Demografska neravnoteža u svetu između siromašnih i bogatih i dalje će imati za posledicu talase migracija jednih naroda ka drugima, a današnje uznemirujuće socijalne i rasne reakcije mogu biti male u poređenju sa onim što će se dešavati u budućnosti. Te migracije su velikog obima, izazivaju socijalne i bezbednosne potrese, pa se označavaju često pojmom seobe naroda. Migracije su najčešće uzrokovane ratovima, a potom nepodnošljivim i nehumanim uslovima života. Eksplozivni rast stanovništva, uz smanjenje resursa u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, raovi i sve veći jaz između bogatih i siromašnih pored opasnosti od unutrašnjih migracija i različitih sukoba, doveo je do masovnih migracija u druge države i regione.Piše:Mitar Kovač

Najznačajniji uzroci velikih migracija stanovništa su uglavnom bezbednosne i ekonomsko propadanje, a uzrokovane su agresivnim delovanjem vodećih zemalja Zapada, koje se isključivo rukovode vrednostima i logikom neoliberalnog kapitalizma. Vrhovna vrednost u tom sistemu jeste novac (kapital) a ne čovek.  Izazvani haos u mnogim regionima sveta pokrenuo je milione siromašnih, raseljenih, obespravljenih i ugroženih da u potrazi za optimalnijim i bezbednijim uslovima života napuste matične zemlje. Zbog toga neki autori smatraju da povećani broj migranata ozbiljno narušava bezbednost država, u koje dolaze i kvalifikuju ih kao direktnu pretnju bezbednosti, jer se migrantske krize sve više instrumentalizuju i sa njima se upravlja iz određenih centara moći na Zapadu.
Zaoštrenost i sukobljenost interesa pojedinih velikih sila ide do te mere da se modeluju nasilne smene vlasti i aktiviraju zamrznuti konflikti, uz jačanje verskog i nacionalnog ekstremizma. U tom procesu Srbija i srpski narod u celini će imati velike bezbednosne izazove i pretnje da zaštite nacionalne interese. Shodno tome, misao Jovana Cvijića koji je svojevremeno rekao: ,,Ko nam je kriv što smo državu izgradili nasred carskog druma“, ostaje i dalje aktuelna.
Odnosi Hrvatske i Republike Srbije, kao i Hrvatske i Mađarske, bili su krizi zbog migranata i njihovog prelaska preko granica balkanskih država. Neke zemlje su odlučile da podignu „ograde“, kako bi zaustavile priliv migranata, počev od Mađarske, pa do Slovenije i Austrije. Kao posledica zatvaranja granica pojavio se kumuliran određeni broj migranata koji je ostao ,,zaglavljen“ u zemljama na Zapadnobalkanskoj ruti. Na slici  prikazane su zatvorene državne granice zemalja koje se nalaze na Zapadnobalkanskoj ruti, kao i alternativni pravci prolaska.


Zatvaranjem granica i dogovorom iz februara 2016.g. između EU i Turske, smanjio se broj migranata u zemljama EU, a pogotovo na Zapadnobalkanskoj ruti, jedino se broj povećao na morskim migracionim rutama, odnosno Centralnomediteranskoj i Zapadnomediteranskoj ruti.
Migracije, pogotovo one ilegalne, imaju ogromne bezbednosne reperkusije po države na migrantskoj ruti, kao i države krajnjeg odredišta. Između četiri i pet miliona migranata svake godine uđe u neku tuđu državu, a pri tom broj nelegalnih prelazaka granice varira između 30% i 50%. One sa sobom neminovno donose i povećanje opasnosti po domaće stanovništvo od zaraznih bolesti, kriminala i terorizma. Za zemlju domaćina one mogu usled prevelikog priliva jeftine radne snage i neočekivano velikih socijalnih davanja predstavljati i izvor destabilizacije njene ekonomske sigurnosti. Krijumčarenje migranata i trgovina ljudima postaju masovno krivično delo u zemljama takozvane prve migrantske destinacije, a ujedno i izvor ogromnih nelegalnih i neoporezivih prihoda.
Pitanje prihvata migranata i izbeglica dovodi do tenzija i podela ne samo na nivou međunarodne zajednice, već i unutar same EU i njenih vodećih članica. Na sastanku u Pragu, septembra 2015. godine predstavnici takozvanog ,,istočnog bloka“ EU koji čine: Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska, odbile su plan Evropske komisije o ,,preraspodeli migranata po kvotama“. Migrantska kriza podelila je javno mnjenje Evrope. Naime, jedan deo javnosti migrante doživljava kao opasnost imajući u vidu da se migracije tumače kao razaranje evropsko kulturnog identiteta putem planskih migracija islamskog stanovništva radi dalje islamizacije Evrope. Takođe, stavovi ovog dela javnosti zasnovani su i na strahu od povećanja rizika i pretnji od terorističkih napada, kao i na povećanju broja kriminalnih radnji i drugih oblika nasilja od strane migranata. To je većinsko mišljenje u Evropi, koje je zasnovano na objektivnim razlozima.migranti-u-kriziJedan od aspekata ugrožavanja nacionalne bezbednosti Republike Srbije odnosi se na društvenu dezorganizaciju u kritičnim područjima, prekid saobraćaja, blokadu graničnih prelaza, narušavanje javnog reda i mira u većem obimu, sukobe policije i migranata. Različite kriminalne aktivnosti, takođe, mogu se dovesti u vezu sa izbegličkom krizom. Ključni problem danas migrantske krize na Balkanu jeste krijumčarenje ljudi. Ilegalni prelasci preko državne granice predstavljaju povredu državnog suvereniteta, jer dovode u pitanje sposobnost države da uspostave kontrolu nad svojom teritorijom.
Migrantska kriza predstavlja i ekonomsku pretnju nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije.Migranti mogu biti uzrok ekonomskih teškoća i svakako da predstavljaju teret budžetu zemlje, da utiču na snižavanje cene rada u ionako ekonomski nestabilnom okruženju. Evidentno je da siromašne i zemlje u tranziciji poput Republike Srbije, nemaju dovoljno ekonomskih kapaciteta, kao ni raspoložive i namenske infrastrukture da budu utočište desetinama hiljada migranata, jer to predstavlja latentnu opasnost po njihov razvoj, stabilnost i prosperitet.

