SA 10 LAJKOVA VAS SISTEM ZNA BOLJE OD KOLEGA, A SA 230-240 KOMPJUTER ZNA VIŠE O VAMA OD VAŠE ŽENE

    Stručnjak sa Stenforda Mihal KOSINSKI: Kada otvarate vašu stranicu na Fejsbuku i vidite tamo reklamu koja je ciljana, namenjena vama na osnovu vašeg detaljnog psihološkog profila, koji je napravljen bez vašeg znanja i saglasnosti - to više nije normalno

    Obično je, da bi se izgradio precizan profil, dovoljno - vaša interesovanja na Fejsbuku, naprimer, ili istorija otvaranja stranica iz brauzera. Kompanije koje skupljaju informacije o vama, obično razmenjuju takve informacije između sebe ili ih jednostavno prodaju na zajedničkom tržištu podataka
    Da li postoje kompanije koje pokušavaju da naprave psihološki profil čitavog čovečanstva, u svakom slučaju svih koji ostavljaju digitalne tragove? Sumnjam da neko misli u tako globalnim kategorijama, međutim u nekoj meri se time bave Facebook, Google, Microsoft, Visa, Mastercard, isti taj Acxiom. Moguće je sve te podatke kupiti na tržištu
    Čini mi se da moramo da prihvatimo činjenicu da nema više nikakve privatnosti. Umesto da se uvlačimo u neku bitku za privatnost, treba priznati da je rat već izgubljen. Bolje je da se pobrinemo za to da učinimo svet prijatnom sredinom za čoveka koji nema privatnost
    Da li smo daleko od trenutka kada će sistem koji izmakne kontroli, koji je nedostupan našem shvatanju, početi nuklearni rat?  Trenutno Donald Tramp ima veće mogućnosti da uništi čovečanstvo nego Big Data, ali u budućnosti...

         BRITANSKA kompanija Cambridge Analytica pomogla je Donaldu Trampu da pobedi na predsedničkim izborima u SAD uz pomoć tehnologija Big Data i ciljane reklame na internetu. Pre toga je ista firma sarađivala sa pristalicama Bregzita u Britaniji, a sada je potpisala ugovor sa francuskim Nacionalnim frontom.

         Da li je istina da su neočekivani rezultati glasanja u različitim zemljama nisu fijasko sociologije, već je pobeda sociologije nove vrste?

         Mihal Kosinski, čija su istraživanja indirektno povezana sa radom Cambridge Analytica smatra da je to preterivanje, ali da tehnologije Big Data i sužavanje privatnosti mogu da donesu svetu globalne promene.

         Još krajem septembra, u jeku američkih predsedničkih izbora, nastupajući u Njujorku na samitu Concordia - godišnjem događaju za uticajne političare i biznismene iz čitavog sveta, osnivač Cambridge Analytica Aleksandar Niks ispričao je da je nova tehnologija omogućila da se poveća efikasnost kampanje Teda Kruza - suparnika Trampa u republikanskoj nominaciji – koji pre početka predizborne trke, praktično nikome nije bio poznat.

         Nik je, naprimer, ispričao kako ljudima sa različitim karakterima treba na različite načine „servirati“ mišljenje kandidata u vezi zakona o slobodnom nošenju oružja: plašljivim ljudima sa visokim nivoom neurotičnosti oružje može da se predstavi kao izvor bezbednosti, a bogatim konzervativcima i ekstravertnim tipovima može da se pokaže slika lova na patke.

         Kasnije je Cambridge Analytica pomagala i samom Trampu, pri čemu, prema procenama Niksa, za pozamašan honorar, od ukupno oko 15 miliona dolara.

         Uz pomoć analize podataka koje korisnici interneta ostavljaju u mreži, stručnjaci kompanije su došli do ne tako očiglednih veza i šablona (naprimer: ljudi koji preferiraju vozila američke proizvodnje – glasaće za Trampa) i počeli su da ih koriste za ciljanu reklamu u internetu, za personalizovanje poruka iz izbornog štaba republikanskog kandidata.

