Donjeck i Lugansk ne prestaju da privlače pažnju svetske javnosti kao dva žarišta ukrajinske krize. Međutim, malo kome je poznato da su većina stanovnika sa ovih teritorija, zapravo, potomci Srba koji su pobegli od od osmanskog jarma. Kako piše lokalna Informativna agencija "Don 24", 70 hiljada Srba doselilo se među Tatare i kalmičke budiste na samom početku 18. veka gde su izgradili 40 crkava, od kojih je u Donbasu preživelo čak 16.
Zašto su Rusi i Srbi kroz istoriju pomagali jedni drugima? Šta ih je povezivalo preko stranih granica i udaljenosti hiljadama kilometara? Jedna vera – Pravoslavna! Glavni i jedini razlog za preseljavanje Srba u Rusiju u XVIII veku bila je želja da se sačuva vera. 1690. godine, bežeći od osmanskog jarma, više od 70.000 Srba je prešlo u Austrougarsku, ali su im tamo nametali katoličanstvo. Godine 1723. Petar I pozvao ih je u Rusiju, nudeći opremanje i zaštitu južnih granica Ruskog carstva. U Podoncovju, gde su se naselili kalmički budisti, muslimanski Tatari i odbegli staroverski raskolnici, u verskom smislu bilo je pravo Divlje polje sve dok Srbi ovde nisu podigli pravoslavne crkve.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Redakciji Srbin.info javio se Petar Nikolić, šef mesne kancelarije iz sela Kusadak kod Mladenovca, ratni veteran u dva rata. On je izneo zastrašujući podatak da se već tri večeri uzastopno nad selom pojavljuju dronovi koji prskaju nešto u vazduhu što je vidljivo i golim okom. Odmah nakon dronova, selo nadleću helikopteri u niskom letu i u potpunom mraku, bez ikakavog svetla, da se ne vidi koja obeležja imaju na sebi. Slučaj je odmah prijavljen policiji i Državnoj bezbednosti, ali država za sada krije ko i zašto zaprašuje.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Autokefalnost ne mogu da traže ateisti, agnostici, inoverni ili otpadnici iz Miraševe sekte, a upravo se ovakve osobe u javnosti pojavljuju kao glavni zagovornici autokefalne crkve u Crnoj Gori
Stanislav Vinaver je, pre Drugog svetskog rata, pisao o „pametnom srbovanju“. Danas je takva vrsta srbovanja najteža; ili se ide u priču „Srbi, narod najstariji“, sa idolopoklonstvom Vrhovnom Klovnu, ili se Srpstvo sasvim poriče u ime nebuloznog „građanizma“. Ovaj triptih ima za cilj da ponudi nekoliko razmišljanja o mogućnostima pametnog, svetosavskog srbovanja danas, kad ponovo pokušavaju da nas liše samih sebe u sumraku posthumane planetarnosti lišene Logosa.
Pavelić i SPC
Ante Pavelić je tvrdio da nije protiv pravoslavne vere, pa ni protiv Pravoslavne Crkve. Govorio je: „Gospodo! U pravoslavlje ne dira nitko, ali u Hrvatskoj Državi ne može biti Srbske pravoslavne crkve“. Kasnije je pisao: „Prema tome, nije se u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj progonilo pravoslavlje, nego je naša borba bila uperena protiv srbstva, koje je pod raznim oblicima, služeći se svim sredstvima, sve sile ulagalo, da omete razvitak i sređivanje prilika u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Mi nismo bili protiv pravoslavlja, nego smo bili protiv SRBSKE pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Kako sam to već prije naglasio, pravoslavne CRKVE su narodne crkve i prema tome pravoslavna crkva u Hrvatskoj mogla je biti samo Hrvatska pravoslavna crkva“, koju je Pavelić i „osnovao“ 1942. godine.
Ovih dana, Milo Đukanović govori na sličan način: neophodna mu je „crkva nacionalnih Crnogoraca“.
Autokefalna, naravno.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Jedna od metoda jezičke borbe koju su naučnici opisali je slabljenje suparničkog jezika sa njemu srodinim jezicima. Ova metoda je stara kao i princip: „zavadi i vladaj“. Tako, na primer, vidimo kako slovenski jezici bez međusobnog dogovora pozajmljuju strane reči. Ako poljski i ukrajinski pozajmljuju reči iz nemačkog, onda ruski pozajmljuje iz francuskog. Čak i ako su poljski i ruski jezici pozajmljuju reči iz tog istog francuskog jezika, posuđene su različite reči sa različitim značenjima (npr. tableta – pastila, laptop – tablet). Govornici srodnih slovenskih i romanskih jezičkih grupa uče se da međusobno komuniciraju na engleskom jeziku. Anglojezičke države sprečavaju, na primer, da se Italijani obraćaju Francuzima na italijanskom, i da dobiju odgovor na francuskom, kao što su činili vekovima.
Glavna veza koja povezuje srodne jezike je zajednički prajezik. To je koren jezičkog stabla, čije su grane savremeni živi jezici.
Obrazovana osoba sa bogatim rečnikom poznaje i primenjuje ne samo reči nedavno pozajmljene iz stranih, nesrodnih jezika. Pre svega on zna i može da koristi zastarele i nedovoljno korišćene reči svog maternjeg jezika. Poznavanje ovih reči pomaže, na primer, Rusu u Poljskoj da shvati šta su „goveđi kotlet“ (kotleta volova) i „svinjska kobasica“ (sosiska veprёva).
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Ocena korisnika: 5 / 5
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Sukob masona i jezuita oko prevlasti u Srbiji
Ko su glavni igrači u Srbiji? Ko pomera političare kao pione na šahovskoj tabli? Sami pioni (političari) nam to kažu, iako ni sami nisu svesni kakva je pozadina onih koji sa njima upravljaju
Svakom ozbiljnom čoveku je jasno da su političari samo pioni na političkoj sceni neke države. Glavni igrači – oni koji vuku konce i upravljaju političarima su u pozadini – nevidljivi za one koji imaju slab „vid“, a takvih je mnogo. Zahvaljujući velikoj manipulaciji i ispiranju mozgova tokom niza godina, ljudi su postali neosetljivi na prevaru i slepi da prepoznaju ono što se oko njih dešava.
Ko su glavni igrači u Srbiji? Ko pomera političare kao pione na šahovskoj tabli? Sami pioni (političari) nam to kažu, iako ni sami nisu svesni kakva je pozadina onih koji sa njima upravljaju (političari veruju da veliki igrači njih samo „finansijski pomažu“ da se bore za „prave vrednosti u društvu“)
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Календар за 2019.