S obzirom na to da je deo migranata direktno učestvovao u ratnim dejstvima i da je obučen za izvršenje borbenih dejstava u ruralnim i urbanim sredinama, postoji realna mogućnost izvođenja pojedinačnih terorističkih akcija po objektima i metama visoke vrednosti u cilju izazivanja straha i panike kod stanovništva. Zato se može reći da migrantska kriza predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Posebno zabrinjavaju pretpostavke obaveštajno-bezbednosnih organa vodećih zemalja EU u pogledu trajanja krize. Predviđa se trajanje krize duže vreme, u dva perioda: (1) od marta do novembra 2016. godine; i (2) od marta do novembra 2017. godine, gde se očekuje ukupan priliv od oko 3.000.000 migranata u Evropu, a Republika Srbija bi trebala i dalje biti tranzitna država.



Najveći pritisak migrantske krize u Evropi trpe Grčka, Srbija i Makedonija, što je posljedica propale migrantske politike Evropske Unije, nesposobnosti NATO pakta i namere neformalnih centara moći u SAD i u Velikoj Britaniji, da preko migranata upravljaju stanjem bezbednosti na Bliskom istoku i u Evropi.
Hiljade izbjeglica, azilanata i migranata, uključujući decu, putuju opasnom rutom preko Balkana, ostaju u Makedoniji i Srbiji u „klopci“, bez adekvatne zaštite i perspektive. Puno je indikatora koji govore u prilog tezi da se „Kriza sa Bliskog istoka, preko migranata, seli na Balkan“ i da će tzv. međunarodna zajednica  u nekom momentu, kada se velike mase migranata „zaglave na Balkanu „ponuditi finansijsku pomoć i benefite za vladajuće nacionalne elite propalih država na Balkanu, da pristanu da se migranti smeste u tim državama u većem broju, posebno na tzv. Zapadnom Balkanu. U celom tom procesu zbog velikog broja izbeglica pokrenule bi se i međunarodne institucije i organi UN.  Na taj način države Zapadnog Balkana bile bi dodatno destabilizovane i primorane da prihvate nametnuto rešenje. To odlično znaju i planiraju vodeće države Zapada i pripremaju strategiju za to vreme naredne 2017. godine.

U pripremi te strategije veoma jako i prikriveno učestvuje Nemačka, pod rukovodstvom Angele Merkel, koja se deklariše za prava izbeglica, kako bi imala moralno opravdanje da izvrši pritisak na države Zapadnog Balkana.  Ona je suštinski prećutno podržala mere da se Mađarska, Slovenija, Austrija i Hrvatska dobro zaštite na nacionalnim granicama, kako bi se u aktivnom periodu migrantske krize naredne godine napravio „rezervat za migrante na Zapadnom Balkanu“. Iz tih razloga u nekoliko navrata vlasti EU su nudile Srbiji finansijsku pomoć da se izgrade novi kapaciteti za prihvat i smeštaj migranata.

