Pre dvanaest godina tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je dolazio u Hilandar. Dosta je verzija bilo u medijima o tome. Pričalo se da su tada svi monasi pobegli kada su čuli da on dolazi. Koliko mi je poznato, Vi ste jedan od inicijatora ovog skandala o kojem se još ne zna prava istina.

- Da, izašli smo vaktom. Uostalom, ja sam o svemu tome napisao i pesmu koja se zove desant na Hilandar. A deset dana pre nego što je krenuo, znači posle devetoga marta, zvao je ministar za verska pitanja i tražio od nas da se pripremimo jer dolazi Milošević. Ne poznajem tog Slobodana, rekao sam ja. Kako ne poznajete, pitao je on. A ja sam tada bio epitrop (zamenik igumana manastira oca Pajsija) znači ja sam bio operativac. I kažem ja, ja sam Grk, imam grčke papire i meni nije poznato i tako to. Posle je on tražio Pajsija, a ovaj nije hteo da se javi. Četiri dana kasnije zovu iz Ministarstva spoljnih poslova, ali nije hteo da kaže ko je i kaže ,, znate mogli bi ste da napravite ipak kao da dođu". Mi smo ovde imali sednicu i nijedan monah nije bio za to, čak ni otac Serafim čiji je otac Hrvat, a majka Nemica. On je rekao kako je Milošević izjavio da je u sedamnaestoj godini rasčistio sa religijom. To je rekao osamdesetih godina za pariski časopis L mond. Serafim je to pročitao i rekao ja sam da se ne primi.

E, sada je situacija bila lakša i mi se dogovorimo da ja ostanem u manastiru, otac Pajsije, kao iguman, da izađe dva dana pre, otac Kiro, kao pop, da izađe i on i otac Nikolaj. Iguman, znači da ne drži besedu za doček, Kirilo - nema litija, a otac Nikolaj - nema ručak, pošto je bio kuvar. Pa…taktika. I sad prethodnog dana kad je tebalo da on (Milošević) dođe, sleteo je oko osam sati jedan mali helikopter - policijski . Ja izađem na kapiju i sad taj inspektor Severne Grčke, s kojim sam se odavno znao, pozdravi se sa mnom i kaže da je tu po službenoj liniji. Znam prijatelju , rekao sam mu, ali kad negde ideš najaviš se, pa makar i na kafu. Rekao je da me je zvao tog jutra, a kada sam ga pitao zašto me nije zvao sinoć, odgovorio je da mu je naređenje stiglo tek ujutru. Rekao je da je došao da izvidi zašto mi nećemo da primimo Slobodana Miloševića, predsednika. Oprostite, rekao sam, u pitanju su tri stvari: U Tipiku Svetoga Save kaže se da se vladar prima sa litijom, e, a taj čovek da li je kršten, jesi li video da se pričestio, krstio pred ikonom ili da se ispovedio? Ništa ne znam , odgovorio je. Dobro, druga stvar, on dolazi ovde u Hilandar kao čovek koji nema nikakvih lepih obeležja, kako da ga dočekamo? Znači, napisi ti Elefterije jedan tipik kao sveti Elefterije, i mi ćemo po tvom tipiku da radimo, a Tipik Svetog Save ćemo da sklonimo. To ga je toliko preseklo, joj oče, nemojte, rekao je, kako ja mogu da budem veći od Svetog Save? Pa, ti me teraš, jel tako? I treća stvar, ja mu kažem, ovaj dečko je poginuo u Beogradu, jel znate ko mi je to, to mi je brat.On se zaprepastio. Mislim, brat po liniji otpora i tako. Dobro, ja vas razumem, rekao je, ali to ništa ne znači. A prethodnog dana sam ja saznao od jednog mog velikog prijatelja iz Grčke, koji mi je rekao kako je Milošević prethodnog dana u Atini Micotakisu rekao: ,,Što se tiče Skopljanaca, pola sata ja odozgo, pola sata ti odozdo i to ćemo da zbrišemo i napravimo otvorenu granicu. To znači da nema više Makedonije, nema više granica, a to je rasploženje Grčke i Srbije". Kasnije sam, takođe, saznao da su desetak dana posle toga oni tenkove doterali u Đevđeliju i čekali sedam dana, a onda su se vratili.