         Stanovnicima kvarta Mali Haiti u Majamiju pokazivali su kako je Hilari Klinton odbila da učestvuje u likvidaciji posledica zemljotresa na Haitiju, Afroamerikancima – video, gde Klintonova upoređuje tamnopute muškarce sa predatorima.

         Volonteri Trampa dobili su detaljan profil stanovnika zgrada u kojima su vodili direktnu agitaciju.

         Teško je reći koliko je veliki uticaj koji je delatnost Cambridge Analytica imala na rezultate izbora u SAD, međutim, ova kampanja nije jedini primer, kada su u ulozi pobednika upravo oni, koji su koristili usluge ove firme.

         Tako je 2015. godine usluge Cambridge Analytica počeo da koristi radikalni pristalica Bregzit - Najdžel Faradž. Švajcarsko izdanje Das Magasin, koje je nedavno objavilo istraživanje o delatnosti Cambridge Analytica, kaže da je sada kompanija dobila ugovor sa francuskim Nacionalnim frontom, osim toga za saradnju su zainteresovane i neke političke snage u Švajcarskoj, Nemačkoj i, moguće, u Italiji.

         Jedan od heroja publikacije Das Magasin – Mihal Kosinski, istraživač poljskog porekla, u prošlosti – zamenik direktora centra za psihometriju Univerziteta u Kembridžu, a trenutno – docent na Univerzitetu u Stenfordu, SAD.

         Tokom nekoliko godina, Kosinski je sa kolegama iz Kembridža radio na sistemu koji na osnovu aktivnosti korisnika na društvenim mrežama izrađuje detaljni psihološki profil čoveka. Sistem može ne samo da opiše narav već i, između ostalog, da predviđa pol, seksualnu orijentaciju, boju kože i čak, političke prioritete korisnika.

         Švajcarski novinari kažu da se početkom 2014. godine Kosinskom obratio kolega, Aleksandar Kogan, i predložio mladom istraživaču da iskoriste taj model za analizu nekoliko miliona profila američkih građana po narudžbini neke kompanije. Kako se kasnije pokazalo, ta kompanija je bila povezana sa Cambridge Analytica.

         Kosinski je odbio saradnju, međutim, metode koje Cambridge Analytica koristila u toku referenduma u Britaniji i predsedničkih izbora u SAD, ako ništa drugo podsećaju na modele, osmišljene Mihalom Kosinskim.

    Šta je psihometrija? Čime se, kao istraživač, bavite?

         – U priči o Cambridge Analytica o kojoj je pisalo izdanje Das Magasin nije važno to što je kompanija pomogla Trampu da pobedi u predizbornoj  trci. To je komercijalna firma, oni poseduju tehnologiju, oni žele da zarađuju, sve je jasno. Važno je to što ste ranije  - ako ste ranije želeli da napravite nečiji psihološki profil - morali da zamolite čoveka da popuni upitnik, da uradi test, pa je ispitaniku bilo jasno da upravo neko snima njegove psihološke karakteristike. A sada se može isto to uraditi, a da čovek i ne zna da se njegove najintimnije osobine upravo procenjuju i mere.

         Dovoljno je da pogledamo digitalni trag: zapise na društvenim mrežama, lajkove, istoriju pregleda stranica na internetu, istoriju pretraga. Na osnovu tih podataka može da se napravi neverovatno tačan psihološki portret. Sa jedne strane, to izgleda zastrašujuće, sa druge – u tome ima i dosta koristi.

         Naprimer, neka internet platforma može da ponudi posao koji najviše odgovara vašem mentalnom sklopu ili da vam preporuči film, koji će vam se sigurno dopasti. To je normalno. Međutim, kada otvarate vašu stranicu na Fejsbuku i vidite tamo reklamu koja je ciljana, namenjena vama na osnovu vašeg detaljnog psihološkog profila, koji je napravljen bez vašeg znanja i saglasnosti, to više nije normalno.

