Razgovaramo sa Aleksandrom Ninković- Tašić, predsednicom Obrazovno – istraživačkog centra „Mihajlo Pupin“ iz Beograda, autorkom nedavno okončane izložbe „Pupin od fizičke do duhovne realnosti“ i „Tesla i Pupin na istom putu“, organizovanima u Istorijskom muzeju Srbije, koje je posetilo preko sto hiljada ljudi!    

Čobanče koje je osnovalo NASU

 

NAUČNIK KOJI SE DIČIO DA JE RATAR         

 

Gospođo Ninković-Tašić, ko je bio čovek slavan u SAD, a lišen spomenika u Beogradu, kome su se, kako reče naš predratni konzul u Americi, Radoje Janković, najugledniji Amerikanci, klanjali kao idolu?

 

Ja sam bio govedar u Banatu, govori Pupin, pa sam uzet od svojih goveda da javljam ljudima dela Gospodnja u prirodi. Ovaj prostodušni genije bio je jedini čovek u istoriji nauke koji je sve što je časnim naučnim radom stekao - ostavio svom narodu. Kada kreće kao poznati naučnik i profesor, predsednik i osnivač naučnih udruženja na Parisku mirovnu konferenciju, on u zahtevu za pasoš i pored bogatstva i mnogih titula, piše zemljoradnik.     Ko tog jednostavnog čoveka ne upozna, ko ne pogleda očima idvorskog pastira i ne pomisli kako se mladić popeo u košulji, bez znanja engleskog jezika i bez novca, na palubu broda Vestfalija, pa je, misleći na Božiju milost i nepismenu majku, grlio brodski dimnjak, taj ne može razumeti snagu neverovatnih doprinosa Mihajla Pupina.     

 

MAJČINI SINOVI       

 

Govoreći o Pupinu i Tesli, naglašavate da je kod obojice postojao kult majke. Otkuda to ako smo mi bili tzv. „patrijarhalno društvo“? Zar Pupin i Tesla nisu dokaz da je kult majke u nas bio mnogo razvijeniji nego što se misli?

 

Narasle su, u srcima svojih sinova, Olimpijada Pupin, rođena Aleksić i Đuka Tesla, rođena Mandić, do čudesnog primera vrline, časti i mudrosti. Može li ijedno dete moderne civilizacije koja postoji zahvaljujući doprinosima Tesle i Pupina moći da razume da je na svom imanju u Norfolku, čuveni profesor Kolumbija univerziteta i slavan čovek, govoreći o svojoj majci Olimpijadi pred poznatim naučnicima i industrijalcima uvek ustajao, jer, kako je isticao, o majci sedeći ne može da priča.            Ili, da li možemo danas poverovati da je Tesla naglašavao kako je njegova majka veći izumitelj od njega. I zaista kada čitamo Teslinu autobiografiju, čini nam se da je sve ono što ga je učinilo velikim, nasledio od svoje majke:„Ona je zaista bila velika žena, retke umešnosti, hrabrosti i moralne snage, koja se hrabro suprotstavljala životnim nevoljama...Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih mnogostrukih mogućnosti. Izumela je i konstruisala svakojake naprave i alatke, tkala je najlepše šare od vune koju je sama prela. Čak je sejala semenje, uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su delo njenih ruku. I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori. ”

 

A Pupin je svaku mudrost na koju se oslanjao pripisivao rečima nepismene matere. Tako su u vreme njegovog života, mnogo puta citirane njene reči:„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave“.

 

SRCE I UM U SAGLASJU           

 

Skupili ste preko 15 hiljada dokumenata o Pupinu, pre svega iz SAD. Šta smo novo saznali na osnovu građe koja nam je, zahvaljujući Vašem radu, postala dostupna?

 

Saznali smo da je od brilijantnog uma veće bilo Pupinovo srce. Ostavio je neizbrisiv trag u institucijama nauke, od kojih su NASA ili Njujorška akademija nauka, samo na početku duge liste. Ugledali smo profesora kome je cilj bio da pravi ljude bolje od sebe. Bez naučne sujete upisuje na listi svojih učenika mnoge nobelovce, velikane fizike. Ali uz nauku koja otvara polje telekomunikacija i elektronike, najveći, nemerljiv doprinos velikog čoveka, bila je borba za pravo, pravdu i slobodu Srbije. To šta je bio spreman da rizikuje tokom ove višedecenijske borbe, najpotreniji je deo dokumentacije. Vidite kako su novac, ugled i čast bili velike Pupinove alatke da pomogne svom narodu u teškim vremenima.

 

Mihajlo Pupin je jedan od najvećih dobrotvora u istoriji ovog naroda. Recite nam nešto o njegovom, vaistinu nemanjićskom dobrotvorstvu.

 

I u obimnom osvrtu mi ne možemo istaći ni okvir dobrih dela Mihajla Pupina. Tri fondacije su početak priče. Godine 1914. Mihajlo Pupin uputio je pismo Srpskoj kraljevskoj akademiji kojim osniva fond pod imenom ''Fond Pijade Aleksić – Pupin''. Ovim Fondom želeo je da izrazi "blagodarnost materi koja ga je pod teretom teških žrtava uputila iz seoske škole u višu varošku školu, mada sama u svom detinjstvu nije videla ni seosku školu, niti je ikad imala prilike da izuči veštinu pisanja i knjige. Ja sam uveren da danas ima veliki broj takvih srpskih matera u novooslobođenim krajevima, pa zato rado otkidam od mojih usta da njima malo olakšam teret školovanja njihovih sinova". Uz jedno ime stoji više od 20.000 školskih stipendija. Godine 1928. pismom koje upućuje Ministarstvu poljoprivrede i voda Kraljevine SHS osniva zadužbinu pod imenom ''Fond Mihajla Pupina'', zaduženu za privredna ulaganja.

