.

Ne znam za primer u istoriji da su Albanci realizovali neku svoju autentičnu politiku, dodaje Sputnjikov drugi sagovornik Proroković, već je uvek bilo preterano mešanje spoljnih faktora, pre svega Velike Britanije, Austrougarske u jednom trenutku, danas Nemačke i Sjedinjenih Država.

„Nikad pojedinac ne artikuliše veliku nacionalnu ili državnu politiku. Pojedinac je važan da tu politiku iznese, neophodno je da ima autoritet i legitimitet, što Rama u ovom trenutku među Albancima ima, a sa druge strane, ta politika se formuliše i artikuliše u značajno širim krugovima, kako političkim, tako i društvenim“, precizira Proroković.

Iz političkog miljea, javnosti se iznedri politika, dodatno pojašnjava Proroković, pa tako pored Edija Rame, kad je reč o Albaniji i Albancima, treba pratiti još niz centara moći, intelektualnih krugova, gde se mnogo glasnije i razložnije govori o njihovim ciljevima u budućnosti.

Prostor Balkana, to je poodavno poznato, interesantan je svim velim istorijskim imperijama i silama.

Pitanje je jedino — zašto biraju baš Albance?

„Zato što su praktično dva državotvorna naroda na Balkanu Srbi i Grci. A to su dva pravoslavna naroda. Albanski faktor kao većinsko muslimanski je vrlo zahvalan da se Srbija i Grčka drže u šahu i da se spreči njihovo povezivanje. I Makedonija savršeno služi za to“, odgovara Aleksandar Pavić.

---

Izvor: Sputniк