Istorija i kvazi istoričari i politikanti o nacionalnom pomirenju
Teza da je svako podsećanje na činjenicu da je četnički pokret odnosno, Jugoslovenska vojska u otadžbini koju je osnovao i predvodio oficir legalne vojske, a kasnije i ministar vojni legalne vlade, bio „Par excellence“ antifašistički i oslobodilački, zagovaranje starih podela i zlonamerno ometanje nacionalnog pomirenja, ili saplitanje Srbije je u najmanju ruku besprimerno licemerna i nenaučna. Pored toga što po svemu sudeći, treba da posluži sitnim politikantima i kvazi istoričarima da potkrepe svoj navodni Patriotizam i spašavanje Srbije od starih podela.
Svaki pokušaj da se ukaže na neke u nauci, odnosno među istoričarima koji to zaista jesu, više nego notorne činjenice diskvalifikuje se jeftinim propagandnim floskulama o potrebi okretanja ka budućnosti i sličnim parolama novih ideologa i navodno proevropskih modernista. Nije pitanje da li ovakvi politikanti i njihovi kvazi istoričari nešto vrede, već kome služe? Zašto zarad vojnih privilegija zapravo, simbolički rečeno „pucaju“ u istinu.
Zašto se ovih oktobarskih dana kada se bar zvanično, slavi oslobođenje nekih Srpskih krajeva u Drugom svetskom ratu, ponovo pričaju iste priče od strane istih ljudi. Zašto se ne govori ovih dana i u Petrovcu na Mlavi da je prvi oslobođeni grad u Srbiji i Evropi bio Loznica, a ne Užice, a da je to herojsko delo Jadarskog četničkog odreda pod komandom potpukovnika Veselina Misite koji je poginuo tom prilikom jurišajući ispred svojih vojnika na nemački bunker. Zašto se u krajnoj liniji od strane navodnih branilaca istine ne pokrene inicijativa za podizanje ma kakvog spomen obeležja Mlavskom četničkom korpusu, koji je prvi oslobodio Petrovac na Mlavi i posle Ravnogorskog korpusa bio priznat za jedan od najorganizovanijih i najjačih. Mlavski korpus bio je stecište boraca ne samo iz ovog kraja, već je bio možda najomiljeniji kod Beogradske studentske i srednjoškolske omladine. Bilo je među njegovim borcima i Slovenaca i Poljaka. Zašto bi to bilo zagovaranje podela ili, ne daj Bože sukoba u narodu. Zašto se istina i dalje „ubija“?
I pored toga što je četnički pokret zapravo i moralno i vojno, neporažen morao da napusti Srbiju, jer je u velikoj podeli karata između Čerčila i Staljina Srbija pripala interesnoj sferi Sovjetskog saveza, što je značilo dolazak komunista na vlast, prenebregava se istorijska a ponajpre moralna pobeda četnika. Pacifikujući Srbiju posle Titovog dizanja ustanka u Srbiji a ne u Hrvatskoj, četnički pokret generala Mihailovića je zapravo izvršio svoju istorijsku misiju. Sprečio je uništenje Srbije i Srba od strane Vermahta, koji je nesumnjivo bio sklon da Srbe i Srbiju potpuno zbriše sa lica zemlje. Od Srba su samo Jevreji preživeli strašniji genocid i pored toga što je glavni CILj generala Mihajlovića bio da spasi Srbe od uništenja. Ustaše su pobile više stotina hiljada Srba, Titovi komunisti su bez suda prema izveštajima Državne komisije streljali, tek je evidentirano do sada oko šesdeset hiljada Srba i građana Srbije. Koliko ih je streljano posle „poštenih“ suđenja kakvo je bilo i generalu Mihailoviću verovatno će morati posebno da se utvrđuje.
Šta je problem reći istinu? Koga to još uvek boli i zašto se diskvalifikuju svi koji potenciraju da se istina mora utvrditi zbog žrtava, ali i zbog živih. Ko zapravo potencira podele u Srpskom narodu, da li oni koji se zalažu za istinu i prava žrtava, ili oni koji svim silama nastoje da zajedno sa žrtvama i istina ostane zakopana. Ključni problem je nešto drugo, moralo bi se utvrditi ko su zločinci. Imenom i prezimenom -jer, bez zločinca nema ni zločina.
I ko to osporava da je Crvena Armija odigrala ključnu ulogu u porazu Hitlerove Nemačke i oslobađanju ne samo Evrope, već čitavog sveta od do tada neviđenog zla na planeti Zemlji. Bez pomoći Crvene armije, u situaciji kad su Zapadni saveznici odustali od iskrcavanja na Balkan I Srbija nije mogla da se oslobodi fašističke nemačke vojske. Kao da danas i bilo ko osporava bratske veze Srpskog i Ruskog naroda. Tek postoje dežurni branioci istih bratskih vekovnih odnosa. Doduše, mahom su samozvani .
Na kraju, a možda i pre svega treba spomenuti i nešto što je i istorijska a i savremena paradigma ljudske civilizacije, ne samo političke sfere. Terorizam je jedno od najvećih zala koje je snašlo ljudski rod. Prema pravnim i političkim uzansama, komunistički pokret, izuzimajući kasnije evro-komuniste je bio teroristički, jer se ne samo zalagao za nasilje kao način dolaska na vlast, već se njime i služio kad god je bio u prilici. Tako je bilo svagda od Kominterninih likvidatora, setimo se samo ubistva Trockog u Meksisku, do Crvenih brigada u Italiji i Bader majnhofa u Nemačkoj. Terorizam nije izum nama savremenog sveta, niti je nešto posebno novo od čega će nas zaštititi današnji vlastodršci, bez kojih naravno „nema slobode i demokratije i napretka“
oktobar 2016.
Mr. Novak Marković