Milošević u Hilandaru TAKTIKA

A dan pre Miloševićevog dolaska oko sedam sati došao je jedan policajac i rekao mi kako ima šest ljudi koji bi trebalo da dođu kod njega zbog loših karakteristika po situaciju koja je trebalo da se dogodi. Bili su tu urednik ,,Iskre" iz Minhena, ,,Slobode" iz Amerike i još neki novinari zato što sam ja hteo da oni to vide a ne da se priča sutra nisu primili, jesu primili, bilo je ovako ili onako. Oni su sedeli tu i gledali ljudi kako da napišu. Ništa, rekao sam, u ovoj kući staroj 800 godina nikada se nije desilo da se proliva krv, a kod njega (Miloševića) je voda, prema tome, ne sekiraj se ništa. Neka bude on u jednoj sobi, ja ću staviti jednog policajca da šeta hodnikom... i tako. On je pristao. I u dvanaest sati -helikopteri, ovuda i odoše na Kareju. Tamo na Kareji doček, litija, vodili ga u crkvu, uvodili ga u oltar, vodili ga u Protat, dali mu ručak, dali mu zlatnu ikonu. A on tog protu nije ni poljubio u ruku, niti mu je rekao ,,pomaže Bog". Hvala, hvala i tako, da bi na kraju prota rekao: ,, Ja mislim gospodine predsedniče da vi ne treba da idete u Hilandar jer ste vi sve počasti Svete Gore dobili ovde, i više nego što možda treba, najbolje bi bilo da se vi vratite, a on je rekao, ne, idem .

OTMICA

I onda su helikopteri došli odozdo. Pre nego što su došli ja kažem bratiji: ,,Braćo, sad ko hoće, kud hoće". I onda smo se svi razišli, a pre toga dva sata jedan mali helikopter, policijski, spustio se i oni su, kako sam video, kidnapovali oca Pajsija, ubacili ga u helikopter i doveli ga ovde. Vidim ga ja kako zbunjen ide. Ovde je tražio mene, ali niko nije hteo da mu kaže i pošto me nije našao izašao je na kapiju, a Milošević mu je rekao : Zdravo druže! Onda ih je Pajsije uvodio u crkvu, a Milošević je držao ruke na leđima, nije prilazio Trojeručici i nijedan njegov pratilac nije hteo da poljubi ikonu, niti da kaže išta, makar da ostavi neki dinar, jel tako? Ništa, samo su to gledali, otišli u trpezariju , otišli gore da vide nešto knjiga i onda su došli u salon u kojem je Milošević rekao nekoliko reči: Pa znate, bilo je ranije ogrešenja, sada je situacija nesto drugačija, mi ćemo da pomognemo, nisu to više ona vremena, i tako to, još nešto bez veze i onda su seli i otišli. Tako se to desilo i ostala je istorija da se čita, eto.

Monah Vasilije Hilandarac

rođen je 3. novembra 1949 u Brđanima (Kraljevo), od oca Velička i majke Milene. Na Svetu Goru je došao 15. marta 1975. Zamonašio se 18. aprila 1976. Primio je veliku shimu 6. avgusta 2009.

Od 1982. godine je član Sabora staraca (proistamenos). Na poslušanju epitropa Hilandara proveo je dugi niz godina, neumorno se starajući o manastirskim poslovima kao i širenju Reči Božije među srpskim narodom, donoseći utehu i nadu mnogima koji su mu se obraćali za duhovni savet.

Poslednje godine je, usled teške bolesti, proveo u keliji, okružen brigom i negom mlađe hilandarske bratije. Upokojio se na Veliki utorak, 11.04.2017. u Hilandaru, nakon višegodišnje bolesti.

Desant na Hilandar

(O poseti Slobodana Miloševića manastiru Hilandar, 1991.god.)
Autor: hilandarski monah

Otkako je Nemanjiću Savo 

u Atonsku Goru utekao 

a Nemanja ostavio prijesto, 

Duši svojoj da pronađe mjesto,

Otkad svijet Hilandaru krasi,

I slava se njegova razglasi,

Otka pri stigoše monasi,

I otkad se na Atonskoj Gori

Srpski zbori i Bogu se moli,

Crnji aber dolaio nije

No šo skoro dođe iz Srbije,

Iz stolnoga grada Beograda

Đe faraon bezožni zavlada,

Đe se kolo bezbožnika vije

Da Srbiju u crno zavije.

