lokalis.rs - Nacionalis

nacionalis

Кости повјешаних Срба у Требињу (фотографисао Душан Бакоњић из Требиња)

Okružni trebinjski paroh Vladimir J. Popović dopunio epohalno delo Vladimira Ćorovića o masovnom ubijanju, progonu i vešanju Srba u Bosni i Hercegovini u Velikom ratu

Piše: Predrag Savić – advokat, pisac i član pravnog savjeta IN4S

„Poštovani čitaoče, budi strpljiv i pročitaj ovo nekoliko primjera, koje ti ovdje iznosim, da ih koprena zaborava ne bi prekrila, jer sam se i potrudio da ih ovim načinom otmem zaboravu, da predam tebi i potomstvu kao čitanku iz koje ćete kao u ogledalu zapaziti sve one faze kroz koje je duša srpskog roda u ovome kraju prošla od početka rata pa do Oslobođenja“, ističe prota Vladimir J. Popović u svojoj studiji čiji veliki deo posvećuje i Šuckorskim zločina.

U isto vreme organizovana je i posebna vojska za potpuni građanski rat u zemlji. To su bili takozvani „šuckori“, (Schutzkorps), „zaštitne čete“, regrutovane obično iz najgoreg ološa muslimanskog i katoličkog proletarijata, stvorene da tobože drže red u zaleću vojske i da parališu eventualno delovanje srpskih komitadžijskih četa, a spremane u stvari tako, da služe kao oruđe jedne potpune strahovlade prema Srbima i da postanu najstrahovitiji nasilnici u obezglavljenim i njima na čuvanje predanim mestima duž čitave Bosne i Hercegovine.

„Protiv srpske raje po varoši i selima kiptio je bijes šuckora, koji bijehu kao vladini plaćenici regrutovani iz najgoreg uličnog ološa“ ističe prota Popović i opisuje:

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 28 jul 2022

Opširnije...

Donjeck i Lugansk ne prestaju da privlače pažnju svetske javnosti kao dva žarišta ukrajinske krize. Međutim, malo kome je poznato da su većina stanovnika sa ovih teritorija, zapravo, potomci Srba koji su pobegli od od osmanskog jarma. Kako piše lokalna Informativna agencija "Don 24", 70 hiljada Srba doselilo se među Tatare i kalmičke budiste na samom početku 18. veka gde su izgradili 40 crkava, od kojih je u Donbasu preživelo čak 16.

Zašto su Rusi i Srbi kroz istoriju pomagali jedni drugima? Šta ih je povezivalo preko stranih granica i udaljenosti hiljadama kilometara? Jedna vera – Pravoslavna! Glavni i jedini razlog za preseljavanje Srba u Rusiju u XVIII veku bila je želja da se sačuva vera. 1690. godine, bežeći od osmanskog jarma, više od 70.000 Srba je prešlo u Austrougarsku, ali su im tamo nametali katoličanstvo. Godine 1723. Petar I pozvao ih je u Rusiju, nudeći opremanje i zaštitu južnih granica Ruskog carstva. U Podoncovju, gde su se naselili kalmički budisti, muslimanski Tatari i odbegli staroverski raskolnici, u verskom smislu bilo je pravo Divlje polje sve dok Srbi ovde nisu podigli pravoslavne crkve.

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 24 februar 2022

ukrajina

Opširnije...

Redakciji Srbin.info javio se Petar Nikolić, šef mesne kancelarije iz sela Kusadak kod Mladenovca, ratni veteran u dva rata. On je izneo zastrašujući podatak da se već tri večeri uzastopno nad selom pojavljuju dronovi koji prskaju nešto u vazduhu što je vidljivo i golim okom. Odmah nakon dronova, selo nadleću helikopteri u niskom letu i u potpunom mraku, bez ikakavog svetla, da se ne vidi koja obeležja imaju na sebi. Slučaj je odmah prijavljen policiji i Državnoj bezbednosti, ali država za sada krije ko i zašto zaprašuje.

„Tri večeri uzastopno oko 19.05 časova, pojavljuju se dronovi uz pratnju neosvetljenih helikoptera i zaprašuju Kusadak. Na snimku to zaprašivanje izgleda kao magla i oseća se u ustima slatko-metalni ukus hemije, pa je narod mnogo uznemiren. Kažu da je ukus kao kad se prska pesticidima, a ne koristi maska. Prijavili smo policiiji, uzeli su izjave, ali ne rade ništa po ovom pitanju jer se zaprašivanje nastavilo. Kontaktirali smo ljude iz Državne bezbednosti, niko ništra ne preduzima. Nezvanično nam je rečeno da je slična situacija bila u Vranju i posle zaprašivanja iz vazduha se odjednom pojavio nenormalno visok broj bolesnih i pozitivnih na koronu.

Petar Nikolić, je PVO ratni veteran, pa je vrlo precizno mogao da objasni šta je video na nebu:

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 26 mart 2021

Opširnije...