Mediji na Zapadu povremeno ovu strategiju pothranjuju i opravdavaju, kako bi se zaštitila EU a tzv. Zapadni Balkan učinio „rezervatom za migrante“ a te države se duže vreme ili nikada nebi primale u EU. Takođe, taj prostor inače smatraju zonom tradicionalnog neoosmanizma i turskih nacionalnih interesa na Balkanu. Ovakvo rešenje migrantske krize odgovaralo bi SAD, EU, UK i Turskoj. Gledajući na duže vreme islam bi postao dominantan na Balkanu a ruski interesi bi bili trajno potisnuti sa Balkana. Dobila bi se jaka demografska masa islamista za projektovane ratove na istoku. Takvom strategijom rešavanja migrantske krize Srbija bi bila ugrožena više nego ratom, kao i njeni vitalni nacionalni interesi. Zbog toga Srbija mora da shvati da je naredna godina veoma bitna za njenu nacionalnu bezbednost i da nesme dozvoliti da zakulisanim odlukama i strategijama Zapada postane žrtva migrantske krize.
Komesarijat za izbeglice R: Srbije često poseže i za nerazumnim odlukama i ugrožava lokalne sredine na migrantskoj ruti. Bilo je više nemilih događaja čije posledice su bile ubijstva, ranjavanja, silovanja, pedofilija i slično. Ne živi se bezbedno ni u cenru Beograda a kamo li u gradovima i selima u blizini granica, u zahvatu migrantskih ruta. Tako npr. Gradsko veće Zaječara nije dalo Komesarijatu za izbeglice saglasnost za sprovođenje odluke da se u Gamzigradskoj banji otvori prihvatni centar za migrante.
Očekivati je na proleće 2017.godine da se nastavi migrantska kriza sa većim intenzitetom pri čemu bi se ispoljilo ponovo nejedinstvo unutar EU oko kvota pa bi Zapadni Balkan, kao „rezervat za migrante“ postao jedino prihvatljivo rešenje. To se vidi i po odnosu vlasti u Nemačkoj i drugim državama centralne Evrope prema Romima, koje konstantno vraćaju u Srbiju. Države na Balkanskoj migrntskoj ruti bile bi ugrožene, pre svega Srbija i Makedonija. Srbija je najmanje i uradila na pripremi i uređenju granice na jugu, ka BJR Makedoniji i na jugoistoku prema R.Bugarskoj. Pomoć koju pružaju pojedine evropske zemlje u ljudstvu i zajedničkim patrolama, kao što su Austrija i Slovačka je simbolična.
Odlučnost Mađarske da svoje granici zaštiti u potpunosti i učini nepropusnim, a potom i Hrvatske, direktno ugrožava R.Srbiju u pogledu broja migranata koji se u nekom masovnom prilivu mogu naći „zaglavljeni“ na njenom prostoru. U takvoj situaciji nije očekivati da će organi EU naći razumevanja da se puste migranti ka centralnoj Evropi. Naprotiv, očekivati je da EU u takvoj situaciji ponudi finansijska sredstva kako bi se migranti zadržali na prostoru tzv. Zapadnog Balkana.  Srbija treba biti svesna te opasnosti i strategije EU, u slučaju da Turska pusti taj veliki talas migranata.  To bi zaista bio „migrantski sunami“ za države tzv. Zapdnog Balkana, pre svega za Srbiju, Makedoniju, BiH i Crnu Goru.
Toliki broj migranata promenio bi sistem vrednosti, nacionalnu i versku strukturu stanovništva. Pravoslavne zemlje moraju biti svesne toga, kako nebi njihovi narodi postali manjina na sopstvenoj teritoriji.  Na taj način bi i bez rata postepeno došlo do suštinskog gubljenja suverenosti tih država, na račun formiranja neke nove „islamske države“. Na taj prostor tzv. Zapadnog Balkana u budućnosti bi se deportovali migranti iz EU, koji nisu uspeli da se uklope i socijalizuju u zapadni sistem vrednosti i oni čije ponašanje i delovanje je utemeljeno na ekstremnom nacionalnom i verskom fanatizmu.
Postoji niz indikatora koji ukazuju na to da Nemačka prko svojih „satelita“, pre svega preko Mađarske, Hrvatske i Ausrije fizički blokira prolazak migranata ka njenoj teritoriji i da je Grčku i preostali deo Balkana namerila da dovede u bezizlazno stanje. Srbija bi trebala iz pomenutih razloga, da hitno pristupi uređenju državne granice, posebno na verovatnim pravcima kretanja migranata i spremno dočeka mart i nastavak migrantske krize na proleće 2017. godine. Strategija SAD, UK i Nemačke povodom migrantske krize je jasna samo je pitanje ozbiljnosti i odgovornosti vlasti u državama Zapadnog Balkana da onemoguće ovakav scenario. U proletnim danima, kada bude lepše vreme, migranti će se kretati verovatno većinom izvan graničnih prelaza, kako bi izbegli zadržavanje na pripremljenim preprekama i blokadama.
Zbog toga pripreme sistema bezbednosti treba da se nastave punom snagom i da se što spremnije dočeka to sudbonosno vreme po nacionalnu bezbednost R. Srbije.

---

Izvor: NewsFronт