Britanska TV kompanija BBC je 3. februara predstavila televizijskom auditorijumu film “Treći svestki rat: za komandnim pultom” (World War Three: Inside the War Room) gde je predstavljen fiktivan scenario mogućeg sukoba između Rusije i NATO pakta: pošto ruski ustanici zauzmu Letonski Daugavlils i potom se umeša američko-britanska koalicija, svet će se naći na ivici masovnog nuklearnog rata, od koga čovečanstvo spašavaju članovi britanske vlade.

 

U sredu 18. maja, generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg je saopštio da je komanda alijanse preporučila da se razmeste višenacionalni bataljoni u nekoliko zemalja na istoku Evrope, pre svega u Pribaltiku.

 

Ocene stručnjaka:

 

Jedno od najvažnijih pitanja naše stvarnosti je da li se NATO zaista priprema za otvoreni rat sa Rusijom i da li je alijansa već našla mesto gde će on započeti, ili je u pitanju samo igra nerava, verbalno-deklarativna, ali u suštini ne previše opasna jurnjava?

 

To nije jurnjava, to je ozbiljna priprema za rat. I ne samo u rejonu naših severo-zapadnih granica, nego i po čitavom perimetru Rusije.

 

I start za aktivnu pripremu faze dala je “Strategija nacionalne bezbednosti SAD” koja je doneta u februaru prošle godine. Tamo je izjavljeno da nema nikakvog višepolarnog sveta, jer nema alternative američkom liderstvu.

 

Cela ta strategija je pronizana takvim frazama: mi ćemo naše interese zaštiti sa pozicije sile, mi ćemo voditi borbena dejstva u bilo kojoj tački na planeti, mi ćemo dejstvovati izvan okvira međunarodnog prava itd.

 

I glavni objekt tih vojnih priprema je Rusija.

 

I sve zbog toga što Rusija polako ali sigurno menja svet. Privukla je sebi Evroaziju, počela izgradnju veza sa evroazijskim regionima, i ne samo sa njima. Šangajska organizacija za saradnju, ODKB, Evroazijska ekonomska unija, grupa zemalja BRIKS – sve se to stvara po inicijativi Rusije.

 

To jest, Amerikanci gube liderstvo. Globalno gospodarenje se u suštini danas topi. I zadatak SAD je to zaustaviti, kao i uništiti Rusiju kao što rade i sa malim zemljama koje im se suprotstavljaju. To je sve: cilj globalnog Zapada – zaustavljanje samostalne spoljne politike Rusije.

 

Što se tiče ruskih pretnji ja predlažem NATO generalima da izračunaju i lični sastav oružanih snaga NATO zemalja i odnos tehnike, kvalitativne karakteristike. Ti podaci očigledno pokazuju da upravo NATO stvara udarne grupacije koje su opasne za Rusiju, sprovodi masu vežbi: vojno-vazdušne, vojno-morske, kopnene.

 

U oblasti Baltičkog mora redovno se održavaju vežbe BALTOPS, tokom kojih se uvežbava strateško prebacivanje vojske SAD sa američke teritorije. A to što će pribaltijci zacvileti kako se Rusija sprema da ih okupira – kao prvo, oni nam apsolutno nisu potrebni. Pa čak i kad bi oni sami poželeli da uđu u sastav Rusije ili da se zbliže s Rusijom, ne treba žuriti, nije ih potrebno primati. Takve zemlje uvek je bolje imati u svojstvu protivnika nego kao saveznika ili kao deo Rusije.

 

Međutim, Kalinjigradsku oblast mi moramo štititi i ne samo vojnim sredstvima, nego i humanitarnim. Na žalost, tamo aktivnije deluju Nemci, Poljaci, nego naši činovnici iz Rusije.

