Kad se malo proanalizira evropsko zakonodavstvo koje se tako uporno nameće od strane srpskih najamničkih vlasti (situacija je ista i u drugim zemljama, ali obzirom da je srpski narod vekovima predstavljao stub Pravoslavlja = Pravoverja na Balkanu, taj proces se mnogo teže nameće Srbima nego drugim narodima), može se izvući sasvim pouzdan zaključak – gendersko (polno) zakonodavstvo predstavlja oblik nametanja pederastije u društvu. Još je 1998. godine Evropski parlament doneo Rezoluciju u kojoj se navodi da „parlament EU ne sme odobriti pristupanje u EU ni jednoj zemlji koja svojim zakonima ili politikom narušava prava gejeva i lezbijki“. No, jedan od strateških ciljeva današnje EU jeste nametanje „genderske ravnopravnosti“, što, kako se pokazalo u praksi, ne znači nikakvu borbu za nečija navodno ugrožena prava, nego znači nametanje celom društvu LGBT ideologije.Posle bombardovanja neonacističkog NATO pakta 1999. godine i petooktobarskog državnog udara koji je usledio, počela je sa ubrzanom primenom „genderskih“ zakona, mnoštvo kako vladinih tako i nevladinih organizacija finansiranih od strane evropskih „gendera“ (desetine miliona evra je uložila EU u širenje ove izopačene ideologije), na državnom nivou propagiraju gendersku ideologiju sa zalaganjem ozakonjenja „genderskog identiteta“.

Izvan ruskog civilizacijsko-državnog kruga, Srbi su se najduže odupirali gej-paradi. Gej parada nije prolazila ni u Đinđićevoj, ni u Koštuničinoj, ni u Tadićevoj Srbiji, ali se AV nije libio da praktično izvrši okupaciju centra Beograda da bi sodomisti mogli da šetaju. Koga briga što su potom srpske zemlje zahvatile nezapamćene poplave. Od tada, od prve gej-parade u Beogradu, primena antiporodičnih tehnologija i uspostavljanje genderskog (polnog) zakonodavstva ubzrano je koracima od sedam milja. I evo, 13. septembra tekuće godine saznajemo iz medija za svađu u vladi zbog nacrta zakona o rodnoj (genderskoj, polnoj) ravnopravnosti. Potpredsednici vlade Zorani Miahailović toliko se žuri da se taj evropski zakon donese, da se tim povodom sastala sa opozicionom liberalnom perjanicom Aleksandrom Jerkov, što se nije dopalo pojedinim kolegama iz SNS-a. Stranačko trvenje je otišlo toliko daleko, da je nestrpljivu Mihailovićku morao da smiruje lično AV.

 

Dakle, Srbiji se već više od decenije nameće potpuno degenerativno zakonodavstvo i ta degenaracija je stigla i na prag školskih programa i ovaj zakon treba da zakuca poslednji ekser na kovčeg porodične Srbije, njim se ozakonjuje smrtna presuda hrišćanskoj porodici u zemlji Svetog Save. Ono što pravoslavne vernike u Srbiji posebno čudi u ovoj priči, jeste činjenica da je Zorana Mihailović, glavni promoter ovog duboko bogoboračkog zakona, dobila pre par dana Orden svetog Simeona Mirotočivog od strane Episkopa Šumadijskog Jovana. Šta reći, zaista je dostojno žaljenja kad otvoreni bogoborci dobijaju ordenje od Crkve.

 

Verujem da mnogim čitaocima još nije sasvim jasno šta je to „genderski identitet“, pa da pokušamo da to objasnimo prostim rečima. Šta  je to tako važno u novom zakonu kad se gospođici Mihailović toliko žuri da se on usvoji? Svakako to nije ono što se srpskom građaninu prikazuje na „velikim“ medijima po pitanju ovog nakaznog zakona, da se radi o nekakvom uspostavljanju „jednakosti polova“. Samo naizgled dobrovoljno, a u stvarnosti apsolutno prinudno, vodi se prljava kampanja za promenu zakonodavstva u obrazovanju, promovišu se genderski modeli kulturnih i moralnih vrednosti u društvu. Na žalost, ne radi se tu ni o kakvoj borbi za prava žena, nego o brutalnom nametanju LGBT ideologije u zakonodavstvo od strane srpskih najamničkih državnih organa, koje je već počela da se unjedruje i u školske programe (pritisak javnosti je bio veliki pa je prvi pokušaj reformi srpske prosvete po sistemu „Incest-trauma centra“ za sada odložen). Dakle, na srpkoj informativnoj sceni (govorim o „velikim“ medijima pod kontrolom države) vi ne možete naći nekoga ko o ovom problemu promišlja na jedan uistinu ljudski, hrišćanski i moralni način, nego o tome raspravlja liberalna Soroševa ološ koja je za trideset srebrenjaka spremna da čisti čizme svakom zapadnom razvratniku i satanisti. Predstavnicima onih društvenih organizacija koje shvataju pogubnost genderskih antiporodičnih tehnologija, tamo je zabranjen pristup. I ne samo to, nego i kad se oglase na nekom portalu poput FSK, stižu i pretnje sudskim gonjenjem zbog „govora mržnje“. A kao govor mržnje ne ocenjuju reči LGBT aktiviste Azdejkovića da sve hramove treba spaliti.

