MUČENJE I UBIJANJE VOJE STOJILOVIĆA
16 septembra nenadano je upala u Srednjevo, pitomo selo u dolini Peka, komunistička banda.
Oskrvnivši crkvu, srušivši spomenik seoske zahvalnosti, opljačkavši i zapalivši opštinu, banditi su proglasili „slobodu narodnu“.
Kao ispravan jerej, ne napuštajući narod, svešteno-mučenik Voja Stojilović je bio u selu. Svršivši sa drugima, komunisti su uhvatili i svezali jereja Voju, u želji da ga seljanima prikažu kao narodnog neprijatelja. Ali suze i molbe Srednjevaca — poslednja zemaljska uteha pop Voje - da banditi puste sveštenika, potvrdiše neočekivanu im ljubav naroda. I zato ga, svog uvezanog u konopce, privezaše za upljačkani luksuzni auto i povukoše za selo Rabrovo da mu tamo sude.
PRLJAVA I KRVAVA MASA U OBLIKU KLADE
Trebao je nesrećni pop Voja da put od osam i po kilometara pređe trčeći brzinom od 35 kilometara na sat.
Vučen je po blatu, sav krvav i modar, izranjavan i teško izubijan i besvestan.
U Rabrovo nije dovučen ni čovek ni leš, nego nekakva krvava i prljava masa u obliku klade.
Tada su ga, mukom, osvestili i u život povratili, da bi ga mogli prikazati „sudu“ koji je njegova „nedela“ imao da ispituje. Saslušavati ga nisu imali zašto, ako ne zato što je pronosio pravoslavno životno uverenje. A kako su banditi smatrali njega najvećim neprijateljem komunizma u celoj Istočnoj Srbiji, to su želeli da ga najteže kazne. I uspeli su, da na njemu prikažu sve sposobnosti, koje bolesna svest duševno izgubljenih intelektualaca u borbi „za ideale“ može da zamisli.
TESTERALI PRSTE, PA RUKE, PA GA POTOM NA DVOJE PRELOMILI
Prvo su mu testerom sekli prste na rukama i same ruke do lakata; a da bi se iz nesvesti vraćao, nožem su mu sekli lice, otsecajujći bradu i obraze, a potom i debelo meso.
Zatim su ga obeznanjenog i svog krvavog uspravili, vodom povratili svesti, pa potom na dvoje prelomili, uz radosne uzvike bandita. Lomljenje,je izvršeno na taj način što su ga živog i osvešćenog savijali sve dotle, dokle mu se glava temenom narped) nije sastavila sa petama. Tada, potpuno prelomljeno (rastrzanjem) na dva dela, telo nesrećnog pop Voje bacili su na ledinu pored mlina u selu Rabrovu, gde je ležalo na radost seoskih pasa, puna tri dana.
Čudesno izgleda, da je srpska majka, koja je rađala ljude i junake, mogla da odgoji i ovakve zverove, koji su ovo naređivali, izvršavali i sa zadovoljstvom posmatrali. Jer ovome mučenju prisustvovao je ceo komunistički logor uživajući u nardebama koje su izdavali: jedan sreski lekar i jedna učiteljica, a izvršivali dva studenta rodom iz ovoga kraja, jedan hrišćanin a drugi jevrejin.
16 septembra nenadano je upala u Srednjevo, pitomo selo u dolini Peka, komunistička banda.
Oskrvnivši crkvu, srušivši spomenik seoske zahvalnosti, opljačkavši i zapalivši opštinu, banditi su proglasili „slobodu narodnu“.
Kao ispravan jerej, ne napuštajući narod, svešteno-mučenik Voja Stojilović je bio u selu. Svršivši sa drugima, komunisti su uhvatili i svezali jereja Voju, u želji da ga seljanima prikažu kao narodnog neprijatelja. Ali suze i molbe Srednjevaca — poslednja zemaljska uteha pop Voje - da banditi puste sveštenika, potvrdiše neočekivanu im ljubav naroda. I zato ga, svog uvezanog u konopce, privezaše za upljačkani luksuzni auto i povukoše za selo Rabrovo da mu tamo sude.
PRLJAVA I KRVAVA MASA U OBLIKU KLADE
Trebao je nesrećni pop Voja da put od osam i po kilometara pređe trčeći brzinom od 35 kilometara na sat.
Vučen je po blatu, sav krvav i modar, izranjavan i teško izubijan i besvestan.
U Rabrovo nije dovučen ni čovek ni leš, nego nekakva krvava i prljava masa u obliku klade.
Tada su ga, mukom, osvestili i u život povratili, da bi ga mogli prikazati „sudu“ koji je njegova „nedela“ imao da ispituje. Saslušavati ga nisu imali zašto, ako ne zato što je pronosio pravoslavno životno uverenje. A kako su banditi smatrali njega najvećim neprijateljem komunizma u celoj Istočnoj Srbiji, to su želeli da ga najteže kazne. I uspeli su, da na njemu prikažu sve sposobnosti, koje bolesna svest duševno izgubljenih intelektualaca u borbi „za ideale“ može da zamisli.
TESTERALI PRSTE, PA RUKE, PA GA POTOM NA DVOJE PRELOMILI
Prvo su mu testerom sekli prste na rukama i same ruke do lakata; a da bi se iz nesvesti vraćao, nožem su mu sekli lice, otsecajujći bradu i obraze, a potom i debelo meso.
Zatim su ga obeznanjenog i svog krvavog uspravili, vodom povratili svesti, pa potom na dvoje prelomili, uz radosne uzvike bandita. Lomljenje,je izvršeno na taj način što su ga živog i osvešćenog savijali sve dotle, dokle mu se glava temenom narped) nije sastavila sa petama. Tada, potpuno prelomljeno (rastrzanjem) na dva dela, telo nesrećnog pop Voje bacili su na ledinu pored mlina u selu Rabrovu, gde je ležalo na radost seoskih pasa, puna tri dana.
Čudesno izgleda, da je srpska majka, koja je rađala ljude i junake, mogla da odgoji i ovakve zverove, koji su ovo naređivali, izvršavali i sa zadovoljstvom posmatrali. Jer ovome mučenju prisustvovao je ceo komunistički logor uživajući u nardebama koje su izdavali: jedan sreski lekar i jedna učiteljica, a izvršivali dva studenta rodom iz ovoga kraja, jedan hrišćanin a drugi jevrejin.
---
Izvor:
Naša Borba 1941-1942 / Velibor DŽomić Stradanje Srbske Crkve od komunista (tri toma, Svetigora, Cetinje, 1997—2003)