 

A 1932. godine šalje pismo ministru prosvete u kome moli da mu se odobri osnivanje ''Zadužbine Mihajla Pupina pri Narodnom istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu''. Kroz njega nam čuva dela Uroša Predića, Paje Jovanovića, Konstantina Danila i drugih, štampa moćne Monografije o srpskim manastirima. Organizuje Kolo srpskih sestara, kao i Srpsko društvo za pomoć deci koja su ostala ratni siročići. I na ove darove nižemo ih još više od 1000 - pomagao je umetnike, naučnike, gimnazije, univerzitet, Narodni muzej, našu Crkvu, mnoga društva, organizacije,  rodni Idvor.

 

PUPIN I TESLA, ISTINE I LAŽI

 

Izgleda da se nama, odavno, serviraju razne lažne verzije istorijskih događaja, sa, po svemu sudeći, ciljem sluđivanja ovog naroda. O sebi moramo da mislimo kako smo najgori narod na svetu, posvađani i nikakvi, i da su takvi bili i naši velikani. Jedna od lažnih verzija istorijskih istina tiče se odnosa dva najveća srbska naučnika, Tesle i Pupina. Tobož, Tesla se naljutio jer je Pupin na sudu svedočio u korist Markonija. Vi tu laž demistifikujete. Kako?

 

Mihajlo Pupin svom prijatelju Lazaru Žarkoviću govori  „Ne bi ni Nikola Tesla ni ja postigli ništa u životu da nismo kao deca bili  zagledani u prostrano i večno zvezdano nebo nad nama." Toliko je puno podataka koji ih spajaju, da mi je ovu priču još teže da počnem od one o Pupinovim nebrojenim dobročinstvima. Da li danas znamo da je na Pupinov poziv Nikola Tesla dolazio na Kolumbija univerzitet kako bi inspirisao njegove učenike, da li znamo da su i Pupin i Tesla plakali dok su slušali guslara u Americi, da li smo se zagledali u štampu iz vremena njihovoh života, koja ih je spajala u želji da spasu svet od ratova, da li znamo da su jeli slatko od pomorandžine kore prilikom poslednjeg susreta, dva dana pred Pupinovu smrt? Ovo je samo početak duge liste susreta dva velika genija, koja su delila strast prema umetnosti, čitala iste narodne pesme, a često iste ljude nazivala bliskim prijateljima. Uz mnoge podatke priča o sukobu se topi, a narasta ona o slozi i poštovanju. I pre bilo kog drugog dokaza pogledajte Pupinove iskaze na suđenju, reči njegovog svedočenja koje su ostale u zapisniku, gde Pupin kaže - Nikola Tesla je pravi izumitelj bežičnog sistema i ovaj svoj izum je ostavio besplatno na korišćenje čitavom čovečanstvu.

 

SVETOSAVAC OPET MEĐU SVOJIMA  

 

Često iznosite činjenicu da je Pupinova knjiga „Sa pašnjaka do naučenjaka“ kod nas, za vreme komunizma, prevođena krivotvoreno, bez nasušno važnog poglavlja o Svetom Savi, Pupinovom večnom nadahnuću. Pupin je posle rata u Jugoslaviji bio „nevidljiv“ - između ostalog, i zbog svoje duboke religioznosti. Kakav je bio duhovni život ovog velikog prijatelja Vladike Nikolaja?

 

Vladika Nikolaj i Pupin bejahu dva prijatelja, saborca čije je dejstvo za dobrobit ovog naroda nemerljivo, kao što su nemerljivi i Pupinovi darovi. Posle Pupinove smrti, vladika Nikolaj ističe da je upoznao mnoge velike ljude, ali jednu stenu, jednu gromadu  - zvala se Mihajlo Pupin.

 

Oduzeti Pupinu svetosavlje isto je što i oduzeti mu snagu. To su učinili mali ljudi kojima su lični interesi bili veći od interesa celog jednog naroda. Tu je prvo udareno - na Pupinovu delatnu veru, zatim na Srpstvo, a onda je prepuštano zaboravu čitavo nasleđe i naučno i ljudsko.

 

Piše Pupin u svojoj autobiografiji: Vera moje majke naučila ju je kako da shvati dušu nauke, i zato sam oduvek verovao da nas nauka može naučiti kako da shvatimo dušu njene vere.        

 

Vaš rad ima za cilj da Srbe upozna sa genijalnim čovekom, velikim rodoljubom i ne manjim dobrotvorom. Kako Srbija reaguju kad na Vašim izložbama i predavanjima sretnu svog srodnika?    

 

Potrešenost, ponos i radost i tuga što smo imali takvog čoveka i što smo ga izgubili.       Ali to nije ništa drugo nego dokaz da se živa vera, moralna snaga ne mogu ubiti,  već  samo uspavati i mogu predstavljati najbolji putokaz i u 21. veku.

 

RAZGOVARAO: Vladimir Dimitrijević

Objavljeno u Pečatu“ 23. decembra 2016.