 

Liberalna najamnička bulumenta koja propagira gendersku ideologiju, pokušava da prikrije suštinu tog pojma iza floskula o ljudskim pravima, „rodnoj ravnopravnosti“, zaštiti žena i dece itd. Međutim, ako se iole ozbiljnije udubimo u tu problematiku, shvatamo da se u skladu sa genderskom teorijom čovek rađa kao višepolan!!! Dobro ste pročitali, čovek je po toj teoriji sličan električnim utičnicama, postoje dvopolne, tropolne, četveropolne pa čak i petopolne utičnice. I čovek može lepo da odabere da li je muškarac, ili žena, ili je heteroseksualan, ili homoseksualan ili je transseksualan! Svi ti „polovi“ su potpuno ravnopravni i društvo ih mora prihvatiti po svaku cenu. Ako ne verujete, pročitajte Rezoluciju OEBSA №1728 u kojoj se kaže: „Parlamentarna skupština podseća da seksualna orjentacija koja sadrži u sebi heteroseksualnost, biseksualnost i homoseksualnost, predstavlja duboki deo ličnosti svakog čoveka i da je transeksualna osoba ona osoba čiji genderski identitet ne odgovara polu koji mu je bio određen na rođenju i da negiranje toga predstavlja diskriminaciju po pitanju genderskog identiteta…“

 

Dakle, prirodni zakoni važe kad je u pitanju borba protiv religije koja mnoge prirodne zakone relativizuje, ali kad je u pitanju čovek, tu ne važe nikavi prirodni zakoni, evropska kultura je dostigla takve neslućene visine da svaka osoba može da sama izabere svoj sopstveni genderski identitet, nezavisno od svog biloškog identiteta koji je Gospod podario toj osobi. Dakle, kakva crna priroda, bitno je za šta će se ta osoba opredeliti posle socijalizacije u duhu evropskih vrednosti.

 

Da budem iskren, mislio sam da ako se rodi dečak, da on ostaje muškarac ceo život, a ako se rodi devojčica da ona ostaje ceo život žena. Ali kakva zatucanost – evropska kultura nam kaže da takve ne treba slati lekarima koji leče bolesti mozga, nego im omogućiti da budu ono što osećaju. Nego, uprkos sopstvenoj zatucanosti, kopka me jedno pitanje koje bih hteo postaviti evropskim i srpskim „naprednim“ zakonodavcima. A šta ako nekoj od tih naprednih ličnosti koje su ranije slali lekarima za bolesti mozga, padne na pamet da utvrdi da se po pitanju svoje „seksualne orjentacije“ oseća, na primer, kao magarac ili konj? Da li će evropski zakonodavci doneti zakon o magarećem ili konjskom genderskom identitetu? Ukoliko to ne urade, kakva je to onda ravnopravnost? Razmišljajući zdravorazumno, to je čista diskriminacija.

 

Ovo uopšte nije šala, ovo samo pokazuje da se ovakvo evropsko bezumlje koje je bazirano na potpuno irealnom poimanju života, može objasniti samo bolesnim demonizmom. Evropska civilizacija je došla do tog stadijuma bolesti na kome su se nalazili Sodom i Gomora pre spaljivanja. Samo hrišćanstvo, samo sveto Pravoslavlje može objasniti ovakvo bezumlje. Evo šta o tome piše sveti Jovan Zlatousti koji je sodomiju smatrao grehom težim od ubistva: „…Znaj da i bezumni i obuzeti bolešću ludila mnogo muče sami sebe i, bivajući u žalosnom stanju, podjednako se i smeju i raduju svojim delima, koja kod drugih ljudi izazivaju plač nad ovim bolesnicima. Ali mi ne govorimo da su oni zbog toga oslobođeni od kazne. Naprotiv, baš zbog ovoga oni se nalaze u užasnom mučenju, a to je, da nisu svesni svoga položaja. Ne treba bolesni da sude o stanju dela, nego zdravi…“.

