АВ ПРОТИВ НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ
на дан Светих Срба Светитеља
Зашто нико од црквених великодостојника није био присутан?
Како је Милошевић извео десант на Хиландар
Сведочење - Монах Василије Хиландарац
Пре дванаест година тадашњи председник Србије Слободан Милошевић је долазио у Хиландар. Доста је верзија било у медијима о томе. Причало се да су тада сви монаси побегли када су чули да он долази. Колико ми је познато, Ви сте један од иницијатора овог скандала о којем се још не зна права истина.
- Да, изашли смо вактом. Уосталом, ја сам о свему томе написао и песму која се зове десант на Хиландар. А десет дана пре него што је кренуо, значи после деветога марта, звао је министар за верска питања и тражио од нас да се припремимо јер долази Милошевић. Не познајем тог Слободана, рекао сам ја. Како не познајете, питао је он. А ја сам тада био епитроп (заменик игумана манастира оца Пајсија) значи ја сам био оперативац. И кажем ја, ја сам Грк, имам грчке папире и мени није познато и тако то. После је он тражио Пајсија, а овај није хтео да се јави. Четири дана касније зову из Министарства спољних послова, али није хтео да каже ко је и каже ,, знате могли би сте да направите ипак као да дођу". Ми смо овде имали седницу и ниједан монах није био за то, чак ни отац Серафим чији је отац Хрват, а мајка Немица. Он је рекао како је Милошевић изјавио да је у седамнаестој години расчистио са религијом. То је рекао осамдесетих година за париски часопис Л монд. Серафим је то прочитао и рекао ја сам да се не прими.
Е, сада је ситуација била лакша и ми се договоримо да ја останем у манастиру, отац Пајсије, као игуман, да изађе два дана пре, отац Киро, као поп, да изађе и он и отац Николај. Игуман, значи да не држи беседу за дочек, Кирило - нема литија, а отац Николај - нема ручак, пошто је био кувар. Па…тактика. И сад претходног дана кад је тебало да он (Милошевић) дође, слетео је око осам сати један мали хеликоптер - полицијски . Ја изађем на капију и сад тај инспектор Северне Грчке, с којим сам се одавно знао, поздрави се са мном и каже да је ту по службеној линији. Знам пријатељу , рекао сам му, али кад негде идеш најавиш се, па макар и на кафу. Рекао је да ме је звао тог јутра, а када сам га питао зашто ме није звао синоћ, одговорио је да му је наређење стигло тек ујутру. Рекао је да је дошао да извиди зашто ми нећемо да примимо Слободана Милошевића, председника. Опростите, рекао сам, у питању су три ствари: У Типику Светога Саве каже се да се владар прима са литијом, е, а тај човек да ли је крштен, јеси ли видео да се причестио, крстио пред иконом или да се исповедио? Ништа не знам , одговорио је. Добро, друга ствар, он долази овде у Хиландар као човек који нема никаквих лепих обележја, како да га дочекамо? Значи, написи ти Елефтерије један типик као свети Елефтерије, и ми ћемо по твом типику да радимо, а Типик Светог Саве ћемо да склонимо. То га је толико пресекло, јој оче, немојте, рекао је, како ја могу да будем већи од Светог Саве? Па, ти ме тераш, јел тако? И трећа ствар, ја му кажем, овај дечко је погинуо у Београду, јел знате ко ми је то, то ми је брат.Он се запрепастио. Мислим, брат по линији отпора и тако. Добро, ја вас разумем, рекао је, али то ништа не значи. А претходног дана сам ја сазнао од једног мог великог пријатеља из Грчке, који ми је рекао како је Милошевић претходног дана у Атини Мицотакису рекао: ,,Што се тиче Скопљанаца, пола сата ја одозго, пола сата ти одоздо и то ћемо да збришемо и направимо отворену границу. То значи да нема више Македоније, нема више граница, а то је распложење Грчке и Србије". Касније сам, такође, сазнао да су десетак дана после тога они тенкове дотерали у Ђевђелију и чекали седам дана, а онда су се вратили.