Crni aber iz još crnjeg dvora,

Od bezbožnog cara i zlotora,

A iz ruku njegovog žbira-

Vjernog slugu Dragojla vezira.

Silom zbori aber iz Srbije:

"Slušj dobro iguman Pajsije:

Mi ovamo u carevoj vladi,

Dobro znamo šta se od vas radi

Jasno nam je šta se otud valja-

Nastojite da vratite kralja.

Šurujete s Ljotićevom bandom,

S četnicima i sa Aleksandrom.

Doušnici otud naši kažu

Da u crkvi spominjete Dražu,

Molite se za dušu Nediću,

I za zdravlje Karađorđeviću.

Sve radite kako ne bi smjeli,

I cara ste za srce ujeli.

Ali car je srca milostiva,

Sve vam prašta i milost dariva,

I još želi da vas udostoji,

I počati gostovanjem svojim!"

Kad iguman aber protumači,

Vedro mu se lice naoblači,

Pa sa kule Savine slijeće,

I okupi staračko vijeće.

Brzo su se iskupili starci,

Kao nekad biblijski mudraci.

Sijedijeh brada do pojasa,

Na koljena poderanih rasa.

Sve klečeći i Boga moleći;

Vijećaše starci Hilandarci,

Vijećaše, složno odlučiše

Da se carskom vezifu otpiše:

"Vjerni slugo, nevjernoga cara

Otkako je svtog Hilandara,

Ove crkve i ove bratije,

S praga još niko oćeran nije!

I prije su cai dolazili,

I sveinju ovu polazili,

Da okaju vladarske grijehe,

Svome srcu pronađu utjehe.

Zato kaži svome gospodaru:

Ako misli poći Hilandaru

Radi slave, radi ćefa svoga,

A ne radi savjesti i Boga,

Bolje da i dolazio nije!

Poljubiće gvozdene kapije."

Al' nevjernik zato i ne haje,

Kupi sluge i svoje aždaje,

U svojemu bezbožničkom piru

Nebom jezdi prema Manastiru.

Pod zapadnim zidom Manastira,

Biješe bašta k'o usred Misira.

Njoj je ravna samo bašta rajska

I prekrasna avlija Versajska.

Jednog jutra, neđelja je bila,

Nad tom baštom zalupaše krila,

Kao da je saborište vila.

Il' se s mora galebovi digli,

Il' ždralovi iz Rusije stigli?

Al' na žalot to ni jedno nije.

Nit' su stili ždrali iz Rusije,

Nit' su krila galeba, ni vila,

No s pera od helikoptera.

Helikopter, čudo od tehnike,

Što preozi spremu i vojnike.

Njime vojska nadgleda frontove

I bijele opsjeda gradove.

Ali evo sada carsko pira

I desanta svetog Manastira,

Da se pamti dok je Hilandara

Gostovanje bezbožnoga cara.

Vjerujte mi braćo moja mila

Ta se pogan nije prekrstila,

Nit' svetinji jedoj poklonila! 

Tu 'đe bi se sultan prekrstio,

Rimski papa vjeru promjenio-

Kolika je Hilandar svetinja! 

Ali nešće ova avetinja.

Nit' se krsti, niti se pričesti,

Nego kao marva bez svijesti,

Bez imalo srama i obraza,

"Zdravo druže" , igumanu kaza!

Bože praštaj, a ja kad bih smijeo

Pleme bih mu cijelo prokleo.

Al' ne smijem, nek mu Bog sudi,

Sram ga bilo od Boga i ljudi!

Dovijek se od naroda krio,

A od Boga dušu ne smirio,

Dokle kralja ne bude dvorio.

Oprostite braćo moja mila,

Istina je, vjerujte mi, bila.

Ispevana radi Hilandara

A u zdravlje mojih gospodara- 

Aleksandra Karađorđevića 

I mladoga Petra kraljevića.

Uputnice:

1. Manastir Hilandar; Upokojio se u Gospodu monah Vasilije Hilandarac; https://www.hilandar.org/upokojio-se-u-gospodu-monah-vasilije-hilandarac/

2. U večni spomen monahu Vasiliju;  PRIJATELjI MANASTIRA HILANDARA·UTORAK, 11. APRIL 2017.

www.facebook.com/notes/prijatelji-manastira-hilandara/u-večni-spomen-monahu-vasiliju/1371108666268150/2.

3. Fotografije  (Monah Vasilije) - Hadži Miodrag Milovanović