    Da li biste vi lično mogli da napravite moj psihološki profil, znajući samo moje ime, na osnovu traga koji sam ostavio na internetu?

         -  Ja sam naučnik i jednostavno se time ne bih bavio. Da ste dobrovoljno pristali da pomognete mom istraživanju i dali mi svoje podatke, ja bih sa zadovoljstvom priključio te podatke svojoj bazi, učinio bih te podatke anonimnim i obećao da ih neću nikome prodavati niti davati. Međutim, mnoge kompanije stalno prikupljaju informacije o vama bez pitanja i koriste ih, naprimer, za ciljanu reklamu.

    Ova se informacija naravno ne čuva na jednom mestu – jednoj kompaniji su poznati podaci moje geolokacije, drugoj – finansijske transakcije, trećoj  lajkovi na Fejsbuku. Može li se sve ovo skupiti na jednom mestu?

         – Obično je, da bi se izgradio precizan profil, dovoljno nešto jedno – vaša interesovanja na Fejsbuku, naprimer, ili istorija otvaranja stranica iz brauzera. Kao drugo, kompanije koje skupljaju informaciju o vama, obično razmenjuju takve informacije između sebe ili ih jednostavno prodaju na zajedničkom tržištu podataka.

         Postoje projekti, kao što je Acxiom koji skupljaju sve na jednom mestu i prodaju firmama poput Cambridge Analytica. Možeš jednostavno da dođeš i da kažeš: trebaju mi podaci o 10 miliona Amerikanaca iz tog i tog regiona, i oni će vam takve podatke sa zadovoljstvom prodati. Kao treće, da bi se vodila kampanja sa personalnim targetiranjem, nije obavezno imati baš individualne podatke korisnika. Može da se koristi takozvano targetiranje ponašanja.

    Da li postoje kompanije koje pokušavaju da naprave psihološki profil čitavog čovečanstva, u svakom slučaju svih koji ostavljaju digitalne tragove?

         – Sumnjam da neko misli u tako globalnim kategorijama, međutim u nekoj meri se time bave Facebook, Google, Microsoft, Visa, Mastercard, isti taj Acxiom. Moguće je sve te podatke kupiti na tržištu.

    Znači, negde na tržištu se prodaje, naprimer, i moj psihološki profil, i verovatno dosta tačan. Rekli ste u komentaru za izdanje Das Magazin da je dovoljno svega nekoliko lajkova na Fejsbuku, da bi vas sistem upoznao bolje, nego vaš najbliži drug. Da li je to stvarno tako?

         – Da, na ovu temu je bilo zanimljivo istraživanje. Dovoljno je deset lajkova (interesa) kako bi sistem upoznao vašu ličnost bolje, nego kolega na poslu, a sa 230-240 lajkova kompjuter će znati o vas više nego vaš suprug ili supruga.

    Šta tačno mislite pod „znaće više“?

         – To znači da ako zamolimo računar da popuni umesto vas psihološki upitnik, on će pogrešiti manje, nego vaša žena.

    Da li je Aleksandar Kogan koji prema tvrdnjama Das Magazin predložio Cambridge Analytica tehnologiju psihološkog profajlinga, vaš bivši kolega?

         – Tako je, on je bio moj kolega, a tačnije bio je docent na fakultetu psihologije Univerziteta u Kembridžu kada sam ja bio tamo aspirant. Ali, naši su se putevi odavno razišli, on je osnovao malu kompaniju i, koliko sam razumeo iz štampe, prodavao je Cambridge Analytica podatke, ja sam ostao u akademskom svetu.

    Šta mislite, da li Cambridge Analytica stvarno mogla da utiče na rezultate američkih predsedničkih izbora?