 

Međutim, evropski zakonodavci se nisu zaustavili na ozakonjenju „genderskog identiteta“, evropsko zakonodavstva već izbacuje iz dokumenata reči „gospodin“ i „gospođa“ ili „tata“ i „mama“ jer se tim rečima čini diskriminacija prema osobama koje žele da izaberu drugi gender. U nekim američkim državama (Kalifornija) u školama je zabranjeno obraćanje sa mama, tata, muškarac i žena. Ludilo ide toliko daleko da student muškarac koji je odabrao ženski gender, može da koristi ženski toalet! Kad su roditelji pokušali da se pobune, naišli su na žestok odgovor i represije od strane države! Šta reći – američka demokratija.

 

Nije zgoreg navesti sledeći slučaj koji govori koliko daleko je zaglibilo savremeno društvo u ludilo i satanizam. Na dan 25. oktobra 2010. godine, na sednici OUN, jedan od „stručnjaka“ u oblasti obrazovanja Vernor Munozu je predložio da se uvede obavezno «svenarodno» i «opštesvetsko» «seksualno vaspitanje» za decu od 5 godina u svim državama OUN, što je izazvalo burnu diskusiju. Knjiga, koja je poslužila kao osnov za taj predlog ima naslov: «Radost seksa mora biti glavni cilj opšteg seksualnog vaspitanja». «Pravo može biti u potpunosti garantovano samo tada, kada deca «prođu» kurs opšteg seksualnog vaspitanja odmah, na početku njihove školske obuke». Pa zar ovo nije još gore od odvratnih Feničanskih kultova u kojima su Feničani prinosili na žrtvu molohu svoja sopstvena čeda? Ovde se sa pijedastala Ujedinjenih nacija traži „opštesvetsko“ prinošenje ne tela, nego nevinih dečijih duša, na žrtvu satani. Ovi citati pokazuju kao na dlanu da za pristalice genderske ideologije ništa nije sveto, čak ni nevine dečije duše. Naučni pogled na vaspitanje dece najautoritativnijih svetskih znalaca pedagogike (na primer, ruski naučnici Suhomlinski ili Makarenko), govore o potpuno suprotnom, da se veštačkim privlačenjem dece u sferu erotike deluje apsolutno pogubno na dečiju psihu i po tom pitanju nauka je u potpunosti solidarna s religijom. Psiholozi znaju da je jedna od glavnih odlika šizofrenije odsustvo bilo kakvog stida i seksualna razuzdanost. Dakle – raspusnost dovodi do šizofrenije. Kada bi neko istraživao statistiku ljudi koji se leče na psihijatrijskim klinikama, svakako bi došao do zaključka da najveći broj pacijenata oboli posle razuzdanog i bludnog načina života. Šta je sledeće što možemo očekivati od liberalne ološi? Da se bore za „pravo deteta“ da slobodno šmrče kokain još u pretškolskom uzrastu, jer zaboga, kako se deci sme uskraćivati pravo izbora!

 

Ne samo hrišćanstvo, nego i sve tradicionalne religije, smatraju gendersku ideologiju koja odriče muški i ženski rod, buntom protiv Boga i Božijeg poretka. „I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.“ – piše u biblijskoj „Knjizi postanja“ (1, 27). Dakle, Bog je stvorio muškarca i ženu, a ne nekakve pedere, lezbijke, biseksualve ili transeksualce, oni nisu stvoreni od Tvorca nego su predali dušu svoju neprijatelju ljudskog roda, a svoja tela predali odvratnim strastima na razvraćanje i izopačenost.

 

Evo još nekoliko citata koji pokazuju o kakvom se bogoborstvu radi. Apostol Pavle: «Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin. Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno. Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi. I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja. Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe lukavstva, zloćudnosti;» (Rim. 1, 25-29). A u Poslanici Korinćanima (6, 9-10) Apostol Pavle kaže: „Ili ne znate da nepravednici neće naslijediti Carstva Božijega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, Ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslijediti Carstvo Božije“.

 

U Starom Zavetu (Treća knjiga Mojsijeva 18; 22) imamo direktnu zapovest protiv izvraćeništva – „S muškarcem ne lezi kao sa ženom; gadno je“. Gospod je spaljivanjem Sodoma i Gomore pokazao kolika je to mrzost pred Bogom, a Stari Zavet svedoči i o najstrožnim kaznama za taj greh: „Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube; krv njihova na njih“ (Treća knjiga Mojsijeva, 20, 13).