Милошевић у Хиландару ТАКТИКА
А дан пре Милошевићевог доласка око седам сати дошао је један полицајац и рекао ми како има шест људи који би требало да дођу код њега због лоших карактеристика по ситуацију која је требало да се догоди. Били су ту уредник ,,Искре" из Минхена, ,,Слободе" из Америке и још неки новинари зато што сам ја хтео да они то виде а не да се прича сутра нису примили, јесу примили, било је овако или онако. Они су седели ту и гледали људи како да напишу. Ништа, рекао сам, у овој кући старој 800 година никада се није десило да се пролива крв, а код њега (Милошевића) је вода, према томе, не секирај се ништа. Нека буде он у једној соби, ја ћу ставити једног полицајца да шета ходником... и тако. Он је пристао. И у дванаест сати -хеликоптери, овуда и одоше на Кареју. Тамо на Кареји дочек, литија, водили га у цркву, уводили га у олтар, водили га у Протат, дали му ручак, дали му златну икону. А он тог проту није ни пољубио у руку, нити му је рекао ,,помаже Бог". Хвала, хвала и тако, да би на крају прота рекао: ,, Ја мислим господине председниче да ви не треба да идете у Хиландар јер сте ви све почасти Свете Горе добили овде, и више него што можда треба, најбоље би било да се ви вратите, а он је рекао, не, идем .
ОТМИЦА
И онда су хеликоптери дошли одоздо. Пре него што су дошли ја кажем братији: ,,Браћо, сад ко хоће, куд хоће". И онда смо се сви разишли, а пре тога два сата један мали хеликоптер, полицијски, спустио се и они су, како сам видео, киднаповали оца Пајсија, убацили га у хеликоптер и довели га овде. Видим га ја како збуњен иде. Овде је тражио мене, али нико није хтео да му каже и пошто ме није нашао изашао је на капију, а Милошевић му је рекао : Здраво друже! Онда их је Пајсије уводио у цркву, а Милошевић је држао руке на леђима, није прилазио Тројеручици и ниједан његов пратилац није хтео да пољуби икону, нити да каже ишта, макар да остави неки динар, јел тако? Ништа, само су то гледали, отишли у трпезарију , отишли горе да виде нешто књига и онда су дошли у салон у којем је Милошевић рекао неколико речи: Па знате, било је раније огрешења, сада је ситуација несто другачија, ми ћемо да помогнемо, нису то више она времена, и тако то, још нешто без везе и онда су сели и отишли. Тако се то десило и остала је историја да се чита, ето.
Монах Василије Хиландарац
рођен је 3. новембра 1949 у Брђанима (Краљево), од оца Величка и мајке Милене. На Свету Гору је дошао 15. марта 1975. Замонашио се 18. априла 1976. Примио је велику схиму 6. августа 2009.
Од 1982. године је члан Сабора стараца (проистаменос). На послушању епитропа Хиландара провео је дуги низ година, неуморно се старајући о манастирским пословима као и ширењу Речи Божије међу српским народом, доносећи утеху и наду многима који су му се обраћали за духовни савет.
Последње године је, услед тешке болести, провео у келији, окружен бригом и негом млађе хиландарске братије. Упокојио се на Велики уторак, 11.04.2017. у Хиландару, након вишегодишње болести.
Десант на Хиландар
(О посети Слободана Милошевића манастиру Хиландар, 1991.год.)
Аутор: хиландарски монах
Откако је Немањићу Саво
у Атонску Гору утекао
а Немања оставио пријесто,
Души својој да пронађе мјесто,
Откад свијет Хиландару краси,
И слава се његова разгласи,
Отка при стигоше монаси,
И откад се на Атонској Гори
Српски збори и Богу се моли,
Црњи абер долаио није
Но шо скоро дође из Србије,
Из столнога града Београда
Ђе фараон безожни завлада,
Ђе се коло безбожника вије
Да Србију у црно завије.