         – Iskreno, ne znam. Jasno je da Cambridge Analytica zainteresovana da što glasnije trubi o svom uspehu, ali na kraju rezultate izbora ne određuju metode Big Data, već kandidati i, kako se dobro pokazalo, birači, koji ne idu na izbore. Moguće je da je rad Cambridge Analytica bio poslednja kap koja je odredila konačan rezultat, ali, najverovatnije u to ni sam Aleksandar Niks nije siguran. Sa druge strane, moramo da budemo svesni da tehnologija postoji i da je praktično nemoguće da se od nje zaštitimo.Vi možete da prestanete da koristite Fejsbuk, ali ćete i dalje pisati elektronska pisma. Ako odlučite da koristite goluba pismonošu – nećete moći bez kreditne kartice. Možda bi zemlje mogle da usvajaju zakone koji ograničavaju takve metode, ali i to teško može da upali. Uzgred, ne znam tačno, ali sam čuo da je ono što Cambridge Analytica uradila za Trampa u suprotnosti sa američkim zakonodavstvom i zato su neposrednu analizu podataka radili u Britaniji.

         Znate, ja sam naučnik, bavim se psihometrijom, nisam stručnjak za politiku, demokratiju i slobode, ali mi se čini da moramo da prihvatimo činjenicu da nema više nikakve privatnosti. Umesto toga da se uvlačimo u neku bitku za privatnost, treba priznati da je rat već izgubljen, i bolje je da se pobrinemo za to, da učinimo svet prijatnom sredinom za čoveka, koji nema privatnost.

     Meni se ideja psihološkog profajlinga na osnovu digitalnog traga čini dovoljno prirodnom, ubeđen sam da je već mnogi koriste u reklamama. Naš svet se, moguće je, mnogo promenio, mi to jednostavno još nismo primetili.

         – Verovatno, i ja te promene pozdravljam. Imali smo izume i strašnije od Big Data, izašli smo na kraj sa nuklearnom energijom – izaći ćemo na kraj i sa ovim, mada, najverovatnije, ne bez žrtava. Kako sam već rekao, meni se čini da je rat za privatnost već izgubljen, mi živimo u svetu postprivatnosti, a to znači da treba da uložimo napore kako bi svi imali jednaka prava i mogućnosti, da niko nema želju da bilo šta sakriva. Nadam se, da će veća tolerancija rešiti problem nedostatka privatnosti.

    Da li smo daleko od trenutka, kada će neki takav sistem koji je izmakao kontroli, koji je nedostupan našem shvatanju, početi nuklearni rat?

         – Znate, trenutno Donald Tramp ima veće mogućnosti da uništi čovečanstvo nego Big Data, ali u budućnosti... Pogledajte, imate golubove i mrave, mislite da oni znaju da svetom upravlja čovek? Da li oni naslućuju da Donald Tramp može da pritisne crveno dugme? Naravno da ne znaju. Treba da imamo na umu da kada svetom bude vladala veštačka inteligencija, mi možemo da to i ne primetimo. Mi nećemo moći da osmislimo i analiziramo one obime podataka, koje sami i proizvodimo - i moramo da se poverimo računaru.

         Vi možete da pitate mašinu: da li možeš nešto da predvidiš na osnovu ovih podataka? Ona će odgovoriti: naravno, Vi ćete pitati: a kako ti to radiš? Ona će da kaže: izvini, nećeš to razumeti.

         Da li znate da američki sudovi koriste kompjuterske sisteme, prilikom donošenja odluka o uslovnom prevremenom puštanju zatvorenika na slobodu? Kompjuteri odlučuju da li da vam daju kredit ili ne. Kompjuter prizemljuje avione, i to je super, jer živi ljudi mogu da pogreše. Život 800 putnika „Boinga-787“ - u rukama je kompjutera a ne čoveka. To je današnja realnost.

---

Izvor: Fakti