Autokefalnost ne mogu da traže ateisti, agnostici, inoverni ili otpadnici iz Miraševe sekte, a upravo se ovakve osobe u javnosti pojavljuju kao glavni zagovornici autokefalne crkve u Crnoj Gori

Stanislav Vinaver je, pre Drugog svetskog rata, pisao o „pametnom srbovanju“. Danas je takva vrsta srbovanja najteža; ili se ide u priču „Srbi, narod najstariji“, sa idolopoklonstvom Vrhovnom Klovnu, ili se Srpstvo sasvim poriče u ime nebuloznog „građanizma“. Ovaj triptih ima za cilj da ponudi nekoliko razmišljanja o mogućnostima pametnog, svetosavskog srbovanja danas, kad ponovo pokušavaju da nas liše samih sebe u sumraku posthumane planetarnosti lišene Logosa.

Pavelić i SPC

Ante Pavelić je tvrdio da nije protiv pravoslavne vere, pa ni protiv Pravoslavne Crkve. Govorio je: „Gospodo! U pravoslavlje ne dira nitko, ali u Hrvatskoj Državi ne može biti Srbske pravoslavne crkve“. Kasnije je pisao: „Prema tome, nije se u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj progonilo pravoslavlje, nego je naša borba bila uperena protiv srbstva, koje je pod raznim oblicima, služeći se svim sredstvima, sve sile ulagalo, da omete razvitak i sređivanje prilika u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Mi nismo bili protiv pravoslavlja, nego smo bili protiv SRBSKE pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Kako sam to već prije naglasio, pravoslavne CRKVE su narodne crkve i prema tome pravoslavna crkva u Hrvatskoj mogla je biti samo Hrvatska pravoslavna crkva“, koju je Pavelić i „osnovao“ 1942. godine.

Ovih dana, Milo Đukanović govori na sličan način: neophodna mu je „crkva nacionalnih Crnogoraca“.

Autokefalna, naravno.

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 26 maj 2020

vera

Opširnije...

Miroslavljevo jevanjdjelje

Jedna od metoda jezičke borbe koju su naučnici opisali je slabljenje suparničkog jezika sa njemu srodinim jezicima. Ova metoda je stara kao i princip: „zavadi i vladaj“. Tako, na primer, vidimo kako slovenski jezici bez međusobnog dogovora pozajmljuju strane reči. Ako poljski i ukrajinski pozajmljuju reči iz nemačkog, onda ruski pozajmljuje iz francuskog. Čak i ako su poljski i ruski jezici pozajmljuju reči iz tog istog francuskog jezika, posuđene su različite reči sa različitim značenjima (npr. tableta – pastila, laptop – tablet). Govornici srodnih slovenskih i romanskih jezičkih grupa uče se da međusobno komuniciraju na engleskom jeziku. Anglojezičke države sprečavaju, na primer, da se Italijani obraćaju Francuzima na italijanskom, i da dobiju odgovor na francuskom, kao što su činili vekovima.

Glavna veza koja povezuje srodne jezike je zajednički prajezik. To je koren jezičkog stabla, čije su grane savremeni živi jezici.

Obrazovana osoba sa bogatim rečnikom poznaje i primenjuje ne samo reči nedavno pozajmljene iz stranih, nesrodnih jezika. Pre svega on zna i može da koristi zastarele i nedovoljno korišćene reči svog maternjeg jezika. Poznavanje ovih reči pomaže, na primer, Rusu u Poljskoj da shvati šta su „goveđi kotlet“ (kotleta volova) i „svinjska kobasica“ (sosiska veprёva).

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 26 maj 2020

vera

Opširnije...

Ocena korisnika: 5 / 5

Već ranije sam pisao o činjenici da ćemo po Julijanskom kalendaru Božić 2101. godine slaviti (oni koji požive do tada na ovozemaljskom šaru) 8. januara. Nekako u ove praznične dane, uvijek mi na pamet padne priča o tim kalendarskim, dogmatskim i ko zna kakvim razmimoilaženjima pravoslavnog Istoka i sve manje hrišćanskog, a sve više sekularnog Zapada.

Naslušao sam se u više navrata, što od prostog, neukog svijeta, što od kvaziintelektualaca, kako mi Srbi, a sa nama i Rusi i ostali koji poštujemo Julijanski kalendar i po njemu slavimo naše crkvene praznike, „deremo u stranu". „pravimo se pametni", „idemo mimo modernog svijeta", itd. Neki idu do te mjere pa tvrde da zbog toga i stradamo od istog tog „naprednog Zapada". Možda su ovi poslednji i u pravu, ali zar nije hrišćanski stradati? Možda je to znak da smo upravo mi na pravom, Hristovom putu?

No, da to za trenutak ostavimo po strani.

Usudio bih se, mada nisam matematičar a još manje vjerski apologeta, da kažem svoja razmišljanja o ovoj osjetljivoj religiozno-naučnoj problematici. Prvo, da bi smo mogli ući u raspravu, treba da definišemo pojam TROPSKE GODINE. To je dakle period za koji se, gledano sa Zemlje, Sunce nađe u istoj tački jednog momenta, npr. jesenje ravnodnevnice. Taj period je različit, a prosječno iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta, i 45,5 sekundi. JULIJANSKI KALENDAR(Julije Cezar, 46. g. p.n.e.) je u hrišćanstvu prihvaćen kao zvanični na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (današnji turski Iznik, na zapadu Turske),325. godine.