 

Pogledajmo gde se oko naših granica sada najaktivnije deluje? Zemlje Istočne Evrope koje su ušle u NATO i EU ispale su kao najslabije karike. Upravo njih sada Amerikanci koriste i protiv Evrope i protiv Rusije. Pogledajte Poljake: čak i ono što im Amerikanci ne kažu, oni uzimaju u razmatranje  i ispunjavaju, odgovaraju “da”. To se tiče i sistema protivraketne odbrane i vojno-pomorskog jačanja Poljske u zoni Baltičkog mora.

 

Sada navodno Poljaci traže da Amerikanci otvore kopnenu bazu. Pogledajte Rumuniju: Amerikanci su malo začepili rupe na starim rumunskim brodovima i sad ih aktivno koriste u oblasti Crnog mora, prebacuju tamo F-22, savremene borbene avione.

 

Ali stanovnici Pribaltika nemaju kud da se denu: oni sve stavljaju pod nadstrešnicu samo da bi SAD podržale sadašnju političku elitu na vlasti i da bi je stavili u džep. To su apsolutno nesamostalne države – zemlje Istočne Evrope. Ponegde Mađarska i Češka pokušaju da dignu glas, posebno u vezi sa antiruskim sankcijama, ali im odmah organizuju ili prevrat, ili antivladine demonstracije, ili ih optužuju za korupciju…

 

To jest, Amerikanci moćno drže Evropu, u tom smislu i Zapadnu, preko instrumenata slabosti Istočne Evrope.

 

Jugoistočna Evropa takođe se izgrađuje na antiruskosti. Balkan je uvek predstavljao ratni osigurač u Evropi i danas ga Amerikanci ponovo pretvaraju u bure baruta. U suštini je već doneta odluka o stupanju Crne Gore u NATO pakt, međutim, daj Bože da u čitavoj Crnoj Gori skupe dva bataljona. Tako da ovde neće biti vojnog jačanja, ali ovde Crnogorci predstavljaju rušitelje pravoslavnog slovenskog sveta.

 

Milo Đukanović je u suštini zapadni, proamerički agent, a zadatak Zapada je ne samo destabilizovati Balkanski region, nego i celokupno pravoslavno-slovensko prostranstvo.Narod Crne Gore je, naravno, protiv NATO pakta, protiv toga da bi se svađao sa Rusijom, sa Srbijom, ali narod niko ne pita i njihov zahtev o referendumu se prosto odbacuje.

 

I u Makedoniji je isto tako složena situacija, na ivici građanskog rata.

 

Republika Srpska u Bosni i Hercegovini se podovrgava pokušajima državnog udara i udaljavanja sa političke arene popularnog predsednika Milorada Dodika. I samu Srbiju takođe maksimalno zagrejavaju: ili stupajte u NATO, a potom u EU, ili ćete biti u blokadi kao danas. Da bi Srbija istakla kandidaturu za prijem u EU mora da prizna nezavisnost Kosova, a u Ustavu Republike Srbije Kosovo predstavlja neotuđivi njen deo, ali se ona prisiljava da to učini.

 

U Hrvatskoj, na prvi pogled prosperitetnoj, vidimo kako raste socijalna napetost: i mitinzi i protesti, sve se to vidi. Tako da Balkan ponovo stoji na ivici unutrašnjih potresa sa spoljašnjim vojnim mešanjem u perspektivi.

 

Može li baš na Balkanu niknuti lokalni sukob koji bi u rezultatu mogao prerasti u globalni?

 

U globalni sukob najverovatnije neće prerasti, jer sadašnja Rusija se tamo neće mešati vojnim sredstvima. Zapad jednostavno dokrajčuje Srbe, kako bi i oni, kao Bugari danas, bespogovorno slušali svoje starije gazde iz Vašingtona i Brisela.

 

To je ono što je danas u pogonu: pokušaj deidentifikacije pravoslavno-slovenskog sveta u nešto slično današnjoj Ukrajini.

 

Izvor: „ruskline.ru“ / „Fond Streteške Kulture“ / Borba za veru