Ništa nije gotovo je ključna propagandna floskula koja se ovih dana širi u Petrovcu na Mlavi iz, po svemu sudeći centra koliko do juče vladajuće stranke u Petrovcu na Mlavi. SPS se dakle, po tvrdnjama propagandista ove stranke sigurno vraća na vlast, odnosno to što je došlo do situacije da nisu deo vladajuće koalicije je greška koja će uskoro biti ispravljena. Naravno, kako drugačije nego po direktivi iz Beograda, jer Bože moj, Vučić mora Dačića da uzme, odnosno zadrži u vlasti. I ko njega zapravo pita šta, kada je morao po skraćenom postupku da ode kod Putina, koji bez Dačića na vlasti odnosno u Vladi, istu neće možda ni priznati. Ovakve priče ne ponižavaju samo Vučića, nego i Srbiju, možda ponajviše i medveđa su usluga Putinu. Ali, šta sve to mari ako treba ostati na vlasti. Ako su uz direktnu pomoć Kominterne došli na vlast, zašto ne bi uz pomoć sada Moskve ostali na istim a bogami, najavljuju se i bolje pozicije. Nema veze ako je sedište „Kominterne“ sada možda u Briselu. To je samo tehničko pitanje .
U prilog širenju sumnje i neizvesnosti u opstanak trenutne vladajuće koalicije u Petrovcu, reklo bi se ipak, SNS-a idu i priče o „pouzdanosti“ koalicionog partnera koji je ostao bez stranke i praktično po svemu sudeći predstavlja samo, samoga sebe i uži krug svojih prijatelja. Hoće li SNS kao nepobitno pobednik izbora od pre dva meseca uspeti da tu vlast zadrži, ili će opet, morati da je podeli a neki misle i prepusti SPS-u, ostaje da se vidi.
Kada je pre skoro godinu dana ugašen Radio Petrovac, svidelo se nekome ili ne, jedina medijska kuća koja je na iole profesionalan način informisala javnost ovoga kraja - jedan od najmoćnijih političara iz Petrovca, a povodom vapaja radnika Radio Petrovca da im se obezbedi drugi posao, lakonski mi je, da ne kažem i Pilatovski odgovorio, „radio je ugasio zakon“. Ma nije moguće. Bivši radnici Radio Petrovca su i dalje ubeđeni da su to učinili neki lokalni moćnici koji su, na ovaj ili onaj način najpre doveli do neodrživosti i tehničke i kadrovske, i materijalne ovog lokalnog medija, a onda na samom kraju priče praktično oterali nekoliko potencijalnih kupaca u procesu privatizacije medija. Sad su širom otvorena vrata „informisanju“ preko lokalne mreže partijskih aktivista koji imaju zadatak da stvore atmosferu neizbežnosti povratka na vlast SPS-a. Videćemo, možda im i uspe, jer to je višedecenijski razrađivan i instaliran mehanizam održavanja, odnosno osvajanja vlasti. Rečju, Kominternovski.
Teško je odoleti iskušenju da se ne napiše koja reč o navedenoj organizaciji. Jedan od njenih glavnih zadataka bila je politička i fizička eliminacija neistomišljenika. Boljševici su se najradikalnije i najstrašnije obračunavali sa najistaknutijim predstavnicima radničkog i socijalističkog pokreta, jer su ovi svakako najbolje znali kakvo je zlo boljševizam i u kakvu „budućnost“ vodi radnički pokret. Kako bi se proveo Dimitrije Tucović, koga SPS tek uzgred i protokolarno spominje, da kojim slučajem nije poginuo herojski kao Srpski oficir u toku Kolubarske bitke, nije teško pretpostaviti. Uostalom, Tito se gadio i Krcuna, valjda zato što su ovome kako je sam rekao, ruke bile krvave do ramena. Šta reći da je jedan od osnivača radničkog pokreta u Srbiji Živko Topalović činio sve što je mogao i tokom Drugog svetskog rata da deo omladine Srbije odvrati od boljševizma. Nije uspelo to ni Dragiši Lapčeviću takođe saborcu Tucovića i Topalovića. Ali, koga je briga za to u Petrovcu na Mlavi leta 2016, godine. Boljševika više nema, ostali su samo njihovi da li najbolji, ili nagori učenici, teško je reći.
mr Novak Marković