Црни абер из још црњег двора,
Од безбожног цара и злотора,
А из руку његовог жбира-
Вјерног слугу Драгојла везира.
Силом збори абер из Србије:
"Слушј добро игуман Пајсије:
Ми овамо у царевој влади,
Добро знамо шта се од вас ради
Јасно нам је шта се отуд ваља-
Настојите да вратите краља.
Шурујете с Љотићевом бандом,
С четницима и са Александром.
Доушници отуд наши кажу
Да у цркви спомињете Дражу,
Молите се за душу Недићу,
И за здравље Карађорђевићу.
Све радите како не би смјели,
И цара сте за срце ујели.
Али цар је срца милостива,
Све вам прашта и милост дарива,
И још жели да вас удостоји,
И почати гостовањем својим!"
Кад игуман абер протумачи,
Ведро му се лице наоблачи,
Па са куле Савине слијеће,
И окупи старачко вијеће.
Брзо су се искупили старци,
Као некад библијски мудраци.
Сиједијех брада до појаса,
На кољена подераних раса.
Све клечећи и Бога молећи;
Вијећаше старци Хиландарци,
Вијећаше, сложно одлучише
Да се царском везифу отпише:
"Вјерни слуго, невјернога цара
Откако је свтог Хиландара,
Ове цркве и ове братије,
С прага још нико оћеран није!
И прије су цаи долазили,
И свеињу ову полазили,
Да окају владарске гријехе,
Своме срцу пронађу утјехе.
Зато кажи своме господару:
Ако мисли поћи Хиландару
Ради славе, ради ћефа свога,
А не ради савјести и Бога,
Боље да и долазио није!
Пољубиће гвоздене капије."
Ал' невјерник зато и не хаје,
Купи слуге и своје аждаје,
У својему безбожничком пиру
Небом језди према Манастиру.
Под западним зидом Манастира,
Бијеше башта к'о усред Мисира.
Њој је равна само башта рајска
И прекрасна авлија Версајска.
Једног јутра, неђеља је била,
Над том баштом залупаше крила,
Као да је сабориште вила.
Ил' се с мора галебови дигли,
Ил' ждралови из Русије стигли?
Ал' на жалот то ни једно није.
Нит' су стили ждрали из Русије,
Нит' су крила галеба, ни вила,
Но с пера од хеликоптера.
Хеликоптер, чудо од технике,
Што преози спрему и војнике.
Њиме војска надгледа фронтове
И бијеле опсједа градове.
Али ево сада царско пира
И десанта светог Манастира,
Да се памти док је Хиландара
Гостовање безбожнога цара.
Вјерујте ми браћо моја мила
Та се поган није прекрстила,
Нит' светињи једој поклонила!
Ту 'ђе би се султан прекрстио,
Римски папа вјеру промјенио-
Колика је Хиландар светиња!
Али нешће ова аветиња.
Нит' се крсти, нити се причести,
Него као марва без свијести,
Без имало срама и образа,
"Здраво друже" , игуману каза!
Боже праштај, а ја кад бих смијео
Племе бих му цијело проклео.
Ал' не смијем, нек му Бог суди,
Срам га било од Бога и људи!
Довијек се од народа крио,
А од Бога душу не смирио,
Докле краља не буде дворио.
Опростите браћо моја мила,
Истина је, вјерујте ми, била.
Испевана ради Хиландара
А у здравље мојих господара-
Александра Карађорђевића
И младога Петра краљевића.
Упутнице:
1. Манастир Хиландар; Упокојио се у Господу монах Василије Хиландарац; https://www.hilandar.org/upokojio-se-u-gospodu-monah-vasilije-hilandarac/
2. У вечни спомен монаху Василију; ПРИЈАТЕЉИ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА·УТОРАК, 11. АПРИЛ 2017.
3. Фотографије (Монах Василије) - Хаџи Миодраг Миловановић