 

Nećemo dublje ulaziti u priču o mističnom značenju sodomije, to je posebna tema koja zahteva posebnu pažnju, samo da pomenemo da je profesor Tjumenskog univerziteta (Rusija) S.P Surovjagin napisao interesantnu knjigu „Duhovno značenje istopolnog braka“ u kojoj na mnoštvu istorijskih primera (od iskustva egipatskih žrečeva do Hitlera) pokazao da je ropsko pokoravanje vođi mogućno tek posle homoseksualnog akta i da ovaj greh zaista dovodi do mistične promene ličnosti. Upravo time on i objašnjava činjenicu da su svi bliski saradnici Hitlera (i on sam) bili homoseksualci i da je Treći Rajh bio duboko proniknut sodomizmom.

 

Kakav zaključak možemo izvući iz cele ove priče o nametanju LGBT ideologije? Pre svega, moramo biti svesni da je pogled na svet zapadnog čoveka posle „razvoda braka Rima sa Nebesima“ (kako ono što se zbilo 1054. godine nazva naš sveti vladika Nikolaj) tokom skoro hiljadu godina od prebivanja rimske „crkve“ u jeresi, postao direktno suprotan hrišćanstvu. Zapadna civilizacija ne samo da je odbacila svih deset Božijih zapovesti, nego i uvodi u zakonodavstvo potpuno suprotne zapovsti. Da li neko misli da je Hitlerova EU slučajno baš na pravoslavni Vaskrs 6. aprila 1941. godine divljački bombardovala Beograd bez objave rata? I da li neko misli da je drugi krak tadašnje EU zajedno sa SAD (lažni saveznici), tri godine kasnije, takođe na pravoslavni Vaskrs, 16. aprila 1944. godine, još divljačkije bombardovao srpsku prestonicu ubivši na hiljade mirnih srpskih građana? Interesantan je naziv aviona („Oslobodilac!“) kojim su lažni saveznici istresali tone bombi po srpskoj prestonici. Da li neko misli da je ponavljanje te sramne istorije i trećeg bombardovanja u jednom veku srpske prestonice na pravoslavni Vaskrs, posle 45 godina, opet bilo slučajno? Naravno da nije, naravno da neonacistički NATO pakt i te kako baštini tradicije nacista u nemilosrdnom ratu protiv Pravoslavlja.

 

Od vremena „Potopa“ ni jedna civilizacija nije bila tako prožeta „duhom Sodoma“ kao današnja zapadna civilizacija. I ne samo pravoslavni mislioci, nego i zapadni kulturolozi poput Špenglera i Hantingtona priznaju da su civilizacije nastajale iz religioznog duha, što je stvaralo i određeni tip privrednog razvoja, državnog ustrojstva i kulturnog identiteta određenih civilizacija. Dakle, svi ovi citati iz „knjige nad knjigama“ govore nam da je ovo pitanje duboko duhovno, tiče se ljudskih duša. Bezbožni analitičari žele da u svemu vide trku za profitom, borbu za naftom i teritorijama. Međutim, radi se o istinskoj borbi za ljudske duše, radi se o NASILNOJ SODOMIZACIJI SRPSKOG DRUŠTVA. Ne samo dehristijanizovani nego već i duboko satanizovani Zapad, uz pomoć najamničkih vlasti u Srbiji poveo je otvoreni rat protiv pravoslavne civilizacije. Na Zapadu je već ozakonjeno samoubistvo-eutanazija, homoseksualnost, legalizacija narkotika, dakle, stvari koje strogo zabranjuje hrišćanska religija i sad se takav katastroflni pad morala nasilno nameće putem sudskog i informativnog terora i pravoslavnim narodima.

 

I pravoslavni čovek danas mora biti svestan da civilizacija ima uzlete nagore, ka nebu, kao i padanje nadole, u pakao. Mora biti svestan da je sodomska zapadna civilizacija dostigla vrhunac u svom padu nadole i da je objavila rat hrišćanskoj porodici i svemu onome što je sveto pravoslavnom hrišćaninu. Zbog toga Srbine brate i Srpskinjo sestro, naša je dužnost da učinimo sve da Srbija ostane zemlja u kojoj se ceni vera, porodica, čast i Otadžbina. Zbog toga pozivamo „porodičnu Srbiju“ da isprati manifestaciju „Nedelja porodičnih vrednosti“ i dođe na molitvenu Litiju koja će se u organizaciji „Porodičnog sabora“, a po blagoslovu Patrijarha Irineja, održati 24. septembra na ulicama Beograda, od hrama Svetog Save do Saborne crkve. Pokažimo svetu da Srbija nije Sodom!

 

Ranko Gojković